У организацији најстарије установе културе у Аранђеловцу Народне библиотеке „Свети Сава“, у среду увече, 26. августа 2026. године, свечано је уручена књижевна награда „Данко Поповић“ за 2025. годину Владимиру Вујовићу за роман „Разговори с Вјештицом“ у издању шабачке Издавачке куће „Суматра“. Књижевно признање „Данко Поповић“ за најбољу књигу српске прозе додељено је 15. пут.
Поред лауреата награде Владимира Вујовића, у програму су учествовали и др Јана Алексић, председник стручног жирија, проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић, чланови стручног жирија и Александар Лазаревић, директор Народне библиотеке „Свети Сава“. Одломке из књиге читала је наше горе лист Биљана Ђуровић, драмска уметница.
Свечаности су присуствоавли и Данков син Живомир са супругом, али и Иван Лековић, директор шабачке Издавачке куће „Суматра“ која је објавила књигу овенчану наградом „Данко Поповић“.
Плакету „Данко Поповић“ и рељефну плакету у белом мермеру са ликом Данка Поповића, рад вајара Душана Миловановића, лауреату награде уручио је Александар Лазаревић, директор Народне библиотеке „Свети Сава“.
„ДанкоПоповић ми је важан, можда понајвише због храбрости да буде управо онакав писац какав је био. И због тога што је тако дуго, готовомагично, остајао заштићен од свих напада имогућих оспоравања, управо постојањем својих читалаца. Такав ауторкористан јеподсјетник да књижевност постоји понајвише због оних који је читају и у њој проналазе ужитак и утјеху. Његова дјелачитана су у прошлости, читају се данас, а мислимса сигурношћу можемо казати да ће се читати иу бубдућности. Надам се да ћу и ја у будућности црпити и снагу и храброст коју самспоменуо из части која ми је данас указана“, рекао је Владимир Вујовић на уручењу награде.
„Наша библиотека, као најстарија установа културе у Аранђеловцу, већ 157 година чува и негује писану реч, а награда „Данко Поповић“ јесте још један начин да се та мисија настави. Од 7. августа ове године, датума Данковог упокојења, недалеко одавде постављена је и биста нашег завичајца чији је уметнички модел израдио Данков син, академски уметник Живомир Поповић, док је бронзани одливак дело истакнутог вајара Зорана Кузмановића. Уз књижевну награду и постављањем бисте, Аранђеловац је добио трајни симбол сећања на свог суграђанина и писца чије је дело обележило једно време, али наставља да говори и новим генерацијама“ поручио је Александар Лазаревић, директор Народне библиотеке „Свети Сава“.
И ове године, стручни жири чинили су угледни ствараоци и тумачи књижевности – др Јана Алексић (председник), као и чланови – проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић. Одлуку да Награда „Данко Поповић“ за најбољу књигу прозе у 2025. години припадне роману „Разговори с Вјештицом“ Владимира Вујовића у издању шабачког Суматра издаваштва, донео је једногласно на састанку одржаном 30. јула 2026. године.
Према њиховим речима, роман Владимира Вујовића истиче се аутентичним наративним изразом посредством којег су изложени конститутивни чиниоци једне имагинарне уметничке биографије. Приповедајући о ситуацијама у које га је живот поставио, као и о властитим одлукама и изборима, јунак романа, сликар Вид Латиновић, у серији од десет фиктивних интервјуа, насталих у распону од четрдесет година, гради свој наративни идентитет. У овим разговорима, које својим питањима и запажањима умешно усмерава новинар Адам Вјештица, уједно се испољавају токови јунакове сложене уметничке свести и дају обриси историјског и културног миљеа у последњим деценијама 20. и првим деценијама 21. века.
Метапоетички слој ове романескне приче не служи само излагању (ауторске) поетике, већ и томе да се испрате фазе, промене и домети јунаковог самоосврта, последично и његове интимне филозофије стваралаштва као смисаоно неотуђивог дела живота. Дијалошки облик нарације наизглед непоузданом уметнику-наратору потпомаже да пред својим пажљивим и истрајним слушаоцем-наратором подастре и естетички и етички и духовни посед уметничке егзистенције и да пружи своје, колико апартно, толико и хуманистички универзално виђење обе стварности. Чврста спрега између идеје и форме на којој Владимир Вујовић у овом роману инсистира испоставља се као неопходан, а оправдан предуслов за високу естетску оствареност саме приче, каже се у Саопштењу стручног жирија.
