Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање књиге „Успомене ђака-наредника“ Веселина М. Вукићевића коју је приредио Мирко Демић, књижевник, публициста и библиотекар.

У питању је насловкоји су заједнички објавилиновосадска издавачке куће „Прометеј“, РТС, Архив Војводине и Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац, а приредио Мирко Демић, књижевник и библиотекар.

Реч је о мемоарима Веселина М. Вукићевића, рођеног у Светлићу поред Тополе и који су објављени далеке 1927. године у Загребу у издању Нове Европе, а касније потпуно заборављени. Роман је аутобиографски и говори о Веселиновом заробљавању у Колубарској бици, одвођењу у логор у Аустрију, одакле успева да побегне и каснијем скривању око Светлића, Тополе и Аранђеловца, све до Рудника. Књига представља вредно ратно сведочанство, описује страдања и подвиге српске војске током Првог светског рата. а фокусирано је на судбину ђака-наредника, подофицира.

Ово је аутентично сведочанство о храбрости и ратним данима, а ДемићОвим делом је оживео заборављену биографију једног интелектуалца који је био сарадник часописа Нова Европа током читавог његовог трајања. Према Демићевим речима, у овом роману читалац ће наћи снажну исповест о ратном злопаћењу, о људским манама и врлинама, о лепоти Шумадије, алки и једну љубавну причу, испричану беспрекорним стилом и поетичним језиком.

О књизи и аутору, Веселину Вукићевићу, говорио је приређивач Мирко Демић (1964) књижевник, публициста и библиотекар Народне библиотеке „Вук караџић“ у Крагујевцу. Аутор је 13 прозних дела, драма, приређивач преко десет наслова и некадашњи главни уредник часописа за књижевност Кораци из Крагујевца и добитник значајних књижевних награда.

„Вонгар и сан другог света“ – вече сећања на Сретена Божића Б. Вонгара (1932-2026) оживело је успомене на овог светски познатог списатеља, антрополога, хуманисту и фотографа, а пре свега великог човека који је своје породично васпитање и наслеђе понео и пренео са собом у далеку Аустралију, скренуо пажњу на друштвене аномалије и постао истински борац за људска права Абориџина. Написао је више од 10 књига, био оспораван и награђиван, али и поред свега, остао свој, доследан свом наслеђу и који је после шест деценија боравка у Озиленду, до краја свог живота причао истим трешњевичким акцентом и језиком својих дедова.

Попут свевременог Времена сневања које је код Абориџина основ духовности, друштвене структуре и космологије, а за разлику од нашег линеарног схватања времена Прошлост – Садашњост – Будућност, Сретен Божић Б. Вонгар био је „учесник“ овог догађаја својом свеприсутншћу, јер смрт код Абориџина и није одлазак већ вечни прелазак и повратак у вечни циклус Сневања. Њихово схватање смрти дубоко је повезано са земљом и духовним континуумом који спаја претке, живе потомке и природу, а Сретен је то одлично знао и препознао наше сличности са тим далеким народом.

Тако је у читаоници аранђеловачке библиотеке призвао и окупио велики број поштовалаца његовог дела.

Време је за тренутак постојало само за Вонгара, Сневање о његовом животном путу и Сну о другом свету кроз приче Воја Станишића, директора београдске ИК „Јасен“ који је одмах препознао вредност онога о чему Сретен пише и објавио 7 његових књига, проф. Александар Петровић, уредник и приређивач Вонгаривих наслова, Мирјана Петровић, преводилац Вонгаривих дела, Душан Бањац, уредник Вонгарове збирке песама, кроз прочитана писма породице – сина Стефана, снахе Раде, синовица Сали и Миле, пријатеља и сарадника – проф. Бориса Трбића из Мелбурна и проф. Радомира Батурана из Барселоне, као и приче Аранђеловчана Војислава Веселиновића и Омера Петојевића.

