У оквиру Јулских свечаности поводом Дана града, у Народној библиотеци “Свети Сава” одржана је трибина “Обреновићи и Аранђеловац”, на којој је говорио историчар и књижевник Небојша Јовановић.

Др Небојша Јовановић говорио је о историјским приликама и настанку Аранђеловца, али и о својим књигама у којима се бавио истраживањем династија Карађорђевић и Обреновић.

Трибина је одржана 24. јула 2024. године у Читаоници библиотеке.

Од 37 наслова пристиглих на конкурс за књижевну Награду „Данко Поповић“ коју ове године додељују Народни музеј у Аранђеловцу и Народна библиотека „Свети Сава“, стручни жири одабрао је шири избор у који је ушло 9 романа и приповедачких збирки. На састанаку који је недавно одржан, жири у саставу проф. др Петар Пијановић (председник), др Јана Алексић и мср Никола Маринковић, образложио је Одлуку и истакао да је реч о делима писаца различитих генерација и поетика.

На листи одабраних наслова, према азбучном редоследу аутора, у ширем избору су Анђелко Анушић „Маглена авлија: бајка о путовању у она места“ (Градска библиотека Нови Сад, Нови Сад), Филип Грбић „Канон потиштеног ума“ (Вулкан издаваштво, Београд), Татјана Јанковић, „Поглед под сукњу света“ (Агора, Зрењанин), Љубомир Кораћевић „У земљи Фрање Јосифа“ (Књижевна општина Вршац, Вршац), Јасенка Лаловић „Бастадур: Човек који воли – верује“ (Лагуна, Београд), Марио Лигуори „Виа Аквароса: роман о једној улици“ (Лагуна, Београд), Игор Маројевић „Гранична стања“ (Дерета, Београд), Драган Стојановић „Разговор с jавором“ (Дом културе Студентски град, Београд) и Владимир Табашевић „Ноћне речи“ (Лагуна, Београд).

Награда „Данко Поповић“ установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела која ће обогатити српску књижевност инспирисани радом и наслеђем Данка Поповића који је својим књижевним опусом забележио једно време и успео да прикаже сложеност српске историје и културе.

Ово књижевно признање додељује се сваке године под покровитељством Скупштине Општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе, роман или књигу приповедака, домаћих аутора на српском језику. Установљенo је Одлуком Управног одбора Фонда „Први српски устанак“ од 9. септембра 2011. године, а ове године у организацију се укључила и аранђеловачка Библиотека која следеће године преузима доделу награде.

На листу добитника до сада су се уписали Воја Чолановић („Ода мањем злу“, 2011), Јован Радуловић (књига приповедака „Сумњива сахрана“, 2012), Драго Кекановић („Усвојење“, 2013), Владан Матијевић („Пристаништа“, 2014), Вуле Журић („Република Ћопић“, 2015), Слободан Мандић („Очев нови мандат“, 2016), Бели Марковић („Плава капија“, 2017), Весна Капор („Венац за оца“, 2018), Драгиша Калезић („Галерија Кирка“, 2019), Иван Златковић („И жив и мртав“, 2020), Александар Гаталица („Двадесет пети сат“, 2021) и Драган Хамовић („Род ораха“, 2022).

Аутор текста: Весна Проковић

Народна библиотека „Свети Сава“, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе Општине Аранђеловаци и Туристичка организација Аранђеловца, а под покровитељством Општине Аранђеловац организовали су Други „АР СТРИП ФЕСТ“ у граду под Букуљом. Планирано је да програм буде одржан на градском тргу, али је због лоших временских услова пребачен у просторије Библиотеке. Дводневна манифестација окупила је љубитеље девете уметности кроз радионице, школу стрипа, разговоре, трибине, предавања, али и такмичење у цртању стрип јунака.

-Потрудили смо се да публици приближимо и покажемо чари које стрип доноси и да не буде заборављен. Као медијум који комбинује визуелну уметност и текст, стрипови нуде јединствен начин приповедања и одувек привлачи различите старосне групе и интересовања. Као носиоци делатности најстарије установе културе у граду под Букуљом, потрудили смо се да публици приближимо стрип као врсту веома важног носиоца уметничког стваралаштва, рекла је на отварању Катарина Маринковић, директор аранђеловачке Народне библиотеке «Свети Сава».

Првог дана акценат је био на веома посећеним радионицама које су Дечијем одељењу и читаоници одржали Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић за манга стрип и Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић за класичан стрип.