Аутор: Весна Проковић
Свечано уручење Награде „Данко Поповић“ за 2025. годину
Народна библиотека „Свети Сава“ организује свечану доделу књижевне награде „Данко Поповић“ за 2025. годину Владимиру Вујовићу за роман „Разговори с Вјештицом“у издању шабачке Издавачке куће „Суматра“.
Стручни жири у саставу др Јана Алексић (председник), проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић, ову одлуку донео је једногласно на састанку одржаном 30. јула 2026. године.
Према њиховим речима, роман Владимира Вујовића истиче се аутентичним наративним изразом посредством којег су изложени конститутивни чиниоци једне имагинарне уметничке биографије. Приповедајући о ситуацијама у које га је живот поставио, као и о властитим одлукама и изборима, јунак романа, сликар Вид Латиновић, у серији од десет фиктивних интервјуа, насталих у распону од четрдесет година, гради свој наративни идентитет. У овим разговорима, које својим питањима и запажањима умешно усмерава новинар Адам Вјештица, уједно се испољавају токови јунакове сложене уметничке свести и дају обриси историјског и културног миљеа у последњим деценијама 20. и првим деценијама 21. века.
Метапоетички слој ове романескне приче не служи само излагању (ауторске) поетике, већ и томе да се испрате фазе, промене и домети јунаковог самоосврта, последично и његове интимне филозофије стваралаштва као смисаоно неотуђивог дела живота. Дијалошки облик нарације наизглед непоузданом уметнику-наратору потпомаже да пред својим пажљивим и истрајним слушаоцем-наратером подастре и естетички и етички и духовни посед уметничке егзистенције и да пружи своје, колико апартно, толико и хуманистички универзално виђење обе стварности. Чврста спрега између идеје и форме на којој Владимир Вујовић у овом роману инсистира испоставља се као неопходан, а оправдан предуслов за високу естетску оствареност саме приче.
Владимир Вујовић (Бар, 1991) је српски и црногорски књижевник и лекар. Завршио је Медицински факултет у Београду, а специјализацију 2023. године на Војно-медицинској академији. Објавио је романе „Силенцио“ (Матица српска, 2017), „Спаљивање Џошуа дрвета“ (Суматра, 2021), приче „Слободни ударци“ као и више кратких прича у различитим часописима. „Разговори с Вјештицом“ био је и у најужем избору за НИН-ову награду. Добитник је и награде „Ђура Ђуканов“ коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде за збирку прича Слободни ударци.
Поред лауреата награде Владимира Вујовића, у програму учествују и др Јана Алексић, председник стручног жирија, проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић, чланови стручног жирија и Александар Лазаревић, директор Народне библиотеке „Свети Сава“. Одломке из књиге чита Биљана Ђуровић, драмска уметница.
Књижевна награда „Данко Поповић“ ове године додељује се 15. пут. Установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела на његовом књижевном наслеђу
Свечана додела књижевне награде „Данко Поповић“ је у среду, 26. августа 2026. године у 19 часова у читаоници Народне библиотеке „Свети Сава“.
Владимир Вујовић добитник награде „Данко Поповић“ за 2025. годину
Награда „Данко Поповић“ за најбољу књигу прозе у 2025. години
припала је роману „Разговори с вјештицом“ Владимира Вујовића који је објавила
шабачка издавачка кућа „Суматра издаваштво“.
Стручни жири у саставу др Јана Алексић (председник), проф. др Петар
Пијановић и др Никола Маринковић, ову одлуку донео је једногласно.
Према њиховим речима, роман Владимира Вујовића истиче се аутентичним
наративним изразом посредством којег су изложени конститутивни чиниоци једне
имагинарне уметничке биографије. Приповедајући о ситуацијама у које га је живот
поставио, као и о властитим одлукама и изборима, јунак романа, сликар Вид
Латиновић, у серији од десет фиктивних интервјуа, насталих у распону од четрдесет
година, гради свој наративни идентитет. У овим разговорима, које својим питањима и
запажањима умешно усмерава новинар Адам Вјештица, уједно се испољавају токови
јунакове сложене уметничке свести и дају обриси историјског и културног миљеа у
последњим деценијама 20. и првим деценијама 21. века. Метапоетички слој ове
романескне приче не служи само излагању (ауторске) поетике, већ и томе да се испрате
фазе, промене и домети јунаковог самоосврта, последично и његове интимне
филозофије стваралаштва као смисаоно неотуђивог дела живота. Дијалошки облик
нарације наизглед непоузданом уметнику-наратору потпомаже да пред својим
пажљивим и истрајним слушаоцем-наратором подастре и естетички и етички и
духовни посед уметничке егзистенције и да пружи своје, колико апартно, толико и
хуманистички универзално виђење обе стварности. Чврста спрега између идеје и
форме на којој Владимир Вујовић у овом роману инсистира испоставља се као
неопходан, а оправдан предуслов за високу естетску оствареност саме приче, наводи се
у образложењу жирија.