Љубазношћу Слађане Божић Цветковић, Вонгарове синовице простор је украсио портрет Б. Вонгара, рад Гордане Вилотијевић, док је брачни пар Павловић који иначе живи у Сиднеју, Вонгаривим насловима на столу приложио оригиналну и аутентичну абориџинску дрвену посуду „Куламон“ осликану традиционалним радом у виду тачкица. Поред овог аутентичног аустралијског артефакта, сценографију стола улепшало је још једно симболично знамење – мапа Аустралије да осликаним абориџинским мотивима која је подно Букуље стигла из Аделаида од Весне Веселиновић, чија је мајка Врбичанка.

Поред фамилије, пријатеља и љубитеља Сретеновог лика и дела, вечери је присуствовала и Вонгарова комшиница из Аустралије која је са њим 30 година делила ограду и која је о њему имала само најлепше речи хвале.

Захваљујемо гостима и бројној публици што су својим присуством увеличали сећање на овог великог човека који је прославио и наш крај и своју земљу!

Слава му и хвала!

Поводом Дана државности, Народна библиотека „Свети Сава“ организује предавање „Устаничка Србија 1804-1815: Српска жена у националној револуцији“ др Уроша Шешума, историчара.
Познати историчар др Урош Шешум говориће о улози жене у српским револуцијама 19. века и у чему се њихов допринос огледао. И поред значајне улоге жена која је била кључна за опстанак и успех устаничких покрета, она је често занемаривана у историјским изворима и традиционалним историјским наративима. Овом приликом биће речи и о његовом прошлогодишњем наслову „Устаничка Србија : народ и земља“ (Центар за српске студије, 2024).
Др Урош Шешум, ванредни професор Филозофског факултета у Београду, рођен је 1986. године у Земуну. Студије историје уписао је 2005. године на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 2010, мастер студије окончао 2011, а докторирао 2016. године.
Бави се проучавањем историје српског народа у Старој Србији и Македонији у 19. и почетком 20. века. Аутор је бројних стручних радова, а поред већ поменутног наслова, написао је и „Србија и Стара Србија : (1804-1839)“ (Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2017), „Српска четничка акција (1897-1908): оружана дипломатија“ (Матица српска, 2020), и један је од аутора прошлогодишњег капиталног издања „Илија Гарашанин (1812-1874): великан српске земље“(Народни музеј, 2024).
Предавање де Уроша Шешума „Устаничка Србија 1804-1815: Српска жена у националној револуцији“ је у понедељак, 10. фебруара 2025. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја када обележавамо 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу и поводом манифестације „Ноћ библиотека“, Народна библиотека «Свети Сава» организује представљање збирке песама и прича „Кораци душе“ коју је ове године објавио Центар за креативни и уметнички лични развој (КУЛР).
У фокусу је поезија и проза младих стваралаца, која је настала на основу дубоког интроспектвиног промишљања, преиспитивања ставова и рада на себи, завирујући у споствено срце и унутрашњи свет. „Кораци душе“ спајају ауторе са читаоцима, а све песме и приче, па и цртежи, почели су од питања – шта желиш да поручиш овом свету. Аутори поручују да небо није граница, већ њихов циљ. Збирку су стварали Софка Трајчевска, Никола Ненин, Сунчица Косић, Мирјана Митровић, Ана Масловарић, Тања Ђорђевић, Александра Десница, Александра Милинков, наш Аранђеловчанин Срећко Урошевић и Јелена Стефановић, оснивач Центра, уредник збирке и ментор кроз стваралачки процес свих аутора.
О свом стваралаштву говоре Срећко Урошевић, Ана Масловарић, Тања Ђорђевић, Мирјана Митровић и Јелена Стефановић, оснивач и председница Центра за КУЛР.У Ноћи библиотека, представљање збирке „Кораци душе“ је у петак, 6. децембра 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге „Кофер мисли“ ауторке Драгане Мартиновић.

Путописна књига „Кофер мисли“ (2023) коју је објавио загребачки Студио Модерна је спој ауторкиних успомена и дубоких промишљања о љубави, слободи и идентитету. У њој, главна јунакиња трага за смислом и самоспознајом кроз искустава са својих путовања кроз близу 50 градова као што су Париз, Лондон, Венеција, Рим, Лисабон и Њујорк и егзотичне дестинације попут Малдива и Кариба.

