Награда „Данко Поповић“ за најбољу књигу прозе у 2025. години
припала је роману „Разговори с вјештицом“ Владимира Вујовића који је објавила
шабачка издавачка кућа „Суматра издаваштво“.
Стручни жири у саставу др Јана Алексић (председник), проф. др Петар
Пијановић и др Никола Маринковић, ову одлуку донео је једногласно.
Према њиховим речима, роман Владимира Вујовића истиче се аутентичним
наративним изразом посредством којег су изложени конститутивни чиниоци једне
имагинарне уметничке биографије. Приповедајући о ситуацијама у које га је живот
поставио, као и о властитим одлукама и изборима, јунак романа, сликар Вид
Латиновић, у серији од десет фиктивних интервјуа, насталих у распону од четрдесет
година, гради свој наративни идентитет. У овим разговорима, које својим питањима и
запажањима умешно усмерава новинар Адам Вјештица, уједно се испољавају токови
јунакове сложене уметничке свести и дају обриси историјског и културног миљеа у
последњим деценијама 20. и првим деценијама 21. века. Метапоетички слој ове
романескне приче не служи само излагању (ауторске) поетике, већ и томе да се испрате
фазе, промене и домети јунаковог самоосврта, последично и његове интимне
филозофије стваралаштва као смисаоно неотуђивог дела живота. Дијалошки облик
нарације наизглед непоузданом уметнику-наратору потпомаже да пред својим
пажљивим и истрајним слушаоцем-наратором подастре и естетички и етички и
духовни посед уметничке егзистенције и да пружи своје, колико апартно, толико и
хуманистички универзално виђење обе стварности. Чврста спрега између идеје и
форме на којој Владимир Вујовић у овом роману инсистира испоставља се као
неопходан, а оправдан предуслов за високу естетску оствареност саме приче, наводи се
у образложењу жирија.
Владимир Вујовић (Бар, 1991) је српски и црногорски књижевник и лекар.
Завршио је Медицински факултет у Београду, а специјализацију 2023. године на
Војномедицинској академији. Објавио је романе „Силенцио“ (Матица српска, 2017),
„Спаљивање Џошуа дрвета“ (Суматра, 2021), приче „Слободни ударци“ као и више
кратких прича у различитим часописима. „Разговори с Вјештицом“ био је и у најужем
избору за НИН-ову награду. Добитник је и награде „Ђура Ђуканов“ коју додељује
Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде за збирку прича „Слободни ударци“.
Књижевна награда „Данко Поповић“ ове године додељује се 15. пут.
Установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене
ауторе подстакла да стварају дела на његовом књижевном наслеђу. Већ две године аранђеловачка Народна библиотека „Свети Сава“ је додељује самостално.
Књижевна награда биће свечано уручена у среду, 26. августа 2026.године у читаоници
аранђеловачке Библиотеке у 19 часова.
Категорија: Догађај
Представљање књиге „Ево, да ти се јавим…“ Зорице Петровић
У оквиру прославе 167. рођендана града под Букуљом, Јулских свечаности 2026. и 157. година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организује представљање књиге „Ево, да ти се јавим…“ – каталог Збирке разгледница Народног музеја у Аранђеловцу (1900-2022) Зорице Петровић.
Овај каталог разгледница објавио је Народни музеј у Аранђеловцу 2024. године и садржи збирку разгледница нашег града које поседује аранђеловачки Народни музеј.
Музејски саветник, Зорица Петровић, рођена је у Пожеги 1968. године. Основну и средњу школу завршила је у Аранђеловцу, дипломирала на основним академским студијама на групи за историју на Филозофском факултету Београдског универзитета, а тема мастер рада била је „Буковичка бања у Аранђеловцу, од 1875-1912. године”. Запослена је у Народном музеју у Аранђеловцу, аутор је више ауторских и коауторских изложби које су пратили и стручни каталози и неколико монографија.