– Прво смо гледале јапанске цртане филмове и слушале јапански језик. Кроз то нам се допала јапанска култура што је било и одлучујуће да завршимо студије јапанског језика. Онда смо под утицајем манга стрипа почеле да сликамо и наше, ауторске стрипове. На радионицама акценат је био на сликању манга ликова, њиховом изгледу и на ономе што их разликује од европских јунака, рекла је Ана, једна од близнакиња Живковић. Анина сестра Сара објаснила је како је настао њихов стрип првенац «МУ» који је објављен ове године у оквиру издавачке куће «Систем комикс» која од оснивања акценат ставља на промоцији домаћих аутора.

-«МУ» се бави психолошким и социјалним темама. Наш стрип поставља питање да либисмо у реалној ситуацији могли да за новац продамо породицу, пријатеље, другаре, снове… Као младе ауторке, цртач стрипа треба да буде упоран и истрајан. Да заврши започето и да стално уче, сложиле су се близнакиње.

Нађа Тио, односно Нађа Тиодоровић има 18 година и ауторка је стрипа «Звери у нама». Заинтересовани основци слушали су и нетремице гледали три младе даме покушавајући да изведу и опонашају њихове брзе цртачке покрете.

-Наш циљ је да на овим радионицама мотивишемо младе генерације да се баве стрипом и цртањем. Заволела сам стрип још док сам била мала девојчица кад сам први пут видела стрип Алексе Гајића «Едит и ја». Тада сам почела да цртам и то ми много лакше иде за разлику од речи, појаснила је Нађа истичући да посебно воли рад са млађима јер воли да им убацује нове идеје.

Други дан фестивала био је посвећен трибинама и разговорима о стрипу. Трибина «Даме и стрип» поменуте стрип ауторке, Ана, Сара и Нађа поделиле су са публиком своја искуства, како су почињале да цртају и како жене у стрипу имају значајну и разноврсну улогу, како у погледу ликова, тако и у ауторском смислу. Закључено је да је допринос дама обликује културу стрипова и нуди разноврсније, богатије и нежније наративе који потичу из женског искуства.

На другој трибини «Стрип кроз генерације» чувени цртачи стрипа Сибин Славковић, Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић говорили су о својим почецима и искуствима.

-Сваки стрип, без обзира на жанр је добар стрип ако је урађен квалитетно. Ми који смо некада почињали да се бавимо овим послом имали смо мало могућности за нова сазнања. На почетку ни сам нисам знао да цртеж мора бити урађен до перфекција чак и у оловци, да би коначан резулата био добар. Данас, млади аутори имају велику предност у техничком смислу. Захваљујући популарности стрипа током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, данас имамо армију читалаца која је тада настала. Тиражи су тада били између 80 и 60 хиљада примерака, а само у Србији је било око 50 цртача стрипа, објаснио је Сибин Славковић, који је овом прилико похвалио организаторе догађаја јер је увидео едукативну и образовну страну манифестације коју су посетиле стотине предшколаца у маскама омиљених стрип јунака, основаца и средњошколаца.

Чувени суботички уметник, цртач стрипа и музичар Леонид Пилиовић Лео који дуже од 20 година ради илустрације за француско-белгијско тржиште посебно је истакао референце за стрип некад и сад, јер је раније цртачима било много теже да истражују што је подразумевало боравак у библиотекама и претраживање енциклопедија.

Са друге стране, Игор Марковић, уредник Издавачке куће «Систем комикс» говорио је о индустрији и положају стрипа данас. За разлику од многих који тврде да су поменуте осамдесете биле «Златно доба» стрипа, он тврди да је златно доба стрипа данас јер никада више није било више наслова и луксузних издања.

-Оваква окупљања су посебно од великог значаја јер је ово лепа прилика да се размене искуства и срећа је да од Лесковца до Суботице постоји петнаестак стрип фестивала, закључио је Марковић који је домаће стрип-фестивале упоредио са француским који су стрип повезали са књигом, сиревима, вином, знаменитостима и туризмом уопште.

Саставни део ове манифестације био је и сајам издавача стрипа на којем су учествовале издавачке куће „Систем комикс“, „Голконда“, „Локомотива“, „Дарквуд“, „Најкула“, „Форма Б“, „Макондо“ и „Феникс прес“, као и Предраг Димитријевић са фигурама познатих стрип јунака.

Аутор текста: Весна Проковић

У години великог јубилеја, 155. година од отварања Првог читалишта у граду под Букуљом, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање монографије „КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (1823-1868)“ чији је аутор проф. др Данко Леовац.

