Резултати литерарног конкурса „Месец књиге 2023“

          На литерарном конкурсу за ученике основних и средњих школа који је Народна библиотека „Свети Сава” у Аранђеловцу расписала у прошле године поводом Месеца књиге 2023, учествовало је 47 ученика из 18 основних и средњих школа из целе Србије (аранђеловачких 7 основних и једна средња).

`        Поред Аранђеловчана, учесници конкурса су били и ђаци из 9 школа из Србије – Уба, Прилужја на Косову, Београда, Ниша, Бајине Баште, Перућца, Коцељеве и Куле.

У млађем узрасту било је 12 учесника, средњем 25 и старијем узрасту 10 ученика. Ученичке радове је оцењивао жири у саставу професора српског језика и књижевности – Биљана Проковић и др Иван Златковић, као и представника Народне библиотеке „Свети Сава“.

За ученике нижих разреда (1 – 4) основних школа тема је била:

Библиотека на крилима маште

Прво место: Вук Лазић, 3/1, ОШ „Милош Обреновић“, (учитељица Јасмина Терзић Симић)

Друго место: Аника Ђекић, 2/3, ОШ „Вељко Дугошевић“, Београд

Треће место: Дуња Степановић, 2/2, (ментор Дијана Игњатијевић), ОШ „Милан Илић Чича“

ПОХВАЛЕ:

**Давид Митровић, 2/1, ОШ „Вук Караџић“, Прилужје, Косово,(ментор: Зорица Минић)

**Наталија Ломић, 3/1, ОШ „Милош Обреновић“, (учитељица Јасмина Терзић Симић)

За ученике виших разреда (5 – 8) основне школе тема је била:

Библиотека није само реч

Прво место: Ирина Теодосић, 7/5, ОШ „Милан Илић Чича“, Аранђеловац, (наставник Љиља Ђорђевић),

Друго место: Павле Танасијевић, 7/3, ОШ „Свети Сава“, Бајина Башта, Перућац

Треће место: Хелена Павловић, 5. разред, ОШ „Славко Поповић“,  Даросава

ПОХВАЛЕ:

**Сара Селинић, 6/3, ОШ „Свети Сава“, Бајина Башта

**Ана Тацковић, 8. разред, ОШ „Вук Караџић“, Стојник, (ментор Сузана Марковић)

**Катарина Анђелковић, 6. разред, ОШ „Први српски устанак“ Орашац

**Ревијални текст– Теодора Михајловић, 5/3 и Елена Пантић, 5/4, (ментор Наташа Милошевић), ОШ „Милан Илић Чича“, Аранђеловац

За ученике средњих школа тема је била:

Библиотека је метафора вечног знања

Прво место: Василије Лазаревић, 2. разред, Гимназија „Милош Савковић“, Аранађеловац

Друго место: Василије Пантелић, 4/10, Трећа београдска гимназија, (професор Јелена Кручичанин),

Треће место: Петра Арсић, 3/1, Уметничка школа Ниш, (ментор: Марија Глиџић

ПОХВАЛЕ:

** Теодора Станојевић, 1/2- ментор: Марија Младеновић, Гимназија „Милош Савковић“ , Аранађеловац

**Сара Ачански, 2 разред, Економско-трговинска школа, Кула (Драгана Богојевац)

Додела награда је у уторак, 20. фебруара 2024. године у 12 часова, на Свечаној академији поводом Дана Народне библиотеке „Свети Сава“.

Овом приликом биће уручене и награде и захвалнице најактивнијим читаоцима током 2023. године и сарадницима.

У Народној библиотеци “Свети Сава” уручена признања “Миле Недељковић” Данијели Поповић Николић и Љубинку Раденковићу

Весна Проковић

У просторијама Народне библиотеке „Свети Сава“ чланови Удружења грађана «Баштина и будућност – Аранђеловац 1859» свечано су уручили награду «Миле Недељковић» овогодишњим славодобитницима. Награду „Миле Недељковић” за 2023. годину из области савремене фолклористике добила је проф. др Данијела Поповић Николић, за књигу „На светом месту и око њега: фолклор у слојевима културе”, коју је издао Филозофски факултет из Ниша (2022).

