У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге „Невидљиво наслеђе“ Маје Марковић.

За књигу „Невидљиво наслеђе“ (Књижевна омладина Србије, 2023) Маја Марковић је освојила друго место на ПЕГАЗ конкурсу за најбољи књижевни првенац. У њеном првом роману јунаци одлазе из свог завичаја шездесетих година прошлог века. Зашто одлазе, шта остављају, а шта носе са собом, да ли од нечега беже – само су нека од питања са којима се сусреће свако од нас у различитим фазама живота. Роман je састављен од девет поглавља, доноси искрене, сирове и нефилтриране приче обичних, малих људи и на тај начин чине роман пријемчљивим и  препознатљивим великом броју  читалаца. „Невидљиво наслеђе“ је тачка где завичај постаје прошлост, а будућност нови завичај.

Маја Марковић је рођена 23. фебруара 1986. године. По занимању је инжењер шумарства. Пише прозу, поезију и афоризме. Њене прве песме објављене су у зборнику „Рес“, књижевног друштва „Сазвежђа“ 2001. године при општинској организацији Црвеног крста у Свилајнцу. Објављивала је текстове у форми блога на онлајн порталима „Ванаби магазин“ (2014) и на порталу Аска.рс током 2020. године. Њена прича „На трапезу“ уврштена је 2019. у зборник „Црте и резе“ књижевног конкурса „Андра Гавриловић“ у организацији Ресавске библиотеке из Свилајнца. Песма „Мимоход“ објављена је у фанзину „Шраф“ (2020), а њени афоризми објављивани су у „Политици“ и „ Вечерњим новостима“. Живи у Свилајнцу, ради у Крагујевцу и има сестру близнакињу.

Представљање књиге „Невидљиво наслеђе“ Маје Марковић одржано је у четвртак, 18. априла 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање стваралаштва Светлане Дуњић из Чачкa.

Овом приликом било је речи о роману „Пут у повратак“ (Књижевна омладина Србије, 2019) за коју је исте године добила трећу награду „Пегаз“, књизи прича „Игрокази белином“ (Словенско слово, 2021) и роману „Утроба предака“ (Графопринт, 2023).

Светлана Дуњић у својим књигама говори о човековим падовима и разочарањима, али и проналажењу правих путева. Роман ,,Утроба предака“ је дирљива прича о судбини девојчице Радмиле која један део свог живота живи у манастиру. Говори о великим искушењима која пред њу поставља живот и одговорима које она на тим искушењима даје. У роману „Пут у повратак“ кроз питања и доживљаје јунакиње Вере, ауторка нуди могућа разрешења животних загонетки, док је у књизи прича била инспирисана разним местима и догађајима са поруком да се после животних успона и падова, најбољи одговор налази у људском срцу.

Светлана Дуњић, рођена 8. марта 1971. године у свештеничкој породици, завршила је Саобраћајни факултет на Београдском универзитету. Средњошколско образовање стекла је у Гимназији у Чачку, где и данас живи и ради.  Аутор је три поменуте књиге, члан је Свесловенског књижевног друштва и огранка Вукове задужбине у Чачку. Слави живот, песму и тишину, човека и природу, реч и мисао, покрет и слику, задовољна је када ради са људима и за људе. У људима открива потенцијалну доброту и својим књигама је подстиче. Као дипломирани саобраћајни инжењер ради дуже од две деценије у Пошти Србије.

Поред ауторке, о њеном стваралаштву говорила је Александра Мишић, професор српског језика и књижевности Гимназије у Чачку, песникиња и књижевница, а у музичком делу програма учествуовао је Љубиша Стевановић, ученик 4. разреда ОМШ „Петар Илић“ на хармоници који је извео композиције Јохана Себастијана Баха “Оргуљски прелудијум у “Ц” дуру, Владислава Золоторијева “Дечија свита бр.1, Први став и Јевгенија Дербенка “По престоницама Европе, Трећи став, Рим”.

Представљање стваралаштва Светлане Дуњић одржано је у четвртак, 11. априла 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је предавање др Александра Мисојчића „Породица – некад и сад“.

Овом приликом угледни београдски психијатар и породични психотерапеут др Александар Мисојчић говорио је о проблемима савремене породице, о животу у заједници некад и сад и шта је породица значила у прошлости, шта значи данас и шта треба да буде. Према његовим речима, живети једни крај других не значи бити породица, а волети некога не значи познавати некога.

Александар Мисојчић (Београд, 1974) је доктор медицине и психијатар са великим клиничким искуством. После завршеног Медицинског факултета у Београду и специјализације из психијатрије, завршио је Специјалистичке академске студије из неуропсихологије. Системски је породични психотерапеут и аутор две књиге – „Град: психобиографија Цара Душана“ (Zepter Book World, 2021)и „Човек по мери шињела: психобиографија војводе Живојина Мишића“ (Zepter Book World, 2023). Оснивач је и власник Ординације „Реч“.