Њени радови су углавном засновани на истраживачком раду у архивским институцијама у Србији као и на терену у Аранђеловцу и околини. Теме њених интересовања и истраживања су: историја Србије у ХІХ и почетком ХХ века, историја Аранђеловца и Буковичке бање. Учествовала је на неколико научних скупова и објавила више радова у стручним часописима. Приредила је „Животопис Јеврема Грујића“ (2009), коаутор је и пројекта 3D реконструкција парка Буковичке Бање. Аутор је монографија „Два века Буковичке бање“ (2011, 2018), „Гимназија у Аранђеловцу 1920-2020.“ (2020) и „Аранђеловац и Аранђеловчани у Великом рату“ (2024).
Представљање књиге „Ево, да ти се јавим…“ Зорице Петровић је у четвртак, 23. јула 2026. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Представљање књиге „Успомене ђака-наредника“ Веселина М. Вукићевића
Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање књиге „Успомене ђака-наредника“ Веселина М. Вукићевића коју је приредио Мирко Демић, књижевник, публициста и библиотекар.
У питању је насловкоји су заједнички објавилиновосадска издавачке куће „Прометеј“, РТС, Архив Војводине и Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац, а приредио Мирко Демић, књижевник и библиотекар.
Реч је о мемоарима Веселина М. Вукићевића, рођеног у Светлићу поред Тополе и који су објављени далеке 1927. године у Загребу у издању Нове Европе, а касније потпуно заборављени. Роман је аутобиографски и говори о Веселиновом заробљавању у Колубарској бици, одвођењу у логор у Аустрију, одакле успева да побегне и каснијем скривању око Светлића, Тополе и Аранђеловца, све до Рудника. Књига представља вредно ратно сведочанство, описује страдања и подвиге српске војске током Првог светског рата. а фокусирано је на судбину ђака-наредника, подофицира.
Ово је аутентично сведочанство о храбрости и ратним данима, а ДемићОвим делом је оживео заборављену биографију једног интелектуалца који је био сарадник часописа Нова Европа током читавог његовог трајања. Према Демићевим речима, у овом роману читалац ће наћи снажну исповест о ратном злопаћењу, о људским манама и врлинама, о лепоти Шумадије, алки и једну љубавну причу, испричану беспрекорним стилом и поетичним језиком.
О књизи и аутору, Веселину Вукићевићу, говорио је приређивач Мирко Демић (1964) књижевник, публициста и библиотекар Народне библиотеке „Вук караџић“ у Крагујевцу. Аутор је 13 прозних дела, драма, приређивач преко десет наслова и некадашњи главни уредник часописа за књижевност Кораци из Крагујевца и добитник значајних књижевних награда.
Књижевни сусрет са Бранком Максимовић
У жељи да подсетимо на плодне завичајне ствараоце који су нас задужили и који су својом јединственом списатељском појавом украсили завичајно небо града под Букуљом, , Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је „Књижевни сусрет са Бранком Максимовић“, а догађај је најавила Изворна певачка група КУД „ФЕП“ песмом „Равно поље“.
Наша завичајна списатељица Бранка Максимовић, рођена је 13. новембра 1949. године у Брезовцу код Аранђеловца. Прву песму објавила је у крагујевачкоој „Светлости“ 1967. године, а затим и у другим часописима као што су „Кораци“, „Село“, „Просветни преглед“, „Расковник“. Најдуже је објављивала у часопису „Венац“ и „Антологија љубавних песама југословенских песника 20. века“. Објавила је збирке песама „Зелене птице завичаја“ (самостално издање, 1994), и „Уморно време“ („Стварност“, 2014), као и низ заједничких збирки песама са аранђеловачким и браничевским песницима. Да се подсеимо тих наслова: 1971 – „Срцем и руком“, 1976 – „Сеоска лира“ и „Ризничари земље“, 1980 – „Гранају се сунца“ и „Стихови на дар“, 1984 – „Пред земљиним вратима“ са Ђуром Милекићем и Душаном Бањцем, 1988 – „Зле воде“ са са Далибором Николићем и „Седам небеских кола“ са још шест ауторки у издању сарајевске Књижевне заједнице „Другари“ као двојезично српско-немачко издање. Ту су и збирке „Ткаље“ (2010) са Радославком Радом Пејић и Златијом Радовановић, као и наслови Удружења пензионера ОА „Треће доба“ (2014), „Срећа на длану“ (2015) и „Симфонија живота“ (2016). Заступљена је и у антологијама „Пастир тражи дно неба“ и „Лирски бруј Шумадије“.
