У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге „Кофер мисли“ ауторке Драгане Мартиновић.

Путописна књига „Кофер мисли“ (2023) коју је објавио загребачки Студио Модерна је спој ауторкиних успомена и дубоких промишљања о љубави, слободи и идентитету. У њој, главна јунакиња трага за смислом и самоспознајом кроз искустава са својих путовања кроз близу 50 градова као што су Париз, Лондон, Венеција, Рим, Лисабон и Њујорк и егзотичне дестинације попут Малдива и Кариба.

Ауторка Драгана Мартиновић својим причама је освојила срца присутних. Ова Крагујевчанка, мајка четворо деце и дипломирани филолог, поделила је своје јединствене доживљаје са више од педесет дестинација широм света.
Промоцију је отворила представница библиотеке Весна Проковић, истичући значај књижевног стваралаштва за локалну заједницу.
“Кофер мисли” је збирка путописа који су настали из Драганиног срца, забележених током њених путовања. Ауторка је нагласила да су њени текстови инспирисани тренуцима који су обликовали њен поглед на свет, а путовања су јој омогућила да боље упозна саму себе. “Сва спољашња путовања су уствари унутрашња путовања себи, изјавила је Драгана.
Идеју за писање путописа добила је док је радила као наставница, када јој је колега поручио да не заборави на “дете у себи”.
На промоцији је причала о својим омиљеним дестинацијама, а као најемотивније путовање истакла је хаџилук Светој земљи. Незаборавне утиске оставили су и египатске пирамиде и Нијагарини водопади.
Драгана планира нову књигу, фокусирајући се на будућа путовања, а како смо сазнали, наредне дестинације су Мароко и Панама.
У другом делу вечери, присутни су имали прилику да постављају питања и размене мишљења са ауторком, што је додатно обогатило овај догађај посвећен лепој књижевности. Сви су се сложили да су овакви догађаји драгоцени за развој читалачке публике, посебно у години када
Народна библиотека „Свети Сава“ обележава 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу.
“Кофер мисли” према ауторкиним речима, написан је да би освестио људе и подстицао духовност. Из тог разлога, Драгана Мартиновић је поклонила два примерка књиге библиотеци, како би њено дело било доступно широј публици.
Промоција је привукла бројне љубитеље књижевности, а на крају вечери, Драгана је поручила да су путовања “бекство из свакодневице и додир слободе”, с циљем да инспирише читатеље да и сами крену на путовање.

Вања Гавровски

У оквиру Дечије недеље, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге за децу „Дружина из предграђа и птичија завера“ Биљане Кордић.

Други роман ауторке је после четрдесет година, прва књига са извиђачком тематиком и већ је доживео друго издање (Бесани, 2023 и Тимикс, 2024). Ово узбудљиво штиво намењено је деци и младима, а због своје опште друштвене теме, лепо је прихваћен и код старијих читалаца. Бави се проблемом кријумчарења птица кроз нашу земљу, али и илегалним изношењем наших ретких птица. Причу прожимају акција, појављују се и лоши људи који су ту међу нама, али је акценат на  пријатељству, поверењу, љубави свих врста, као и на скрајнутим вредностима као што су поштење, ангажман за опште добро, пожртвованост итд. Први роман са сличном тематиком је „Дружина из предграђа и духови са реке“ (Тимикс, 2008).

Биљана Кордић (1961) је педагошки саветник и дипломирани саобраћајни инжењер.Објавила је преко двадесет стручних радова из области екологије и заштите животне средине на Симпозијумима и Конференцијама. Креатор је и реализатор  акредитованих програма стручног усавршавања, аутор је уџбеника „Саобраћајна азбука“, и „Начини путовања“ и коаутор „Безбедност и регулисање саобраћаја“ (Завод за уџбенике, Београд). Била је саветник министра просвете за подручје рада саобраћај, заменик директора Саобраћајно-техничке школе у Земуну, добитник бројних награда међу којима је и признање за најбољег наставника на свету у пројектима у безбедности саобраћаја са ученицима додељено од  Renault Fance (2014).

Представљање књиге за децу „Дружина из предграђа и птичија завера“ Биљане Кордић одржано је у уторак, 8. октобра 2024. године у 12:30 сати у просторијама ОШ „Светолик Ранковић“, а у 14 часова, у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача „Трагови“ организовала је промоцију књиге „Парамон“ Срђана Пољаковића.