-Свакоме ко се бави областима којима се бавио и Миле Недељковић, ова награда мора да представља изузетну част. Лично је доживљавам са посебном радошћу и пијететом. Моје искуство говори да у свакој генерацији студената увек има десетина заинтересоване деце за фолклористику и традицију и увек је задовољство радити са таквом децом, рекла је Данијела Поповић Николић подсећајући да је довољно поменути неколико Недељковићевих кључних наслова која су капитална издања и у овом времену, али у временима која долазе, а пре свега је издвојила „Годишњи обичаји у Срба“.

Професор Филолошког факултета у Нишу, Данијела Поповић Николић (1968), бави се и теренским истраживањима усменокњижевних феномена. Једногласну одлуку донели су чланова жирија др Јелена Јовановић, др Смиљана Белић и др Бранко Златковић, председник, који је пренео образложење комисије.

-На конкурс је приспело осам издања изузетног квалитета, а у ужи избор за награду ушли су и „Огледи из етнологије“ Гордане Горуновић, „Традиционална свирка на окарини у Ласову у Источној Србији“ Дејана Крстића и „Прамен магле поље притиснуо, необични јунаци епске усмене епике“ Драгољуба Перића. Данијела је у овој књизи о наиви, систематизовала и тематизовала девет огледа који се тичу односа, утицаја и прожимања фолклорних елемената и књижевних традиција, објаснио је Златковић.

Повељу за животно дело добио је Љубинко Раденковић (1951), филолог, етнолингвиста, фолклориста, историчар књижевности, етнолог и дописни члан САНУ на основу мишљења жирија, који чине др Иван Златковић, председник, проф. др Душан Извонар и Невенка Поповић, етнолог.

-Веома ми је драго да сам добио ово признање јер сам Недељковића познавао и изузетно га ценио. Сарађивали смо уређујући дуги низ година часопис за књижевност и културу „Расковник“. Он је тада показивао изузетну способност у стварању јасних и информативних текстова, али је био и одличан познавалац технологије штампарства и издаваштва. Његово дугогодишње новинарско искуство му је омогућавало да обликује текст тако да нема ништа сувишног, али опет да се заснива на чињеницама. Био је одличан познавалац своје области а нашу науку и културу задужио је делима од трајне вредности. Пре две године добио сам још једну награду за животно дело једног другог етнолога „Боривоје Дробњаковић“ коју додељује Етнографски  музеј у Београду, тако да ме само награђивање не чини нарочито срећним. Али, у овом случају, драго ми је што сам се подсетио доброг човека, нагласио је Раденковић.

Овом приликом је оценио да је однос младих према традицији амбивалентан и да зависи од узраста. Посебно је указао на значајну разлику између источног и западног схватања традиције. На западу је човек у центру пажње и тежња да се све „самеље“ и претвори у масу и појединце без осећања националне припадности, јер су они најбољи потрошачи „лажне“ културе и најбољи поданици било које власти, а не народ, језик и култура који нас чине препознатљивим.

Свечаности уручења присуствовли су и чланови породице чувених етнолога, Милета и Невенке, син Часлав са породицом, а наступала је и женска певачка група КУД-а «Електропорцелан».