Казивања о нечастивим силама објавила је у збирци „Вујанско перило“ у издању Центра за културу и образовање Општине Аранђеловац (2005), а део тих записа објављиван је у часопису „Треће око“ од 1992-2000.г. Својеврсни наставак овог дела, са народним сведочењима и присећањима под називом „Вујанска капија“, објављена је у оквиру аранђеловачке издавачке куће „Стварност“ (2023) чиме је Драган Тодоровић, власник и уредник ове издавачке куће подсетио на Бранку и још једном претворио Бранкино стваралаштво у трајно памћење. За своје списатељско умеће добила је низ признања и награда. Мало се зна да се успешно бавила и фотографијом.
Према речима Владете Коларевића који је и приређивач Бранкиних дела „ова побожна невеста српског језика и епски подвижник, обећала се песништву, матерњој мелодији језика и писма и побожној тами усменог наслеђа, чиме се одужила прецима.“
Поред наше завичајне списатељице која је овом приликом говорила о свом стваралаштву, о њеној прози говорио је Иван Златковић, књижевник, о поезији Душан Бањац, песник, док је одломке читао Омер Петојевић, песник.
У музичком делу програма учествовали су чланови аранђеловачког Културно-уметничког друштва „Електропорцелан“, Изворна певачка група и Милосав Ранковић, фрулаш.
Средином 80-тих, Бранка Максимовић била је и телевизијска звезда. У оквиру чувене емисије „Међутим“ (емитоване 1970-1980тих година), о којој се и данас прича, 1985. године, Феликс Пашић, хроничар, позоришни критичар, драматург и новинар, забележио је стваралаштво Бранке Максимовић, Душана Бањца и Ђура Милекића, са акцентом на Бранку. Овом приликом приказани су одломци.
Резултати Општинског такмичења у изражајном читању
„Вонгар и сан другог света“ – вече сећања на Сретена Божића Б. Вонгара
„Вонгар и сан другог света“ – вече сећања на Сретена Божића Б. Вонгара (1932-2026) оживело је успомене на овог светски познатог списатеља, антрополога, хуманисту и фотографа, а пре свега великог човека који је своје породично васпитање и наслеђе понео и пренео са собом у далеку Аустралију, скренуо пажњу на друштвене аномалије и постао истински борац за људска права Абориџина. Написао је више од 10 књига, био оспораван и награђиван, али и поред свега, остао свој, доследан свом наслеђу и који је после шест деценија боравка у Озиленду, до краја свог живота причао истим трешњевичким акцентом и језиком својих дедова.
Попут свевременог Времена сневања које је код Абориџина основ духовности, друштвене структуре и космологије, а за разлику од нашег линеарног схватања времена Прошлост – Садашњост – Будућност, Сретен Божић Б. Вонгар био је „учесник“ овог догађаја својом свеприсутншћу, јер смрт код Абориџина и није одлазак већ вечни прелазак и повратак у вечни циклус Сневања. Њихово схватање смрти дубоко је повезано са земљом и духовним континуумом који спаја претке, живе потомке и природу, а Сретен је то одлично знао и препознао наше сличности са тим далеким народом.
Тако је у читаоници аранђеловачке библиотеке призвао и окупио велики број поштовалаца његовог дела.