Владимир Вујовић (Бар, 1991) је српски и црногорски књижевник и лекар.
Завршио је Медицински факултет у Београду, а специјализацију 2023. године на
Војномедицинској академији. Објавио је романе „Силенцио“ (Матица српска, 2017),
„Спаљивање Џошуа дрвета“ (Суматра, 2021), приче „Слободни ударци“ као и више
кратких прича у различитим часописима. „Разговори с Вјештицом“ био је и у најужем
избору за НИН-ову награду. Добитник је и награде „Ђура Ђуканов“ коју додељује
Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде за збирку прича „Слободни ударци“.
Књижевна награда „Данко Поповић“ ове године додељује се 15. пут.
Установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене
ауторе подстакла да стварају дела на његовом књижевном наслеђу. Већ две године аранђеловачка Народна библиотека „Свети Сава“ је додељује самостално.
Књижевна награда биће свечано уручена у среду, 26. августа 2026.године у читаоници
аранђеловачке Библиотеке у 19 часова.
Представљање књиге „Ево, да ти се јавим…“ Зорице Петровић
У оквиру прославе 167. рођендана града под Букуљом, Јулских свечаности 2026. и 157. година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организује представљање књиге „Ево, да ти се јавим…“ – каталог Збирке разгледница Народног музеја у Аранђеловцу (1900-2022) Зорице Петровић.
Овај каталог разгледница објавио је Народни музеј у Аранђеловцу 2024. године и садржи збирку разгледница нашег града које поседује аранђеловачки Народни музеј.
Музејски саветник, Зорица Петровић, рођена је у Пожеги 1968. године. Основну и средњу школу завршила је у Аранђеловцу, дипломирала на основним академским студијама на групи за историју на Филозофском факултету Београдског универзитета, а тема мастер рада била је „Буковичка бања у Аранђеловцу, од 1875-1912. године”. Запослена је у Народном музеју у Аранђеловцу, аутор је више ауторских и коауторских изложби које су пратили и стручни каталози и неколико монографија.
Њени радови су углавном засновани на истраживачком раду у архивским институцијама у Србији као и на терену у Аранђеловцу и околини. Теме њених интересовања и истраживања су: историја Србије у ХІХ и почетком ХХ века, историја Аранђеловца и Буковичке бање. Учествовала је на неколико научних скупова и објавила више радова у стручним часописима. Приредила је „Животопис Јеврема Грујића“ (2009), коаутор је и пројекта 3D реконструкција парка Буковичке Бање. Аутор је монографија „Два века Буковичке бање“ (2011, 2018), „Гимназија у Аранђеловцу 1920-2020.“ (2020) и „Аранђеловац и Аранђеловчани у Великом рату“ (2024).
Представљање књиге „Ево, да ти се јавим…“ Зорице Петровић је у четвртак, 23. јула 2026. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Седам наслова у ужем избору за Награду „Данко Поповић“
Представљање књиге „Успомене ђака-наредника“ Веселина М. Вукићевића
Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање књиге „Успомене ђака-наредника“ Веселина М. Вукићевића коју је приредио Мирко Демић, књижевник, публициста и библиотекар.
У питању је насловкоји су заједнички објавилиновосадска издавачке куће „Прометеј“, РТС, Архив Војводине и Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац, а приредио Мирко Демић, књижевник и библиотекар.
Реч је о мемоарима Веселина М. Вукићевића, рођеног у Светлићу поред Тополе и који су објављени далеке 1927. године у Загребу у издању Нове Европе, а касније потпуно заборављени. Роман је аутобиографски и говори о Веселиновом заробљавању у Колубарској бици, одвођењу у логор у Аустрију, одакле успева да побегне и каснијем скривању око Светлића, Тополе и Аранђеловца, све до Рудника. Књига представља вредно ратно сведочанство, описује страдања и подвиге српске војске током Првог светског рата. а фокусирано је на судбину ђака-наредника, подофицира.
Ово је аутентично сведочанство о храбрости и ратним данима, а ДемићОвим делом је оживео заборављену биографију једног интелектуалца који је био сарадник часописа Нова Европа током читавог његовог трајања. Према Демићевим речима, у овом роману читалац ће наћи снажну исповест о ратном злопаћењу, о људским манама и врлинама, о лепоти Шумадије, алки и једну љубавну причу, испричану беспрекорним стилом и поетичним језиком.