Ова признања носе име једног од наших најзначајнијих етнолога, проучавалаца народне баштине и историје, публицисте и педагога, уредника нашег листа,  «Политика Експрес» и многих других Милета Недељковића (1941-2009) и додељена су 14. и 13. пут. Досадашњи лауреати Награде су Александар Бачко (2010), Бошко Сувајџић, Сања Радиновић, Валентина Питулић, Светлана Брашњевић Торњански, Никола Ф. Павковић, Немања Радуловић, Владета Коларевић, Гордана Гарић Петровић, Снежана Самарџија, Данијела Петковић, Драгана С. Ђурић, И Бојан Јовановић, а повеље за животно дело Драгослав Девић (2011), Петар Влаховић, Јасна Бјеладиновић Јергић, Ненад Љубинковић, Нада Милошевић Ђорђевић, Мирјана Дрндарски Љубинковић, Драгољуб Златановић, Сретен Петровић, Момчило Златановић, Зоја Карановић, Марија Клеут и Димитрије Големовић.

Представљање књиге “Гатара” Слађане Марковић

Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача «Трагови» организовала је промоцију књиге „Гатара“ Слађане Марковић у четвртак, 7. децембра 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Други роман и четврти наслов наше суграђанке Слађане Марковић, познатог педијатра, објављен је у издању Удружењa истраживача «Трагови» преко општинског конкурса пројеката у култури.
Роман „Гатара“ је прича о животу четири другарице, које везује дружење од детињства. У живот улазе пуне идеала, нада и снова и свака мисли да зна како ће живети. Период љубави, сазревања, заснивања породица догађа се у бурном периоду инфлације и рата на Балкану. Снови остају иза њих, али топлину за дружење не губе. Остају повезане и искрене у дружењу, а њихов ослонац управо постаје девојка, жена која и не зна одакле потиче.
Др Слађана Марковић рођена је 1957. године у Аранђеловцу. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Специјалиста је педијатрије од 1990. године. Поред романа „Гатара“, до сада је објавила збирке прича и романе „Деца Каинова“ (2011), „Тамо и овде“ (2018) и „Сусрет“ (2019).
Поред ауторке, о књизи су говорили др Иван Златковић, књижевник и Војислав Веселиновић, председник Удружења истраживача „Трагови“, а одломке из књиге читала је Милена Стојановић.

Догађај је изазвао велико интересовање аранђеловачке публике.

Трибина „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ проф. др Првослава Јовановића

Народна библиотека „Свети Сава“ организивала је у петак, 24. 11. 2023. године трибину „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ проф. др Првослава Јовановића о значају пешачења за здравље и природним лепотама Србије.

Предавање је обухватило путописне забелешке и фотографије о пешачењима и туристичким путовањима чланова групе „Прле и његово јато“, као и пешацима. У периоду од 1.1.2017. до краја 2022. године имали су 57 путовања на којима су провели 104 дана и посетили 51 општину, низ културно-историјских знаменитости и подручја. Број чланова пешачке групе на крају 2022. године био је 155. Њихов мото је цитат француског лекара Тисоа да кретање може да замени многе лекове, али нити један лек не може да замени кретање.

Промотер здравог и квалитетног начина живота др Првослав М. Јовановић рођен је 3. августа 1947. године у Араповцу. Студирао је на Универзитету у Београду, где је завршио основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије. Био је професор на некадашњој Високој технолошкој школи струковних студија у Аранђеловцу, данашњој Академији и објавио је више од 40 радова и 15 уџбеника. Аутор је и реализатор бројних пројеката из области животне средине, монографије „Оплемењивање животне средине општине Аранђеловац деловањем природе, стваралаштвом уметника и радом креативних појединаца“ и рекреативно-културног приручника са пешачким стазама на подручју аранђеловачке општине „Пешачење ради здравља и културе“. Живи са супругом Снежаном и бројним члановима породице у Аранђеловцу.

У музичком делу програма учествовали су Младен Цицовић и Михаило Плећевић на гитарама, као и чланице изворне певачке групе „Прлово јато“ – Бранка, Добрила, Милијана, Злата и Нада, које и иначе увесељавају и боје пешачке маршруте.

Трибина „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ у читаоници Библиотеке изазвала је велику пажњу публике.