Време је за тренутак постојало само за Вонгара, Сневање о његовом животном путу и Сну о другом свету кроз приче Воја Станишића, директора београдске ИК „Јасен“ који је одмах препознао вредност онога о чему Сретен пише и објавио 7 његових књига, проф. Александар Петровић, уредник и приређивач Вонгаривих наслова, Мирјана Петровић, преводилац Вонгаривих дела, Душан Бањац, уредник Вонгарове збирке песама, кроз прочитана писма породице – сина Стефана, снахе Раде, синовица Сали и Миле, пријатеља и сарадника – проф. Бориса Трбића из Мелбурна и проф. Радомира Батурана из Барселоне, као и приче Аранђеловчана Војислава Веселиновића и Омера Петојевића.
Љубазношћу Слађане Божић Цветковић, Вонгарове синовице простор је украсио портрет Б. Вонгара, рад Гордане Вилотијевић, док је брачни пар Павловић који иначе живи у Сиднеју, Вонгаривим насловима на столу приложио оригиналну и аутентичну абориџинску дрвену посуду „Куламон“ осликану традиционалним радом у виду тачкица. Поред овог аутентичног аустралијског артефакта, сценографију стола улепшало је још једно симболично знамење – мапа Аустралије да осликаним абориџинским мотивима која је подно Букуље стигла из Аделаида од Весне Веселиновић, чија је мајка Врбичанка.
Поред фамилије, пријатеља и љубитеља Сретеновог лика и дела, вечери је присуствовала и Вонгарова комшиница из Аустралије која је са њим 30 година делила ограду и која је о њему имала само најлепше речи хвале.
Захваљујемо гостима и бројној публици што су својим присуством увеличали сећање на овог великог човека који је прославио и наш крај и своју земљу!
Слава му и хвала!
Предавање „Устаничка Србија 1804-1815: Српска жена у националној револуцији“ др Уроша Шешума
Поводом Дана државности, Народна библиотека „Свети Сава“ организује предавање „Устаничка Србија 1804-1815: Српска жена у националној револуцији“ др Уроша Шешума, историчара.
Познати историчар др Урош Шешум говориће о улози жене у српским револуцијама 19. века и у чему се њихов допринос огледао. И поред значајне улоге жена која је била кључна за опстанак и успех устаничких покрета, она је често занемаривана у историјским изворима и традиционалним историјским наративима. Овом приликом биће речи и о његовом прошлогодишњем наслову „Устаничка Србија : народ и земља“ (Центар за српске студије, 2024).
Др Урош Шешум, ванредни професор Филозофског факултета у Београду, рођен је 1986. године у Земуну. Студије историје уписао је 2005. године на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2010, мастер студије окончао 2011, а докторирао 2016. године.
Бави се проучавањем историје српског народа у Старој Србији и Македонији у 19. и почетком 20. века. Аутор је бројних стручних радова, а поред већ поменутног наслова, написао је и „Србија и Стара Србија : (1804-1839)“ (Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2017), „Српска четничка акција (1897-1908): оружана дипломатија“ (Матица српска, 2020), и један је од аутора прошлогодишњег капиталног издања „Илија Гарашанин (1812-1874): великан српске земље“(Народни музеј, 2024).
Предавање де Уроша Шешума „Устаничка Србија 1804-1815: Српска жена у националној револуцији“ је у понедељак, 10. фебруара 2025. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Представљање књиге „Поезија житија светих“Андреја Мирицког и уручење награда (Светосавски конкурс)
У оквиру Светосавске недеље, Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Основном школом „Свети Сава“ организује представљање књиге „Поезија житија светих“ аутора др Андреја Мирицког и доделу награда победницима Светосавског ликовног конкурса.
Поезија светитеља у стиху објављена је у два издања (2023. и 2024) у оквиру београдске Издавачке куће „Словенско слово“. Друго, проширено издање књиге садржи 160 житија. Кроз стихове, „на мало простора“, успева да каже све. Описани су животи светитеља Српске православне цркве и велики празници, који су поређани као црквени календар, за целу годину.