Први роман нашег суграђанина Срђана Пољаковића објављен на у издању Удружењa истраживача „Трагови“ преко општинског конкурса пројеката у култури. Ово је први роман у популарном жанру епске (херојске) фантастике који је објављен у нашем граду.

Ово дело описује личну драму и узрастање главног јунака, Парамона као и фантастични свет у којем се радња романа дешава који је донекле базиран на положају Словенског народа у Европи у периоду од седмог до деветог века, али је писан у духу садашњег времена.

Срђан Пољаковић рођен је 23. маја 1973. године у Аранђеловцу. Основну школу „Милан Илић Чича“ и Гимназију „Милош Савковић“ завршио је у родном граду. Студирао је српскохрватски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду на којем је и апсолвирао. Предавао је српски језик у две основне школе, био запослен и у привреди и комерцијали, а последњих година у Смотри уметности „Мермер и звуци“. Ожењен је, отац је два сина, живи и ради у Аранђеловцу.

          Поред аутора, у програму су учествовали и Војислав Веселиновић, председник Удружења истраживача „Трагови, а одломке је читала Ирина Теодосић, ученица осмог разреда ОШ “Милан Илић Чича”. Представљање књиге „Парамон“ Срђана Пољаковића одржано је у четвртак, 26. септембра 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање хрестоматије нове српске фантастике „Надземље оностраног“ коју је приредио Сава Дамјанов. 

„Надземље оностраног: хрестоматија нове српске фантастике“ (2023) објављена је у оквиру новосадске Издавачке куће „Соларис“ и пре неколико дана овенчана је најзначајнијом књижевном наградом за фантастику у српској књижевности „Станислав Лем“ коју ИКЦ „Соларис“ додељује од 2015. године. Дело је подељено у три временске одреднице, а међу ауторима су заступљени Милорад Павић, Давид Албахари, Васа Павковић, Љубица Арсић, Горан Петровић, Горан Гоцић, Владан Матијевић, Урош Петровић, Игор Маројевић, Ото Олтвањи, Дејан Алексић, Енес Халиловић и многи други. Антологијски рад је значајан сегмент стваралашaчке радионице Саве Дамјанова.

Писац, књижевни историчар и теоретичар, есејиста, данас професор емеритус са Одсека за српску књижевност Филозофског факултета новосадског Универзитета, Сава Дамјанов рођен је у Новом Саду (1956). Предавао је Историју српске књижевности и Креативно писање, приређивао је за штампу дела српских писаца 18, 19. и 20. века, уређивао је многе часописе, библиотеке и антологије (један је од уредника едиције Матице српске „Десет векова српске књижевности“). Објавио је двадесетак књига за тридесет година рада – романе, одабране есеје, књижевно-историјске огледе, есеје, критике. ИК „Агора“ објавила је његову изабрану прозу у неколико књига. Дела су му превођена на многе језике и добитник је бројних награда. Његова проза је комплексна, а научни радови перципирају се као књижевни, а не као теоријски текстови.

Промоција хрестоматије нове српске фантастике „Надземље оностраног“ приређивача Саве Дамјанова одржана је у четвртак, 19. септембра 2024. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

Поводом традиционалне Трке „1300“ каплара која је ове године организована седми пут, Спортски савез Аранђеловац у сарадњи са Народном библиотеком „Свети Сава“ организовао је у петак, 13. септембра 2024. године вече посвећено Милунки Савић (28. јун 1890-5. октобар 1973).

У предвечерје трке, у Читаоници Народне библиотеке „Свети Сава“ одржана је јавна трибина „Моја бака, Милунка Савић – сећања унука Ђорђа Минкова“. Из прве руке чули смо причу од најодликованијој жени у читавој историји ратова, о ратници, мајци, хуманитарцу која је ишколовала тридесеторо деце, жени коју Французи називају Јованком Орлеанком, хероини четири пута рањаваној и седам пута одликованој, а пре свега, Ђорђевој баки. Ђорђе Минков, један од Милункиних четворо унучади, оживео је сећања на своју славну баку. Рођен је 24. фебруара 1951. године у Београду, дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, Факултету за туризам и угоститељство – Охрид, магистрирао на Универзитету Св. Климент Охридски у Битоли и докторирао на Универзитету за пословни и индустријски менаџмент у Бања Луци. Стекао је и посебна знања у областима ауторских и сродних права и у области телекомуникација. Радни век провео је у Продукцији грамофонских плоча РТС-а, бројним теливизијама (ЈП РТС, Студио Б, ТВ Банат, Вршац), Радиодифузном друштву Заједница РТВ станица Србије, издавачким кућама и високошколским установама, углавном на руководећим местима. Био је правни заступник југословенске дискографије, организатор је бројних музичких фестивала (Будва, Зрењанин, Београд) и домаћих и међународних манифестација. Ожењен, је и отац двоје деце.