Ауторка Драгана Мартиновић својим причама је освојила срца присутних. Ова Крагујевчанка, мајка четворо деце и дипломирани филолог, поделила је своје јединствене доживљаје са више од педесет дестинација широм света.
Промоцију је отворила представница библиотеке Весна Проковић, истичући значај књижевног стваралаштва за локалну заједницу.
„Кофер мисли“ је збирка путописа који су настали из Драганиног срца, забележених током њених путовања. Ауторка је нагласила да су њени текстови инспирисани тренуцима који су обликовали њен поглед на свет, а путовања су јој омогућила да боље упозна саму себе. „Сва спољашња путовања су уствари унутрашња путовања себи, изјавила је Драгана.
Идеју за писање путописа добила је док је радила као наставница, када јој је колега поручио да не заборави на „дете у себи“.
На промоцији је причала о својим омиљеним дестинацијама, а као најемотивније путовање истакла је хаџилук Светој земљи. Незаборавне утиске оставили су и египатске пирамиде и Нијагарини водопади.
Драгана планира нову књигу, фокусирајући се на будућа путовања, а како смо сазнали, наредне дестинације су Мароко и Панама.
У другом делу вечери, присутни су имали прилику да постављају питања и размене мишљења са ауторком, што је додатно обогатило овај догађај посвећен лепој књижевности. Сви су се сложили да су овакви догађаји драгоцени за развој читалачке публике, посебно у години када
Народна библиотека „Свети Сава“ обележава 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу.
„Кофер мисли“ према ауторкиним речима, написан је да би освестио људе и подстицао духовност. Из тог разлога, Драгана Мартиновић је поклонила два примерка књиге библиотеци, како би њено дело било доступно широј публици.
Промоција је привукла бројне љубитеље књижевности, а на крају вечери, Драгана је поручила да су путовања „бекство из свакодневице и додир слободе“, с циљем да инспирише читатеље да и сами крену на путовање.

Вања Гавровски

У оквиру Дечије недеље, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге за децу „Дружина из предграђа и птичија завера“ Биљане Кордић.

Други роман ауторке је после четрдесет година, прва књига са извиђачком тематиком и већ је доживео друго издање (Бесани, 2023 и Тимикс, 2024). Ово узбудљиво штиво намењено је деци и младима, а због своје опште друштвене теме, лепо је прихваћен и код старијих читалаца. Бави се проблемом кријумчарења птица кроз нашу земљу, али и илегалним изношењем наших ретких птица. Причу прожимају акција, појављују се и лоши људи који су ту међу нама, али је акценат на  пријатељству, поверењу, љубави свих врста, као и на скрајнутим вредностима као што су поштење, ангажман за опште добро, пожртвованост итд. Први роман са сличном тематиком је „Дружина из предграђа и духови са реке“ (Тимикс, 2008).

Биљана Кордић (1961) је педагошки саветник и дипломирани саобраћајни инжењер.Објавила је преко двадесет стручних радова из области екологије и заштите животне средине на Симпозијумима и Конференцијама. Креатор је и реализатор  акредитованих програма стручног усавршавања, аутор је уџбеника „Саобраћајна азбука“, и „Начини путовања“ и коаутор „Безбедност и регулисање саобраћаја“ (Завод за уџбенике, Београд). Била је саветник министра просвете за подручје рада саобраћај, заменик директора Саобраћајно-техничке школе у Земуну, добитник бројних награда међу којима је и признање за најбољег наставника на свету у пројектима у безбедности саобраћаја са ученицима додељено од  Renault Fance (2014).

Представљање књиге за децу „Дружина из предграђа и птичија завера“ Биљане Кордић одржано је у уторак, 8. октобра 2024. године у 12:30 сати у просторијама ОШ „Светолик Ранковић“, а у 14 часова, у читаоници Библиотеке.