Са доктором Мисојчићем разговор је водила Тања Петернек, новинар, водитељ и аутор емисије „ТВ лица… Као сав нормалан свет“.  

Предавање „Породица – некад и сад“ др Александра Мисојчића одржано је у петак, 5. априла 2024. године у 19 часова у препуној читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја – 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање књиге „Бреме“ Небојше Станковића.

Роман – хроника „Бреме“ је серијал у настанку чији први део носи наслов „Грађански рат“ и објављен је у оквиру издавачке делатности аранђеловачког Арт Форума ове године. Ово је прича о судбини младог човека, Милоша Митића, капетана некадашње Југословенске народне армије иза чијег имена је аутор књиге, на почетку распада СФРЈ. У три поглавља представља истинито и храбро сведочанство о догађајима с краја века на балканском тлу. Према речима рецензената, овај поштен, искрен, отрежњавајући исповедни роман нуди истину, а истина, ма колико била тешка и болна, даје снагу, веру и наду.

Аранђеловачки зет, пуковник Небојша Станковић, рођен је на Трифундан у Нишу 1960. године. Завршио је Средњу техничку војну школу у Загребу и Београду и Војну академију у Београду. Након 21 године ношења униформе, почео је да ради као потпоручник у армијском пуку везе у гарнизону Горњи Милановац. Јула месеца 1991, бива прекомандован у Самобор, а услед  ратних дејстава бива у многим градовима Хрватске и Босне и Херцеговине. Пензионисан је 2006. године с чином пуковника, а пре завршетка службе радио је у Управи за везу и информатику Генералштаба Југославије, потом Србије. Живи са супругом на Руднику код Горњег Милановца, отац је три ћерке и деда троје унука.

Поред аутора, о књизи су говорили Иван Златковић и Драган Тодоровић, одломке из књиге читао је Омер Петојевић, а у музичком делу програма наступала је Женска певачка група КУД-а „Електропорцелан“.

Представљање књиге „Бреме“ Небојше Станковића одржано је у четвртак, 28. марта 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке и изазвало је велику пажњу читалачке публике из Аранђеловца, али и са Рудника.

Поводом две и по деценије од НАТО бомбардовања и на Светски дан поезије (21. март), Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је поетско вече „Ово је земља за нас“.
Током НАТО агресије аранђеловачки Раднички универзитет је у подрумским просторијама Дворане „Парк“ организовао вечери културе под истим називом. Према речима Душана Бањца, једног од организатора тих вечери, најзаслужнији за иницијативу и реализацију ових програма били су Владета Коларевић, Омер Петојевић и Радован Рака Арсенијевић. Тих дана, док су завијале сирене за ваздушну опасност, такозване „шизеле и „луделе“, у подруму Биоскопа одржаване су поетске вечери, на спрату изнад емитован је редован филмски репертоар, а небом су крстарили НАТО авиони. У знак поштовања према учесницима ових догађаја и ово вече смо назвали именом из тих ратних дана, баш као и вече поводом 20. година од бомбардовања (2019), када је у програму био и највећи број тадашњих учесника.
Ове године, у оквиру овог поетског сусрета учествовали су аранђеловачки књижевни ствараоци Душан Бањац, Зорица Ћираковић, Јелена Стојановић Ђорђевић, Омер Петојевић, Вера Марковић, Љиљана Бошковић, Младен Цицовић, Велимир Вујановић, Саша Симоновић као и ученици Техничке школе “Милета Николић” Стефан Маринковић и Маријо Јовановић. Публици се гласовном поруком обратила и Бојана Стефановић, ћерка Љубе Бабовца која је била спречена да присуствује, али је овим путем прочитала три очеве необјављене песме и поздравила присутне. Током вечери читани су одломци из публикација Боре Његована, Павла Мартиновића, Владете Коларевића и Владимира Путника, као и оних који више нису са нама – Николе Симићевића и Ђура Милекића.
Поетско вече „Ово је земља за нас“ поводом 25. година од НАТО бомбардовања одржано је је у четвртак, 21. марта 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Чувени сликар спојио је два града, а Аранђеловчани имају прилику да до половине априла виде његове цртеже

У Савременој градској галерији Дворане „Парк“ половином марта представљена је монографија „Илија Шобајић – између историјског и митског“ Луке Ђукановића и уједно отворена изложба слика „Из биљежнице ликовног хроничара – цртежи Илије Шобајића“. Догађај су организовали Народна Библиотека „Свети Сава“ и Центар за културу Аранђеловац у сарадњи са Јавном установом Музеји и галерије Никшић.