О књизи и аутору, Веселину Вукићевићу, говорио је приређивач Мирко Демић (1964) књижевник, публициста и библиотекар Народне библиотеке „Вук караџић“ у Крагујевцу. Аутор је 13 прозних дела, драма, приређивач преко десет наслова и некадашњи главни уредник часописа за књижевност Кораци из Крагујевца и добитник значајних књижевних награда.
Књижевни сусрет са Бранком Максимовић
У жељи да подсетимо на плодне завичајне ствараоце који су нас задужили и који су својом јединственом списатељском појавом украсили завичајно небо града под Букуљом, , Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је „Књижевни сусрет са Бранком Максимовић“, а догађај је најавила Изворна певачка група КУД „ФЕП“ песмом „Равно поље“.
Наша завичајна списатељица Бранка Максимовић, рођена је 13. новембра 1949. године у Брезовцу код Аранђеловца. Прву песму објавила је у крагујевачкоој „Светлости“ 1967. године, а затим и у другим часописима као што су „Кораци“, „Село“, „Просветни преглед“, „Расковник“. Најдуже је објављивала у часопису „Венац“ и „Антологија љубавних песама југословенских песника 20. века“. Објавила је збирке песама „Зелене птице завичаја“ (самостално издање, 1994), и „Уморно време“ („Стварност“, 2014), као и низ заједничких збирки песама са аранђеловачким и браничевским песницима. Да се подсеимо тих наслова: 1971 – „Срцем и руком“, 1976 – „Сеоска лира“ и „Ризничари земље“, 1980 – „Гранају се сунца“ и „Стихови на дар“, 1984 – „Пред земљиним вратима“ са Ђуром Милекићем и Душаном Бањцем, 1988 – „Зле воде“ са са Далибором Николићем и „Седам небеских кола“ са још шест ауторки у издању сарајевске Књижевне заједнице „Другари“ као двојезично српско-немачко издање. Ту су и збирке „Ткаље“ (2010) са Радославком Радом Пејић и Златијом Радовановић, као и наслови Удружења пензионера ОА „Треће доба“ (2014), „Срећа на длану“ (2015) и „Симфонија живота“ (2016). Заступљена је и у антологијама „Пастир тражи дно неба“ и „Лирски бруј Шумадије“.
Казивања о нечастивим силама објавила је у збирци „Вујанско перило“ у издању Центра за културу и образовање Општине Аранђеловац (2005), а део тих записа објављиван је у часопису „Треће око“ од 1992-2000.г. Својеврсни наставак овог дела, са народним сведочењима и присећањима под називом „Вујанска капија“, објављена је у оквиру аранђеловачке издавачке куће „Стварност“ (2023) чиме је Драган Тодоровић, власник и уредник ове издавачке куће подсетио на Бранку и још једном претворио Бранкино стваралаштво у трајно памћење. За своје списатељско умеће добила је низ признања и награда. Мало се зна да се успешно бавила и фотографијом.
Према речима Владете Коларевића који је и приређивач Бранкиних дела „ова побожна невеста српског језика и епски подвижник, обећала се песништву, матерњој мелодији језика и писма и побожној тами усменог наслеђа, чиме се одужила прецима.“
Поред наше завичајне списатељице која је овом приликом говорила о свом стваралаштву, о њеној прози говорио је Иван Златковић, књижевник, о поезији Душан Бањац, песник, док је одломке читао Омер Петојевић, песник.
У музичком делу програма учествовали су чланови аранђеловачког Културно-уметничког друштва „Електропорцелан“, Изворна певачка група и Милосав Ранковић, фрулаш.
Средином 80-тих, Бранка Максимовић била је и телевизијска звезда. У оквиру чувене емисије „Међутим“ (емитоване 1970-1980тих година), о којој се и данас прича, 1985. године, Феликс Пашић, хроничар, позоришни критичар, драматург и новинар, забележио је стваралаштво Бранке Максимовић, Душана Бањца и Ђура Милекића, са акцентом на Бранку. Овом приликом приказани су одломци.