Представљање књига “Трећа страна плоче” и “Географија расутог срца”

Народна библиотека «Свети Сава» организује представљање новог наслова Петра Пеце Поповића „Трећа страна плоче.

Меморија новинара, публицисте и рок критичара Пеце Поповића је најлепши музеј у Србији, а нова есејистичка књига „Трећа страна плоче“ је четврта у низу из Књижевне општине Вршац (КОВ) под уредничком палицом Михајла Пантића.

Говори о свима онима без којих балкански рокенрол не би био оно што јесте, каква је била музика минулих времена и какав је значај имала у животима људи. У овој књизи разоткрива се и аутор који је не само сведок и учесник догађаја, него и духовни и физички покретач кључних момената и појава у историји рок културе у нашем делу света.

Овом приликом биће речи и о другом новом наслову „Географија расутог срца“ коју је објавио Центар за културу, образовање и информисање „Градац“ у оквиру Рашких духовних свечаности (2023).

Хроничар великог времена и легенда рок новинарства Србије и некадашње Југославије, Пеца Поповић, рођен је на Петровдан 1949. године на Дедињу где је и одрастао у породици у којој се слушала квалитетна музика. Студирао је историју уметности, био је новинар Радио Београда, уредник и оснивач бројних листова, главни уредник листова „Џубокс“ и „Рок“. Увек се бавио савременом културом. Поред небројених текстова, објавио је и „Рокописи“ (2008), „Бити рокенрол“ са Михајлом Пантићем (2012), „Пролећа у Топчидеру“ (2019), „Трагови у бескрају“ (2021) и „Чувар бувље пијаце“ (2022), а „Трећа страна плоче“ већ је објављена у трећем издању.

Поред аутора, о књигама говори и Михајло Мика Пантић, универзитетски професор, књижевник, рокер и аутор бројних књига прича, есеја, антологија и огледа. У музичком делу програма учествује аранђеловачки бенд „Лустери“.

Представљање књига „Трећа страна плоче“ и „Географија расутог срца“Пеце Поповића је у четвртак, 19. октобра 2023. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

Литерарни курс за децу „Пронађи своју причу“

Народна библиотека «Свети Сава» организује дечији Литерарни курс „Пронађи своју причу“ за ученике другог и трећег разреда основне школе. Кроз интерактивне радионице које воде Милијана Петровић, учитељица и Ана Драговић Дрљевић, списатељица за децу, полазници Литерарног курса имају прилику да открију књиге, стекну нова сазнања, читају и глуме.

Предвиђене су 4 радионице, сваке суботе у 10 сати у трајању од сат времена. На овом курсу, деца треба да прошире знања, открију занимљиве наслове домаће и светске књижевности, нађу забавну страну лектире, завире у стара и нова издања књига, прошире фонд речи, погађају и сазнају нове речи, да кроз игру упознају структуру приче од увода, преко заплета до разрешења. Ауторке радионице читаће одломке, радиће на јасном изражавању и неговању личног стила и усменом и писменом самопоуздању малишана.

Предвиђени старосни узраст деце је од 8 до 10 година, а пријава је могућа путем телефона 034/712-148 или лично у Библиотеци на позајмном одељењу сваког радног дана од 7,30 до 19,30 часова.

Број учесника је ограничен, а за учешће је потребно да родитељи пре почетка прве радионице попуне формулар у Библиотеци.

Прва, у низу радионица, је у суботу 14.10.2023. у 10.00 часова  у Читаоници библиотеке у Аранђеловцу.

Представљање књиге “Минијатуре” Александре Михајловић и радионице за децу “Софијине мудролије”

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање новог романа за одрасле Александре Михајловић „Минијатуре“ и радионицу за основце „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“.

Дечија недеља је била повод да се основци подсете наше славне историје, а „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“ није само књига о највећем српском јунаку, већ прилика да се млади читалац упозна и са историјским околностима и са народним предањем, али и да употреби своју креативност, размисли, доцрта, допише, реши и забави се кроз учење о Марку Краљевићу и његовом добу на оригиналан начин. Поред тога, ова књига је веома занимљива за сваки узраст.

