Историјат

Развој културе у Србији, а посебно почеци и даљи развој издаваштва и библиотекарства уско је био везан за историјска збивања на овом подручју. Вишевековно ропство под Турцима условило је кашњење развоја укупне културе у односу на остале европске земље.

Тек почетком 19. века започиње нагли развој културе и изградња одговарајућих културних установа. Тако, већ средином 1832. год. започиње са радом прва штампарија у Србији. Развој ове делатности условио је развој библиотекарства.

Библиотека код робне куће

У то време књизи је придаван велики значај. Њена улога у просвећивању народа је била огромна. Тако се јавила потреба за отварањем јавних установа где би људи лакше могли доћи до писане речи и стицати нова знања. Те прве библиотеке назване су читалишта. Прво и најзначајније отворено је у јануару 1846. год. Било је то читалиште београдско.

1869. год. отвара се и Читалиште у нашем граду. Само десет година пошто је ушорени део села Врбице проглашен за варош и добио име Аранђеловац.

Заслуге за отварање прве читаонице код нас припадају Панти Луњевици, оцу Драге Машин који је тада био срески начелник у Аранђеловцу.

Одмах, по оснивању, у Читаоницу се учланило 55 чланова који су дали прилог 40 дуката. Одређена је и кућа за Читаоницу, договорено који ће се листови узимати и одређена лица која ће се о њој старати. У том првом моменту Читаоница се претплатила на 10 листова.

Да је Читаоница наставила са радом видимо из једног извештаја о раду Читаонице датом Министарству просвете 1874. год. где се каже да је Читаоница имала 72 члана, 40 разних књига на
српском језику и да је примала 11 листова. Имала је своје приходе и расходе.

Даљи рад Читаонице прекривен је велом мрака, нема писаних докумената, а највероватније је да је и ова установа доживљавала судбину своје земље, имала своје успоне и падове, можда и престајала са радом.

Зна се да је од оснивања Гимназије 1920. год. библиотека радила у саставу ове образовне институције и да је за време II светског рата знатан број књига сачуван у хотелу “Старо здање”. Вероватно су, после рата те књиге припојене Омладинској књижници, која је касније прерасла у Народну библиотеку.

Библиотека је први пут регистрована 1958. године.

У послератном периоду, све до 1961. год. зна се да је Библиотека постојала, али да се често селила из једне у другу зграду. Тако је познато да је била у кући Љубе Месаровића, затим у кући доктора Аџемовића, потом у згради поред некадашње робне куће „Колектив“, да би се 1961. год. уселила у зграду у Јадранској улици и ту остала пуних 20 година. У том простору од 54 m2 било је смештено око 20000 књига. Очигледно је било да је овај простор временом постао тесан и за књиге и за раднике и за посетиоце.

На иницијативу тадашње директорке Наде Радашиновић и разумевањем тадашњег општинског руководства заведен је месни самодопринос из чијих средстава је купљен простор у згради у улици Рада Кончара 1 и 12. фебруара 1982. библиотека се усељава у те просторије. По усељењу библиотека је овај простор од 400 m2 прилагодила својим потребама.

Крајем 2016. године и почетком 2017. године реализацијом пројекта подржаним од стране Министарства културе и Општине Аранђеловац постојећи простор је додатно адаптиран и сада укупно износи 465 m2. Овим пројектом створени су услови за формирање Дечијег одељења „Панта Луњевица“ које је отворено у фебруару 2017. године.

Поред Дечијег одељења, у саставу Библиотеке је и Позајмно одељење за одрасле, Завичајно одељење, Одељење за обраду и набавку књига и читаоница са референсном збирком. Народна библиотека „Свети Сава“ има и свој огранак који се налази у селу Даросава.

До усељења у нову зграду 1982. године библиотека је имала 20 000 књига. Данас библиотека има фонд од преко 80 000 књига, преко 3000 часописа и дневне штампе коју је коричила и сачувала са малим прекидима, од 1945. год.

Библиотечки фонд се из дана у дан увећава било поклоном било куповином. Већи број књига библиотека добија на поклон што од Министарства за културу, што од својих суграђана, а мањи број донаторством.

Број чланова Библиотеке прешао је цифру од 8 000 (од тога око 1500 активних) , а дневно библиотеку посети 100, некад и више корисника. Број издатих књига креће се око 25 000 у току године.
Народна библиотека „Свети Сава“ иде у корак са временом, па у свој рад уноси и примењује све новине и највиша технолошка достигнућа у овој области.
Још давне 1995. године, наша Библиотека била је једна од првих које су компјутеризоване и примениле библиотечки програм „ИСИС“ , a нови савремени библиотечки програм „БИСИС“ у примени је од 2012. године. Књиге су обрађене и евидентиране бар-кодом.

За своје најсветлије тренутке у раду Библиотека је добијала и одговарајућа признања. Тако је 1986. добила највишу награду у овој области, награду “Милорад Панић-Суреп”. За значајан допринос у раду и развоју библиотекарства добила је Плакету Народне библиoтеке Србије.

Радници Библиотеке присуствују свим скуповима библиотечких радника организованих од стране наших виших струковних организација и знања тако стечена примењују у нашој Библиотеци.
Велики допринос даљем развоју и унапређењу укупног библиотекарства дају одређене службе у Народној библиотеци Србије и наша матична библиотека „Вук Караџић“ у Крагујевцу, са којом наша Библиотека има врло успешну сарадњу.