На трибину је дошао са супругом Душанком, ћерком Татјаном Блашковић и унукама Хеленом Блашковић и Анђелом Минков. Овај догађај изазвао је велику пажњу аранђеловачке публике.

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање прозног стваралаштва Александре Мишић, књижевнице из Чачка. Тим поводом наши гости били су Александра Мишић, ауторка, Данијела Ковачевић Микић, рецензент, Томислав Караџић из Издавачке куће „Графопринт“, ГМ и Младен Цицовић, наш завичајни писац и кантаутор.

Овом приликом било је речи о збирци прича „Тајна замка Солотник и друге приче„ (Графопринт, 2023), романима „Новчићи за Харона : повест о дугој ноћи“ (Графопринт, 2022) и „Шаптачи села Липова : прича о паду и успињању“ (Графопринт, 2022) и есејима „О речима : есеји, прикази, сећања“ (Графопринт, 2024) Књижевница из Чачка већ се представила аранђеловачкој публици пред две године збиркама поезије „Моје Тишине“ (Лио, ГМ, 2020) и „Сумраци и зоре“ (Нова поетика, БГ, 2022). Александра Мишић је професор српског језика и књижевности. Рођена је 1970. године у Чачку, дипломирала на Филолошком факултету у Београду, а ради у чачанској Гимназији од 1994. године. Пише од најранијег детињства, а званично од 1984. године када се њена песма нашла у Зборнику омладинске поезије „Дисово пролеће“. Њена поезија инспирисана је стваралаштвом Достојевског, Кафке, владике Николаја и бисерима мудрости које сакупља. Организатор је бројних културних манифестација у родном граду, заступљена је у многим зборницима поезије и прозе у земљи и иностранству. Добитник је више награда и похвала за поезију и прозу у Србији и Републици Српској – да поменем само неке – прву награду на конкурсу за кратку причу у Добруну (2019), за песму Плаву повељу у Суботици (2018) и друге. Њене радове су објављивали и стручни часописи и аутор је бројних приказа књига савремених аутора. У улози рецензента, појавила се и први пут у нашој Библиотеци када је говорила о стваралаштву нашег завичајног писца Богдана Максимовића који данас живи у Немачкој и ове године је говорила о стваралаштву Светлане Дуњић, књижевнице из Чачка. Члан је књижевног клуба „Драгослав Грбић“ и УГ „Чачани“ са којим већ дуги низ година сарађује аранђеловачко УГ „Баштина и будућност – Аранђеловац 1859“. Најновије вести стигле су пре неки дан. Александру су звали из ИК “Klett” која ће да објави њен роман за тинејџере „Шарена“ за изборну лектиру. Освојила је и Треће место на Читалачком маратону 2024. Уговор потписује у октобру, а у децембру стиже и књига. Супруга је и мајка троје деце.

Поред аутора, на књигу прича о замку Солотник осврнула се мр Данијела Ковачевић Микић, рецензент и просветни саветник. Данијела повремено објављује књижевну критику у периодици и аутор је књиге која се бави метакритиком „Критичка (не)сагласја Славка Гордића“.

Томислав Караџић, власник издавалке куће и штампарије “Графопринт” из Горњег Милановца објаснио је како је дошло до сарадње са ауторком, а у музичком делу учествовао је Младен Цицовић, завичајни писац и кантаутор који је на гитари изводио своје композиције.

Grid viewFeed ViewLikeCommentSend

Од 37 наслова пристиглих на конкурс за књижевну Награду „Данко Поповић“ коју ове године додељују Народни музеј у Аранђеловцу и Народна библиотека „Свети Сава“, стручни жири одабрао је шири избор у који је ушло 9 романа и приповедачких збирки. На састанаку који је недавно одржан, жири у саставу проф. др Петар Пијановић (председник), др Јана Алексић и мср Никола Маринковић, образложио је Одлуку и истакао да је реч о делима писаца различитих генерација и поетика.