Обимну студију о Илији Шобајићу (Даниловград, 15. август 1876 – Београд, 29. јул 1953) објавила је ЈУ Музеји и галерије Никшић прошле године поводом 70 година од смрти овог великог уметника, када су установили и ликовну награду која носи његово име и која већ дуже од пет година актуелизује стваралаштво ове породице.

– Породица Шобајић је Никшићу донела културни препород, а Илија је покретањем установа културе, удружења и организација, наставио ту мисију. Бавио се цртањем, био далтониста, а његова породица нам је после смрти предала његове радове, тако да наш музеј поседује легат са преко 400 радова. У обавези смо да његово име помињемо и вратимо га у ликовне токове Црне Горе и целог региона. Са Аранђеловчанима смо први контакт имали прошле године преко постхумне изложбе слика Аранђеловчанина Немање Богдановића коју смо организовали у граду подно Требјеса. Успоставили и људску и професионалну сарадњу, а изложба слика и промоција монографије која је настала као уздарје једном ствараоцу и члановима његове шире породице, јесу наши први кораци у том смислу, рекла је Весна Тодоровић, директор ЈУ Музеји и галерије Никшић, професор српског језика и уредник издања, која је овом приликом пренела и поздраве градоначелника Општине Никшић, Марка Ковачевића.  

Ђукановићев научни рад претворио се у обимно дело и подробну студију која је обухватила целокупно стваралаштво уметника. И раније је објављивана грађа о њему, али су то биле информације енциклопедијског типа. Двојезична српско-енглеска монографија о једном од од најобразованијих црногорских и српских академских сликара, цртача, графичара, примењених уметника и педагога, рађена је истраживачки и промишљено. Грађа је поређана хронолошки и линеарно на 300 страна, кроз 11 поглавља и са преко 200 репродукција.

– Можемо само замислити шта је Илија Шобајић значио за тадашњу Црну Гору, разорену ратовима и немаштином која је стагнирала и која је тек почела да поприма обрисе модерне државе. Припадао је групи уметника по којима се може пратити континуитет академског ликовног израза на подручју Црне Горе. Треба истаћи и утицај његовог пријатеља Јована Јовановића Змаја који је препознао његов уметнички потенцијал и саветовао га да се бави сликарством, остане уз свој народ и буде на трагу поетике академског реализма. Ова свестрана историјска личност школовала се у Никшићу, Котору, Београду, Бечу, Паризу и Минхену. Био је ерудита, полиглота, професор француског и немачког језика и творац црногорског перпера и папирног и кованог почетком 20. века, као и поштанских маркица, открио је публици Лука Ђукановић, аутор и сликар – кустос и додао да је стварање овог дела трајало годину и по дана.

– Ова вредна монографија темељи се не само на анализи велике збирке цртежа и скица које чува наша установа, већ и на постојаном и студиозном научно-истраживачком раду заснованом на доступној архивској грађи, уметничкој литератури, новинским чланцима, личним писмима али и на сведочењима уметникових наследника. Рад је изискивао сарадњу са бројним домаћим и страним институцијама, појединцима који поседују било Шобајићева дела, било битне податке о њему, истакао је Милосав Милатовић, сликар-кустос и одличан познавалац црногорског сликарства.

– Сарадња наше три установе представља изузетно значајан корак ка повезивању и размени културних вредности и наслеђа Никшића и Аранђеловца. Кроз развој културног туризма, размену садржаја, упознавања традиције Шумадије и Црне Горе биће омогућено чвршће повезивање и разумевање двеју локалних заједница, а људи ће имати прилику да деле јединствене перспективе, традиције и вредности које су од вајкада исте или веома сличне. Размена знања и искуства допринеће богатијем културном програму и садржају оба града, и као најважније, очувању културне баштине и преношењу наслеђа на будуће генерације, казала је Катарина Маринковић, вд директора аранђеловачке Народне библиотеке „Свети Сава“, која је и отворила изложбу речима да су за Илију Шобајића тврдили да се такмичио са фотоапаратом и да је из те трке, велики уметник изашао као победник.

Аранђеловачни су са Никшићанима потписали и протокол о будућој сарадњи, а идеја је размена културних програма и узајамна посета стваралаца. Један од најзначајнијих овогодишњих културних догађаја у граду под Букуљом изазвао је велику пажњу, како аранђеловачке, тако и публике из суседне Тополе. Изложба слика под називом  „Из биљежнице ликовног хроничара – цртежи Илије Шобајића“ садржи 25 слика на којима су заступљене све главне тематске целине из свих фаза Шобајићевог стваралаштва и траје месец дана.

@Весна Проковић