Издаваштво
Издавачка делатност аранђеловачке Библиотеке постоји преко тридесет година и до сада је објављено 70 наслова.
1. „Догађаји и судбине“, Живомир Р. Несторовић (1987) – заједничко издање са Општинским СИЗ-ом културе
2. „Без зида испред човека“, збирка песама, Милутин Србљак (1989)
3. „Ја сам твоја мајка животиња“, Јелена Стојановић Ђорђевић (1989)
4. „Гимназија у Аранђеловцу“, уредио Радован Б. Јовановић (1991)
5. „Пелинова земља“, Ђуро Милекић (1994) (заједничко издање са Књижевном заједницом Југославије)
6. „Вучје племе“, Ђуро Милекић (1994) (заједничко издање са Књижевном заједницом Југославије)
7. „Златни стог сјаја“, Ђуро Милекић – завичајне приче (1994) (заједничко издање са Књижевном заједницом Југославије)
8. “Рик и Рек: прича за нежне”, Ђуро Милекић (1994) (заједничко издање са Књижевном заједницом Југославије)
9. „Нечиста крв“, Борислав Станковић (1996)
10. Приповетке“, Лаза К. Лазаревић (1996)
11. „Пустоловине Тома Сојера“, Марк Твен (1996)
12. „Робинсон Крусо“, Данијел Дефо (1996)
13. „Хајди“, Јохана Шпири (1996)
14. „Преобраћање“, Владете Коларевића (1997) (заједничко издање са издавачком кућом “Апостроф” из Београда)
15. „Горски вијенац“, Петар Петровић Његош (1997) – овом књигом Народна библиотека „Свети Сава“ обележила је велику годишњицу српске културе – 150 година од првог издања Горског вијенца
16. „Пепељуга и остале бајке“, Браћа Грим (1997)
17. „Проклета авлија“, Иво Андрић (1997)
18. „Бела грива“, Рене Гијо (1997)
19. „Чардак ни на небу ни на земљи“ – народно стваралаштво (1998)
20. „Бајке“, Ханс К. Андерсен и Александар С. Пушкин (1998)
21. Век лова под Букуљом: 1895-1998″, Александар Пантелић, Миодраг Зечевић, Слава Митровић, Спасоје Јаћимовић (1998) (заједничко издање са Ловачким удружењем “Букуља”)
22. „Збогом мојих петнаест година“, Клод Кампањ (1999)
23. „Приповетке“, Иво Андрић (2000)
24. „Евгеније Оњегин“, Александар С. Пушкин (2000)
25. „Орлови рано лете“, Бранко Ћопић (2000)
26. „Злочинци одлазећег века“, Бора Његован (2000)
27. “Приповетке”, Милован Глишић (2003)
28. „Сретењска свитања: Орашац 1804-2004“, Радомир Милошевић и Радиша Стојановић (2004)
29. „Мисаони вапај“, Никола Симићевић (2004)
30. “О проблему и спознаји битка”, Никола Симићевић (2004)
31. “Храм Светог Пророка Илије у Гарашима”, Радомир Милошевић (2004)
32. „Зашто поезија, Никола Симићевић (2005)
33. „Косово и једна љубавна прича“, Саша Симоновић (2007)
34. Птица над Босфором“, Саша Симоновић (2008)
35. „Снајпериста и друге приче“, Горан Малбаша (2008)
36. „Камерна музика“-свеска I, Алојз Хочевар (2008)
37. „Лаку ноћ Нина“, Саша Симоновић (2009)
38. „Девети круг“, Саша Симоновић (2009)
39. “Светлосне двери”, Душан Чоловић (2009) (заједничко издање са “Шумадијским метафорама”)
40. „Позна берба“, Данило Гушић (2010)
41. „Писмо самом себи“, Ненад Р. Поповић (2011)
42. “Унутрашње небо”, Душан Чоловић (заједничко издање са “Шумадијским метафорама”)
43. „Ујед за усну“, Омер Петојевић (2013) – заједничко издање са Арт форумом
44. „Кнегиња Зорка несуђена српска краљица“, Соња Павловић (2013)
45. „Одабрани ратник 2“, Божидар Стевановић (2013)
46. „Тамни вирови Дунава“, Ненад Р. Поповић (2013)