На листи одабраних наслова, према азбучном редоследу аутора, у ширем избору су Анђелко Анушић „Маглена авлија: бајка о путовању у она места“ (Градска библиотека Нови Сад, Нови Сад), Филип Грбић „Канон потиштеног ума“ (Вулкан издаваштво, Београд), Татјана Јанковић, „Поглед под сукњу света“ (Агора, Зрењанин), Љубомир Кораћевић „У земљи Фрање Јосифа“ (Књижевна општина Вршац, Вршац), Јасенка Лаловић „Бастадур: Човек који воли – верује“ (Лагуна, Београд), Марио Лигуори „Виа Аквароса: роман о једној улици“ (Лагуна, Београд), Игор Маројевић „Гранична стања“ (Дерета, Београд), Драган Стојановић „Разговор с jавором“ (Дом културе Студентски град, Београд) и Владимир Табашевић „Ноћне речи“ (Лагуна, Београд).

Награда „Данко Поповић“ установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела која ће обогатити српску књижевност инспирисани радом и наслеђем Данка Поповића који је својим књижевним опусом забележио једно време и успео да прикаже сложеност српске историје и културе.

Ово књижевно признање додељује се сваке године под покровитељством Скупштине Општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе, роман или књигу приповедака, домаћих аутора на српском језику. Установљенo је Одлуком Управног одбора Фонда „Први српски устанак“ од 9. септембра 2011. године, а ове године у организацију се укључила и аранђеловачка Библиотека која следеће године преузима доделу награде.

На листу добитника до сада су се уписали Воја Чолановић („Ода мањем злу“, 2011), Јован Радуловић (књига приповедака „Сумњива сахрана“, 2012), Драго Кекановић („Усвојење“, 2013), Владан Матијевић („Пристаништа“, 2014), Вуле Журић („Република Ћопић“, 2015), Слободан Мандић („Очев нови мандат“, 2016), Бели Марковић („Плава капија“, 2017), Весна Капор („Венац за оца“, 2018), Драгиша Калезић („Галерија Кирка“, 2019), Иван Златковић („И жив и мртав“, 2020), Александар Гаталица („Двадесет пети сат“, 2021) и Драган Хамовић („Род ораха“, 2022).

Аутор текста: Весна Проковић

Народна библиотека „Свети Сава“, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе Општине Аранђеловаци и Туристичка организација Аранђеловца, а под покровитељством Општине Аранђеловац организовали су Други „АР СТРИП ФЕСТ“ у граду под Букуљом. Планирано је да програм буде одржан на градском тргу, али је због лоших временских услова пребачен у просторије Библиотеке. Дводневна манифестација окупила је љубитеље девете уметности кроз радионице, школу стрипа, разговоре, трибине, предавања, али и такмичење у цртању стрип јунака.

-Потрудили смо се да публици приближимо и покажемо чари које стрип доноси и да не буде заборављен. Као медијум који комбинује визуелну уметност и текст, стрипови нуде јединствен начин приповедања и одувек привлачи различите старосне групе и интересовања. Као носиоци делатности најстарије установе културе у граду под Букуљом, потрудили смо се да публици приближимо стрип као врсту веома важног носиоца уметничког стваралаштва, рекла је на отварању Катарина Маринковић, директор аранђеловачке Народне библиотеке «Свети Сава».

Првог дана акценат је био на веома посећеним радионицама које су Дечијем одељењу и читаоници одржали Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић за манга стрип и Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић за класичан стрип.

– Прво смо гледале јапанске цртане филмове и слушале јапански језик. Кроз то нам се допала јапанска култура што је било и одлучујуће да завршимо студије јапанског језика. Онда смо под утицајем манга стрипа почеле да сликамо и наше, ауторске стрипове. На радионицама акценат је био на сликању манга ликова, њиховом изгледу и на ономе што их разликује од европских јунака, рекла је Ана, једна од близнакиња Живковић. Анина сестра Сара објаснила је како је настао њихов стрип првенац «МУ» који је објављен ове године у оквиру издавачке куће «Систем комикс» која од оснивања акценат ставља на промоцији домаћих аутора.

-«МУ» се бави психолошким и социјалним темама. Наш стрип поставља питање да либисмо у реалној ситуацији могли да за новац продамо породицу, пријатеље, другаре, снове… Као младе ауторке, цртач стрипа треба да буде упоран и истрајан. Да заврши започето и да стално уче, сложиле су се близнакиње.

Нађа Тио, односно Нађа Тиодоровић има 18 година и ауторка је стрипа «Звери у нама». Заинтересовани основци слушали су и нетремице гледали три младе даме покушавајући да изведу и опонашају њихове брзе цртачке покрете.