Андреја Мирицки (1975), по вокацији лекар опште медицине, пише духовну поезију и афоризме. Учествовао је у оснивању Друштва „Свети Сава“ при цркви Свети цар Константин и царица Јелена у Београду, а интересовање за духовни живот понео је из верујуће традиционалне српске породице. Члан је Свесловенског књижевног друштва у Београду, отац је двоје деце, а живи и ради у Београду.
Представљање књиге „Поезија житија светих“ др Андреја Мирицког и додела награда победницима Светосавског литерарног конкурса је у петак, 24. јануара 2025. године у 18:30 часова у читаоници Библиотеке.
НОЋ БИБЛИОТЕКА – представљање збирке песама и прича „Кораци душе“
У години великог јубилеја када обележавамо 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу и поводом манифестације „Ноћ библиотека“, Народна библиотека «Свети Сава» организује представљање збирке песама и прича „Кораци душе“ коју је ове године објавио Центар за креативни и уметнички лични развој (КУЛР).
У фокусу је поезија и проза младих стваралаца, која је настала на основу дубоког интроспектвиног промишљања, преиспитивања ставова и рада на себи, завирујући у споствено срце и унутрашњи свет. „Кораци душе“ спајају ауторе са читаоцима, а све песме и приче, па и цртежи, почели су од питања – шта желиш да поручиш овом свету. Аутори поручују да небо није граница, већ њихов циљ. Збирку су стварали Софка Трајчевска, Никола Ненин, Сунчица Косић, Мирјана Митровић, Ана Масловарић, Тања Ђорђевић, Александра Десница, Александра Милинков, наш Аранђеловчанин Срећко Урошевић и Јелена Стефановић, оснивач Центра, уредник збирке и ментор кроз стваралачки процес свих аутора.
О свом стваралаштву говоре Срећко Урошевић, Ана Масловарић, Тања Ђорђевић, Мирјана Митровић и Јелена Стефановић, оснивач и председница Центра за КУЛР.У Ноћи библиотека, представљање збирке „Кораци душе“ је у петак, 6. децембра 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
„КОНТРАПУНКТ“ – солистички концерт Владете Стојића
У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је солистички концерт Владете Стојића на електро-акустичној гитари под називом „КОНТРАПУНКТ“.
На концерту ауторске музике Владета је изводио кратке композиције приређене и обликоване у слободној форми – наjприближнијој фузији правцу (Fusion), комбиновањем класичне, џез и рок музике, а све је проткано аутентичним ритмовима и мелодиком са ових простора. Према ауторовим речима, овај извођачки концепт је настао 2023/24. године у Шумадији и њој је посвећен. У њој је аутор потекао и на том извору духовно, стварно и једино битише.
Вишемедијски уметник Владета Стојић, рођен је у 1952. године у Београду. Поседује породичну кућу на имању у Горњој Трешњевици, где обитава с времена на време и где је настала већина ових инспирација. По формалном образовању је музичар, а ликовна звања стекао је кроз приватну едукацију. Стваралачка искуства проистичу из његовог формалног и неформалног музичког образовања од раних година живота – виолина, виола, клавир, гитара, хорски наступи, музичка теорија и пракса (солфеђо, хармонија, музички облици…). Уже се бави ликовном фотографијом, професионалном фотографијом и музичко-сценским композицијама. На јавној сцени, као музичар, визуелни уметник, организатор, селектор/кустос разних догађања у култури, дела више од 50 година. Власник је и уредник веб-портала „Инфо-турс“ за међународну презентацију Србије.
Солистички концерт Владете Стојића на електро-акустичној гитари под називом „КОНТРАПУНКТ“ одржан је у четвртак, 28. новембра 2024. године у 19 часова у читаоници.