Резултати Општинског такмичења у изражајном читању
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ У ИЗРАЖАЈНОМ ЧИТАЊУ ЗА ОСНОВЦЕ
У жељи да код младих негује и развија смисао за леп, јасан, разумљив и изражајан говор
Народна библиотека “Свети Сава”
организује
ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ У ИЗРАЖАЈНОМ ЧИТАЊУ
за ученике основних школа
Пропозиције су следеће:
– Такмиче се ученици од првог до осмог разреда, свако у свом узрасту;
– За сваки узраст извршен је избор текста који вам достављамо у прилогу овог дописа;
– Такмичари ће на нивоу једног узраста говорити (читати) исти текст;
– Свака школа треба да припреми по једног такмичара за први, за други, за трећи и за четврти разред (за млађи узраст), и такође по једног такмичара за пети, шести, седми и осми разред (за старији узраст);
– Комисија коју чине три члана изабраће по једног ученика (I место) који у свом узрасту буде најбоље, најисправније, најизражајније прочитао дати текст, а Библиотека их награђује књигама.
Tакмичење ће бити одржано у читаоници Народне библиотеке «Свети Сава»:
ЗА МЛАЂИ УЗРАСТ:
– у среду, 20. маја 2026. године са почетком у 10 часова за ученике првог и другог разреда, а у 12 часова за ученике трећег и четвртог разреда.
ЗА СТАРИЈИ УЗРАСТ:
– у четвртак, 21. маја 2026. године са почетком у 10 часова за ученике петог и шестог разреда, а у 12 часова за ученике седмог и осмог разреда.
Молимо вас да узмете учешће на овом такмичењу.
Захваљујемо на сарадњи.
„Вонгар и сан другог света“ – вече сећања на Сретена Божића Б. Вонгара
„Вонгар и сан другог света“ – вече сећања на Сретена Божића Б. Вонгара (1932-2026) оживело је успомене на овог светски познатог списатеља, антрополога, хуманисту и фотографа, а пре свега великог човека који је своје породично васпитање и наслеђе понео и пренео са собом у далеку Аустралију, скренуо пажњу на друштвене аномалије и постао истински борац за људска права Абориџина. Написао је више од 10 књига, био оспораван и награђиван, али и поред свега, остао свој, доследан свом наслеђу и који је после шест деценија боравка у Озиленду, до краја свог живота причао истим трешњевичким акцентом и језиком својих дедова.
Попут свевременог Времена сневања које је код Абориџина основ духовности, друштвене структуре и космологије, а за разлику од нашег линеарног схватања времена Прошлост – Садашњост – Будућност, Сретен Божић Б. Вонгар био је „учесник“ овог догађаја својом свеприсутншћу, јер смрт код Абориџина и није одлазак већ вечни прелазак и повратак у вечни циклус Сневања. Њихово схватање смрти дубоко је повезано са земљом и духовним континуумом који спаја претке, живе потомке и природу, а Сретен је то одлично знао и препознао наше сличности са тим далеким народом.
Тако је у читаоници аранђеловачке библиотеке призвао и окупио велики број поштовалаца његовог дела.
Време је за тренутак постојало само за Вонгара, Сневање о његовом животном путу и Сну о другом свету кроз приче Воја Станишића, директора београдске ИК „Јасен“ који је одмах препознао вредност онога о чему Сретен пише и објавио 7 његових књига, проф. Александар Петровић, уредник и приређивач Вонгаривих наслова, Мирјана Петровић, преводилац Вонгаривих дела, Душан Бањац, уредник Вонгарове збирке песама, кроз прочитана писма породице – сина Стефана, снахе Раде, синовица Сали и Миле, пријатеља и сарадника – проф. Бориса Трбића из Мелбурна и проф. Радомира Батурана из Барселоне, као и приче Аранђеловчана Војислава Веселиновића и Омера Петојевића.
Љубазношћу Слађане Божић Цветковић, Вонгарове синовице простор је украсио портрет Б. Вонгара, рад Гордане Вилотијевић, док је брачни пар Павловић који иначе живи у Сиднеју, Вонгаривим насловима на столу приложио оригиналну и аутентичну абориџинску дрвену посуду „Куламон“ осликану традиционалним радом у виду тачкица. Поред овог аутентичног аустралијског артефакта, сценографију стола улепшало је још једно симболично знамење – мапа Аустралије да осликаним абориџинским мотивима која је подно Букуље стигла из Аделаида од Весне Веселиновић, чија је мајка Врбичанка.
Поред фамилије, пријатеља и љубитеља Сретеновог лика и дела, вечери је присуствовала и Вонгарова комшиница из Аустралије која је са њим 30 година делила ограду и која је о њему имала само најлепше речи хвале.
Захваљујемо гостима и бројној публици што су својим присуством увеличали сећање на овог великог човека који је прославио и наш крај и своју земљу!
Слава му и хвала!