-Наш циљ је да на овим радионицама мотивишемо младе генерације да се баве стрипом и цртањем. Заволела сам стрип још док сам била мала девојчица кад сам први пут видела стрип Алексе Гајића «Едит и ја». Тада сам почела да цртам и то ми много лакше иде за разлику од речи, појаснила је Нађа истичући да посебно воли рад са млађима јер воли да им убацује нове идеје.

Други дан фестивала био је посвећен трибинама и разговорима о стрипу. Трибина «Даме и стрип» поменуте стрип ауторке, Ана, Сара и Нађа поделиле су са публиком своја искуства, како су почињале да цртају и како жене у стрипу имају значајну и разноврсну улогу, како у погледу ликова, тако и у ауторском смислу. Закључено је да је допринос дама обликује културу стрипова и нуди разноврсније, богатије и нежније наративе који потичу из женског искуства.

На другој трибини «Стрип кроз генерације» чувени цртачи стрипа Сибин Славковић, Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић говорили су о својим почецима и искуствима.

-Сваки стрип, без обзира на жанр је добар стрип ако је урађен квалитетно. Ми који смо некада почињали да се бавимо овим послом имали смо мало могућности за нова сазнања. На почетку ни сам нисам знао да цртеж мора бити урађен до перфекција чак и у оловци, да би коначан резулата био добар. Данас, млади аутори имају велику предност у техничком смислу. Захваљујући популарности стрипа током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, данас имамо армију читалаца која је тада настала. Тиражи су тада били између 80 и 60 хиљада примерака, а само у Србији је било око 50 цртача стрипа, објаснио је Сибин Славковић, који је овом прилико похвалио организаторе догађаја јер је увидео едукативну и образовну страну манифестације коју су посетиле стотине предшколаца у маскама омиљених стрип јунака, основаца и средњошколаца.

Чувени суботички уметник, цртач стрипа и музичар Леонид Пилиовић Лео који дуже од 20 година ради илустрације за француско-белгијско тржиште посебно је истакао референце за стрип некад и сад, јер је раније цртачима било много теже да истражују што је подразумевало боравак у библиотекама и претраживање енциклопедија.

Са друге стране, Игор Марковић, уредник Издавачке куће «Систем комикс» говорио је о индустрији и положају стрипа данас. За разлику од многих који тврде да су поменуте осамдесете биле «Златно доба» стрипа, он тврди да је златно доба стрипа данас јер никада више није било више наслова и луксузних издања.

-Оваква окупљања су посебно од великог значаја јер је ово лепа прилика да се размене искуства и срећа је да од Лесковца до Суботице постоји петнаестак стрип фестивала, закључио је Марковић који је домаће стрип-фестивале упоредио са француским који су стрип повезали са књигом, сиревима, вином, знаменитостима и туризмом уопште.

Саставни део ове манифестације био је и сајам издавача стрипа на којем су учествовале издавачке куће „Систем комикс“, „Голконда“, „Локомотива“, „Дарквуд“, „Најкула“, „Форма Б“, „Макондо“ и „Феникс прес“, као и Предраг Димитријевић са фигурама познатих стрип јунака.

Аутор текста: Весна Проковић

У години великог јубилеја, 155. година од отварања Првог читалишта у граду под Букуљом, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање монографије „КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (1823-1868)“ чији је аутор проф. др Данко Леовац.

Прва научна монографија о овом владару објављена је прошле године у оквиру београдске Издавачке куће „Хук издаваштво“ поводом 200 година од рођења најобразованијег српског кнеза 19. века и открива нам детаље из његовог живота. На Сајму књига у Београду, ово дело овенчано је Посебним признањем за допринос у области науке.
Књига прати Кнеза од раног детињства, преко дечијих болести, кроз школовање, прве дипломатске кораке емиграцију и владавину, па све до топчидерске катастрофе. Обилује новим подацима и докуметима и доноси ново виђење једног несхваћеног владара који нас је као друштво задужио на многим пољима, а посебно Београд и Аранђеловац.
Проф. др Данко Леовац, историчар Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, рођен је 16. новембра 1986. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Бави се историјом Србије од 16. до 20. века, аутор је бројних стручних радова, књиге „Србија и Русија за време друге владавине Кнеза Михаила 1860-1868“ (2015) и бројних уџбеника историје. Члан је више струковних и научних група и удружења (Нови Зеланд, Канада, САД, Турска).
Поред аутора, о књизи је говорио и др Жарко Илић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду.

Представљање монографије „Кнез Михаило Обреновић“ одржано је у четвртакак, 23. маја 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.