Нови роман за одрасле „Минијатуре“ (Кључ издаваштво, 2022) говори о списатељици Искри која потиче из познате јувелирске породице чија историја досеже до Змаја Огњеног Вука, то јест, Вука Бранковића (1471-1485) и његове жене Барбаре Франкопан, прве владарке са ових простора која је имала јувелирску радионицу на свом двору. Сага о јувелирској породици и њеним везама са дворовима, манастирима, о породичним тајнама, моћи једног прстена, злочинима и снази жена повезује средњи век и садашњост.

Александра Михајловић рођена је 7. јануара 1969. године у Београду. Завршила је Филолошки факултет у Београду на катедри Опште и српске књижевности са српским језиком. Докторанд је на истом факултету и списатељица. Објавила је и романе “Запричавање. Заваравање. Завиривање.” (2012) и „Кроз прстохват цимета“ (2015), „Софијине мудролије с Марком Краљевићем-приче за допуњавање и преправљање“за децу, песме „Јуче сам имала сусрет са собом“, енциклопедију о 27 владарки „Знамените владарке средњег века“ у коауторству са др Катарином Митровић и сада роман „Минијатуре“. Овог септембра добила је прву награду у Зворнику за необјављени дечији роман „Принцезе са тавана“. Живи у Панчеву, предаје књижевност у Гимназији „Урош Предић”, педагошки је саветник, учествовала у многим пројектима, књижевним колонијама, аутор бројних стручних текстова, водила туристичке и едукативне програме широм Европе и Америке.

Радионице за основце „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“  одржане су у четвртак, 5. октобра 2023. године у 14 за ОШ „Свети Сава“ и 15,30 часова за ОШ „Светолик Ранковић“, а нови роман за одрасле „Минијатуре“ представљен је у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Представљена књига “Кротитељи времена” Миомира Петровића

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је промоцију књиге „Кротитељи времена“ Миомира Петровића.

У свом новом роману у издању београдске ИК „Лагуна“ чији је слоган „Нека знања повлаче за собом незамисливе казне“, Петровић је кроз сензуалне описе атмосфере београдских ноћних клубова 1938. године и наговештаје Другог светског рата исплео слојевиту причу о амбицији да се освоји неосвојиво и губитку и крхкости људског бића. Време је један од главних ликова и покретач радње у овом штиву у којем се преплиће историјски роман и магични реализам.

Писац, приповедач, драматург, теоретичар уметности, проф. др Миомир Петровић (Београд, 1972) дипломирао је Факултету драмских уметности у Београду на Одсеку за драматургију (1995), магистрирао је на Одсеку за театрологију (1999) и докторирао на Одсеку за интердисциплинарне студије при Ректорату Универзитета Уметности у Београду (2008). Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212, заменик директора драме и драматург Народног позоришта у Београду (2001-2002). Био је доцент на предмету Драматургија на Академији уметности Београд, ванредни професор на предметима Креативно писање и Теорија жанрова на Факултету за културу и медије у Београду. Редовни је професор на предметима Естетика и Историја сценске уметности на Институту за уметничку игру у Београду и Факултету савремених уметности у Београду, а предавао је и Креативно писање и Медијску културу у Уједињеним Арапским Емиратима (2019-2021). Аутор је бројних драма, научних монографија и романа („Лисичије лудило“, „Стаклена прашина“, „Бакарни бубњеви“, „Галеријеве ватре“, „Мирис мрака“, „Кућа од соли“, „Средишња пустиња“…). Добитник је Октобарске награде града Београда (1996), награде „Лаза Костић“ и Ордена вожда Ђорђа Стратимировића за допринос српској култури. До сада су његови романи били девет пута у ширем или ужем избору за НИН-ову награду. Члан је Српског књижевног друштва.

