Неповољни временски услови, карактеристични за мај месец, допринели су да се први „АР СТРИП ФЕСТ“ који је одржан 25. и 26. маја 2023. године у организацији Народне библиотеке „Свети Сава“, Центра за културу Аранђеловац, Канцеларије за младе Општине Аранђеловац и Туристичке организације Аранђеловца, а под покровитељством локалне самоуправе, прилагоди сталним пљусковима и повинује мајским кишним облацима. Фестивал је ипак окупио бројне љубитеље девете уметности, седам издавача и три стрип цртача, а програм се кроз школу стрипа, радионице, издавачке излоге и трибине прилагођавао задатим условима. Иако је било замишљено да Фестивал буде одржан на отвореном, у поподневним сатима првог дана, сви планирани догађаји са градског трга пресељени су у читаоницу Народне библиотеке «Свети Сава».
Дводневну манифестацију свечано је отворио чувени стрип мајстор, аниматор и илустратор Дарко Перовић (1965), који је иначе рођен у Аранђеловцу и чија је мајка родом из старе мисачке породице Прековић, надомак града под Букуљом. Овом приликом изразио је велико задовољство што је сада и његов родни град на мапи стрип догађаја.
– Ево нас и ето вас, парафразирао је Перовић оснивача града Аранђеловца Милоша Обреновића, отварајући прву манифестацију ове врсте и надајући се да АР Стрип Фест неће бити «изоловани инцидент» већ да ће и потрајати дуги низ година јер Стрип фестивал сваком граду даје посебан зачин.
Фестивал није био у могућности да посети чувени Брана Николић Бранели, у свету стрипа познат и као Дерек Финеган («Нинђа»), Франк Ларами («Док Холидеј»), Реј Колонс, Брандон Ник, Валсин Арб и многи други. Зато је ова жива легенда стрипа, рођена у Аранђеловцу 1936. године као једанаесто дете Јаћима и Радојке, поводом отварања фестивала, својим суграђанима и организаторима послала поруку подршке из Ваљева у којем данас живи.
-Умем да цртам. Умем да пишем. Умем да смишљам. Умем да фантазирам. Али не умем да држим говоре и пригодне поздраве. Зато свака част Фестивалу стрипа у мом родном, незаборавном граду и никад избледелим успоменама на време када сам ходао између Ђуниса и Парка. Ма у којим годинама био и ма у ком месту боравио, ја сам остао у облацима Букуље, на изворима Јешовца, на стазама и клупама парка, на музичким вечерима где сам «лупао» бубњеве уз колеге Живана Сарамандића, Ацу Рељића, Микицу Анића, Сташу Николића, Милана Гуштера, Драгана Јанаћковића… Фестивалу стрипа и свако стрип-добро онима који воле, читају и чувају стрип. И са подножја и са врха Букуље и Венчаца, таласи каишева доброг стрипа нека се сливају у срца младих читалаца и заљубљеника. Стрип одувек и заувек, поручио је Брана, аутор Мије Силеџије и Вампира са Рисоваче, као и Бенџа Косте и десетине других ликова.
Од најављених шест аутора, учествовала су три велика мајстора стрипа, илустрације и анимације – Дарко Перовић, Алекса Гајић и Ивица Сретеновић, који су урадили немогуће и «спасили» планирани фестивалски програм, с обзиром на то да су уметници стрипа и илустрације Сибин Славковић, Бранислав Керац, као и Дејан Стојиљковић, били оправдано спречени да учествују. На радионицама су објаснили како настаје стрип, од чега се почиње, како тече карактеризација ликова и како настаје стрип-анимација. Перовић је показао и поступак прављења стрипа на примеру подизања Првог српског устанка у Орашцу, а најмлађу публику је учио како да размишља и ствара причу.
Поред разноврсне публике која је била најразличитијег узраста, од 7 до 77 година, догађај су посетили и полазници Предшколске установе «Дуга» и ученици аранђеловачких основних и средњих школа. Они млађи, на Фестивал су дошли прерушени у своје омиљене стрип јунаке, па се на градском тргу могла видети галерија ликова из стрипова – Спајдермен, Супермен, Текс Вилер, Загор, Мандрак, Жена-Мачка, Бетмен и многи други.
Од пријављених десет издавача, излагало је седам («Систем Комикс», «Голконда», «300 чуда», „Локомотива“, „Макондо“, „Феникс прес“, «Дарквуд“), а лоше време покварило је ближе упознавање са издавачима. Ипак, у оквиру стрип излога, било је речи о условима на тржишту, тиражима, подухватима, серијалима и едицијама. Поставило се и питање да ли су осамдесете године прошлог века биле «златне године» стрип издаваштва.
Игор Марковић, уредник издавачке куће «Систем Комикс» представио је делатност и наслове овог издавача који од 2001. године објављује стрипове домаћих аутора, албуме наших стрип-мајстора који нису били доступни домаћој читалачкој публици, као и књижевне адаптације.
-На издавачком небу стрипа, места има за све. Волео бих да је продукција већа и да стипови буду јефтинији. Мислим да су златне године стрипа управо данас јер стрипови излазе свакодневно и тешко је испратити шта је све објављено. Осмадесете су по мени биле «златно доба» стрипа у свету појавом аутора који и данас јесу стрип-величине, као што су Мебијус и Ричард Корбен. Мада, о овом питању, многи имају различита гледишта, рекао је Марковић.
Бојан Ризнић из београдске издавачке куће «Голконда» објаснио је да је њихову делатност током пет година постојања препознао добар део публике. «Голконда» је покрила и француску и италијанску и америчку и јапанску школу стрипа, а посебно су поносни на то што је превазиђен дисконтинуитет издања Лунов Магнусовог стрипа који су почели да објављују. Изразио је велико задовољство што је његов родни Аранђеловац организовао овакву манифестацију.
Посебно интересовање изазвале су трибине у оквиру које је публика имала прилику да поставља питања. Првог дана су Марковић, Перовић, Гајић и Сретеновић говорили о стрипу некад и сад. После подсећања на своје стрип почетке, аутори су изнели своја гледишта о деветој уметности. Сложили су се и истакли да стрип аутори имају сличне животне приче – углавном почињу да цртају у раном детињству, морају стално да се образују јер стрип захтева много знања, вештина, читања, учења, познавање историјских прилика и документаристике.
-На ауторском, цртачком и сценаристичком плану, Србија је велесила у односу на једну Француску која има исти број аутора као што имамо ми и која има 300 фестивала стрипа годишње. Занимљиво је да се стрип данас мења јер улази у друге медије и меша се са другим облицима уметности, што млади радо прихватају. Сматрам да сваки цртач стрипа мора својој музи да посвети дневно бар осам сати рада, а у мом случају, стрип нисам бирао ја, већ он мене, закључио је Дарко Перовић.
Ивица Сретеновић је изнео како је развој интернета омогућио равноправно такмичење домаћих и страних стрип мајстора у свету, док је Алекса Гајић истакао значај постојања «Бикић студија» који је омогућио повезивање свих љубитеља и мајстора ове врсте уметности. Поред бројних радионица, другог дана Фестивала представљен је и први део стрипа «Дуге ноћи црне заставе» који је објављен по истоименом књижевном делу Дејана Стојиљковића.
„АР СТРИП ФЕСТ“ организован је са циљем да се ова уметност приближи млађим генерацијама. Ово је била лепа прилика да се упознају актуелна достигнућа и могућности стрипа, као и људи којима је стрип животни позив. Љубазношћу Банета Керца, његов познати стрип јунак «Били Д Пљуц» постао је заштитни лик аранђеловачог Стрип фестивала.
Весна Проковић
