Чувени сликар спојио је два града, а Аранђеловчани имају прилику да до половине априла виде његове цртеже
У Савременој градској галерији Дворане „Парк“ половином марта представљена је монографија „Илија Шобајић – између историјског и митског“ Луке Ђукановића и уједно отворена изложба слика „Из биљежнице ликовног хроничара – цртежи Илије Шобајића“. Догађај су организовали Народна Библиотека „Свети Сава“ и Центар за културу Аранђеловац у сарадњи са Јавном установом Музеји и галерије Никшић.
Обимну студију о Илији Шобајићу (Даниловград, 15. август 1876 – Београд, 29. јул 1953) објавила је ЈУ Музеји и галерије Никшић прошле године поводом 70 година од смрти овог великог уметника, када су установили и ликовну награду која носи његово име и која већ дуже од пет година актуелизује стваралаштво ове породице.
– Породица Шобајић је Никшићу донела културни препород, а Илија је покретањем установа културе, удружења и организација, наставио ту мисију. Бавио се цртањем, био далтониста, а његова породица нам је после смрти предала његове радове, тако да наш музеј поседује легат са преко 400 радова. У обавези смо да његово име помињемо и вратимо га у ликовне токове Црне Горе и целог региона. Са Аранђеловчанима смо први контакт имали прошле године преко постхумне изложбе слика Аранђеловчанина Немање Богдановића коју смо организовали у граду подно Требјеса. Успоставили и људску и професионалну сарадњу, а изложба слика и промоција монографије која је настала као уздарје једном ствараоцу и члановима његове шире породице, јесу наши први кораци у том смислу, рекла је Весна Тодоровић, директор ЈУ Музеји и галерије Никшић, професор српског језика и уредник издања, која је овом приликом пренела и поздраве градоначелника Општине Никшић, Марка Ковачевића.
Ђукановићев научни рад претворио се у обимно дело и подробну студију која је обухватила целокупно стваралаштво уметника. И раније је објављивана грађа о њему, али су то биле информације енциклопедијског типа. Двојезична српско-енглеска монографија о једном од од најобразованијих црногорских и српских академских сликара, цртача, графичара, примењених уметника и педагога, рађена је истраживачки и промишљено. Грађа је поређана хронолошки и линеарно на 300 страна, кроз 11 поглавља и са преко 200 репродукција.
– Можемо само замислити шта је Илија Шобајић значио за тадашњу Црну Гору, разорену ратовима и немаштином која је стагнирала и која је тек почела да поприма обрисе модерне државе. Припадао је групи уметника по којима се може пратити континуитет академског ликовног израза на подручју Црне Горе. Треба истаћи и утицај његовог пријатеља Јована Јовановића Змаја који је препознао његов уметнички потенцијал и саветовао га да се бави сликарством, остане уз свој народ и буде на трагу поетике академског реализма. Ова свестрана историјска личност школовала се у Никшићу, Котору, Београду, Бечу, Паризу и Минхену. Био је ерудита, полиглота, професор француског и немачког језика и творац црногорског перпера и папирног и кованог почетком 20. века, као и поштанских маркица, открио је публици Лука Ђукановић, аутор и сликар – кустос и додао да је стварање овог дела трајало годину и по дана.
– Ова вредна монографија темељи се не само на анализи велике збирке цртежа и скица које чува наша установа, већ и на постојаном и студиозном научно-истраживачком раду заснованом на доступној архивској грађи, уметничкој литератури, новинским чланцима, личним писмима али и на сведочењима уметникових наследника. Рад је изискивао сарадњу са бројним домаћим и страним институцијама, појединцима који поседују било Шобајићева дела, било битне податке о њему, истакао је Милосав Милатовић, сликар-кустос и одличан познавалац црногорског сликарства.
– Сарадња наше три установе представља изузетно значајан корак ка повезивању и размени културних вредности и наслеђа Никшића и Аранђеловца. Кроз развој културног туризма, размену садржаја, упознавања традиције Шумадије и Црне Горе биће омогућено чвршће повезивање и разумевање двеју локалних заједница, а људи ће имати прилику да деле јединствене перспективе, традиције и вредности које су од вајкада исте или веома сличне. Размена знања и искуства допринеће богатијем културном програму и садржају оба града, и као најважније, очувању културне баштине и преношењу наслеђа на будуће генерације, казала је Катарина Маринковић, вд директора аранђеловачке Народне библиотеке „Свети Сава“, која је и отворила изложбу речима да су за Илију Шобајића тврдили да се такмичио са фотоапаратом и да је из те трке, велики уметник изашао као победник.
Аранђеловачни су са Никшићанима потписали и протокол о будућој сарадњи, а идеја је размена културних програма и узајамна посета стваралаца. Један од најзначајнијих овогодишњих културних догађаја у граду под Букуљом изазвао је велику пажњу, како аранђеловачке, тако и публике из суседне Тополе. Изложба слика под називом „Из биљежнице ликовног хроничара – цртежи Илије Шобајића“ садржи 25 слика на којима су заступљене све главне тематске целине из свих фаза Шобајићевог стваралаштва и траје месец дана.
@Весна Проковић