         Представљање књиге Кротитељи времена“Миомира Петровића одржано је у четвртак, 28. септембра 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Борис Трбић о сликарима, књигама, Сретену Божићу Вонгару и филмовима

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање стваралаштва Бориса Трбића и књиге „На крају алеје липа – триптих о последњим данима“ (2022) коју је Трбић објавио са Јеленом Туцаковић.

Књига говори о судбинама Данице Јовановић, Саве Шумановића и игумана Рафаила Момчиловића, троје српских сликара, који су страдали у репресалијама над становништвом окупираног Срема у Првом и Другом светском рату.

Овом приликом, Трбић је говорио и о сусретима и разговорима са својим суграђанином из Мелбурна, Сретеном Божићем Вонгаром (Горња Трешњевица, 1932), својој културној продукцији и истраживачкој специјалности-блиско-источном филму и кинематографији мањих земаља које су у сличној продукцијској позицији као и Србија, као и о серији разговора са

Борис Трбић (1966) је одрастао у Југославији и Јужној Америци. Београдски ФДУ уписао је са 16 година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматугију. После награда за публицистику и радио драму и рада у Позоришту на Теразијама, отишао је у Мелбурн (Аустралија) у којем живи и ради скоро три деценије. Магистрирао је документаристику, докторирао на тему палестинског филма и двадесетак година ради као предавач у мелбурншким филмским школама и Универзитету Свинбурн. Косценариста је филмова Горана Радовановића „Чекајући Хандкеа“ и „Случај Макавејев или Процес у у биоскопској сали“, радио је на аустралијским кратким филмовима, објавио је неколико књига („Било једном на Блиском Истоку“, „Лука у манастирима“…). Објавио је бројне текстове о филму у аустралијским, америчким, српским и корејанским магазинима. Ради на два подкаста „Љубав је хладнија од филма“ и „Мишоловка“.

Представљање стваралаштва Бориса Трбића, књиге „На крају алеје липа“ и ауторовим сусретима са Вонгаром одржано je у четвртак, 14. септембра 2023. године у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Представљање “Сиротне књиге” Ивана Златковића

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање новог наслова Ивана Златковића „Сиротна књига“ која је изашла у оквиру београдске Издавачке куће „Народно дело“.
Овај роман је други наслов из Златковићеве завичајне серије и говори о деци коју је судбина окупила у сиротном дому за сирочад у Буковику на падинама Букуље. „Павиљон краљице Марије“ је само полазна тачка из које се прича шири и временски и просторно. Аутор у овом делу пуном језичке и визуелне аутентичности,вешто преплиће прошлост, садашњост и будућност, сан и јаву, игру и збиљу, документарност и фикцију.
Књижевник и посвећени истраживач народне књижевности др Иван Златковић, рођен је 7. јула 1962. године. До сада је објавио коауторску Антологију народних песама о Марку Краљевићу са Миланом Лукићем (1996), „Епска биографија Марка Краљевића“ (2006), песничку збирку „Шума“ (2007), романе „Повратак“ (2003), „Синтетичари“ (2010) и „Црно пиле које бежи“ (2013), прилог типологији и индексацији ликова у српској народној прози „Ликови у шаљивим приповеткама“ (Српски генеалошки центар, Београд, 2017), о хумору у народним причама „Ка поетици смеха“ (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2017) и антологију народних безобразних причa „Честоскок“ (Лагуна, Београд, 2016), „И жив и мртав“ (Лагуна, Београд, 2021) . Аутор је бројних текстова, чланака, рецензија и стручних радова. Живи и ради у Аранђеловцу.
Поред аутора, о књизи је говорио и Војислав Несторовић, уредник ИК „Народно дело“.
Представљање нове књиге Ивана Златковића „Сиротна књига“ одржано је у четвртак, 7. септембра 2023. године у 19 часова у Читаоници библиотеке.