47. „Оплемењивање животне средине општине Аранђеловац деловањем природе, стваралаштвом уметника и радом креативних појединаца“ проф. др Првослав М. Јовановић (2014)
48. „Моје песме, моји снови“ Алојза Хочевара (2014)
49. „Додир маслачка“ Драгана Ђорђевић (2014)
50. „Лишће времена“, Душан Чоловић (2014) – заједничко издање са Шумадијским метафорама
51. „Срећа на длану“ (2015), заједничко издање са Удружењем пензионера Општине Аранђеловац
52. „Семенка пије све“, Младен Цицовић (2015)
53. „Српска прича: Милан и Илија“ Павле Мартиновић (2017)
54. “Од Србије до Србије”, Јелена Стојановић Ђорђевић (2018)
55. “Сусрет”, Слађана Марковић (2019)
56. “Сва лица једнине и множине”, Душан Бањац (2020)
57. “Звиждук из костију”, Младен Цицовић (2020)
58. “Велика у Аранђеловцу: Величани и Горњорженичани у Аранђеловцу и Тополи”, Станко Д. Пауновић (2020)
59. “Кончић у чвор”, Дејан А. Милић (2022)
Едиције „Завичај“ и „Извор“
У оквиру ових Едиција изашло је десет књига.
У едицији Завичај објављени су следећи наслови:
1. „Снови и љубави Аранђеловца“, Ранисав Лазаревић (1992)
2. „Аранђеловац отворена срца“, Ранисав Лазаревић (1995)
3. „Жубор живота Аранђеловца“, Ранисав Лазаревић (1996)
4. “Босута: село у качеру”, Миодраг Перкић (2001) (заједничко издање са Културно-просветном заједницом Србије)
5. „Варош Аранђеловац и његови житељи“, Ђорђе Миливојевић (2007)
6. „Ђунис – колевка Аранђеловца“, Грујица О. Лазаревић (2007)
7. „Градска култура Аранђеловца у 19. веку“, Јасмина Р. Милошевић (2008)
8. “Гараши – хроника села”, Љубомир Ивановић (2020)
9. “Буковик: село које је подигло град”, Радомир П. Милошевић, Владимир Р. Милошевић (2021)
Како и сами наслови говоре, аутори ових дела на различите начине забележили су своја сазнања или сећања, као и сећања својих суграђана о значајним и занимљивим људима и развоју Аранђеловца и околине у прошлим временима.
Током лета 2008. године, Библиотека је оформила нову збирку под називом „Извор“ у којој ће се такође наћи књиге које са различитих аспеката осветљавају историју овог места.
Име нове едиције није одабрано случајно. На овом подручју, Извор асоцира на више ентитета. Најпре на изворе минералне воде у парку Буковичке бање по којима је наш град препознатљив и хотел „Извор“ по којем је Аранђеловац надалеко чувен. На изворима долазимо до нових информација и сазнања, а ако узмемо у обзир и симболичко значење извора као вечног живота, поновног рођења и плодоносне воде, у том смислу треба схватити чиме ће нова едиција бити обележена.
Првом књигом новоформиране едиције:
„Земаљски дани – пола века са људима за новине“, Здравко Јањевић (2008)
аутор је обележио педесет година рада у новинарству у којем је извор веома битан сегмет рада. Књиге које буду излазиле у оквиру едиције Извор, требало би да настану на основу неког веродостојног извора, посебно када је историјска грађа нашег краја у питању, али и када говоримо о новим литерарним, друштвено-историјским, научним и другим идејама и тематици.
Радује да је у последње време све више наших суграђана, како млађе тако и старије генерације, који желе да путем писане речи овековече значајне историјске и савремене догађаје, али и оних који се упуштају у воде белетристике. На тај начин промовишемо и културно издижемо завичајне вредности Аранђеловца, Аранђеловчана и околине.