Прва научна монографија о овом владару објављена је прошле године у оквиру београдске Издавачке куће „Хук издаваштво“ поводом 200 година од рођења најобразованијег српског кнеза 19. века и открива нам детаље из његовог живота. На Сајму књига у Београду, ово дело овенчано је Посебним признањем за допринос у области науке.
Књига прати Кнеза од раног детињства, преко дечијих болести, кроз школовање, прве дипломатске кораке емиграцију и владавину, па све до топчидерске катастрофе. Обилује новим подацима и докуметима и доноси ново виђење једног несхваћеног владара који нас је као друштво задужио на многим пољима, а посебно Београд и Аранђеловац.
Проф. др Данко Леовац, историчар Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, рођен је 16. новембра 1986. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Бави се историјом Србије од 16. до 20. века, аутор је бројних стручних радова, књиге „Србија и Русија за време друге владавине Кнеза Михаила 1860-1868“ (2015) и бројних уџбеника историје. Члан је више струковних и научних група и удружења (Нови Зеланд, Канада, САД, Турска).
Поред аутора, о књизи је говорио и др Жарко Илић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду.

Представљање монографије „Кнез Михаило Обреновић“ одржано је у четвртакак, 23. маја 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе Општине Аранђеловаци и Туристичка организација Аранђеловца, а под покровитељством Општине Аранђеловац организују Други „АР СТРИП ФЕСТ“ 23. и 24. маја 2024. године на градском тргу у Аранђеловцу. Дводневна манифестација „АР СТРИП ФЕСТ“ окупиће љубитеље девете уметности кроз школу стрипа, радионице, издавачке излоге, стрип-трибине и предавања. Отварање фестивала је у четвртак, 23. маја 2024. године у 11 часова.

Четвртак, 23. мај 2024.

11:00 – Отварање  „АР СТРИП ФЕСТ-а“ и дефиле стрип јунака

11:15 – Школа стрипа – Класични стрип (Сибин Славковић, Ивица Сретеновић, Леонид Пилиповић Лео)

13:00 – Школа стрипа – Манга (Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић)

15:00 – „Нацртај свог стрип јунака и освој награду“

Петак, 24. мај 2024.

10:00 – Школа стрипа – Манга (Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић) – у наставку Трибина „Даме и стрип“ и промоција стрипа „Му“ гост Игор Марковић

12:00 – Школа стрипа – Класични стрип (Сибин Славковић, Ивица Сретеновић, Леонид Пилиповић Лео)

13:00 – Проглашење победника„Нацртај свог стрип јунака и освој награду“

19:00 – Трибина „Сртип кроз генерације“

Учествују: Сибин Славковић, Ивица Сретеновић, Леонид Пилиповић Лео

Саставни део ове манифестације јесте и сајам издавача стрипа, кроз који ће у оквиру Издавачког излога бити представљена делатност осам издавача – „Систем комикс“, „Голконда“, „Локомотива“, „Дарквуд“, „Бесна кобила“, „Форма Б“, „Макондо“ и „Феникс прес“.

„АР СТРИП ФЕСТ“ организује се у циљу да се ова уметност приближи млађим генерацијама. Идеја је да им се пружи прилика да упознају актуелна достигнућа и могућности стипа као стваралачке форме. Фестивал је и едукативног карактера јер се кроз школе стрипа, радионице, издавачке излоге и трибине, омогућава увид у основе овог жанра као једног од уметничких облика изражавања и проширивање знања из ове сфере уметничког стваралаштва. Школа стрипа намењена је свим љубитељима ове врсте уметности, а посебно ђацима који треба да развију ликовну и литерарну писменост.

Љубазношћу Банета Керца, његов познати јунак «Били Д Пљуц» краси плакат за најаву и заштитни је лик АР Стрип фестивала.

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање монографије „Милена Дравић или Кључ снова“ Аните Панић.

Књига је изашла у едицији Филмске монографије у оквиру издавачке делатности Филмског центра Србије у сарадњи са Службеним гласником (2018). Штампанa је као двојезично, српско-енглеско луксузно издање на 364 стране, а чине je 7 поглавља у којима је аналитично и са мноштвом занимљивих детаља представљен живот и стваралаштво Милене Дравић (1940-2018), једне од највећих филмских глумица Србије и некадашње Југославије. Детаљно и са обиљем филмске грађе, расветљава се Миленина богата телевизијска и позоришна каријера.

Анита Панић, познати телевизијски аутор, писац и документарста, рођена је 1962. године. Њени филмови добијали су награде на многим међународним фестивалима. Са 23 године телевизијског искуства, дошла је на идеју да напише књигу о глумцу Петру Краљу са којим је пословно сарађивала средином деведесетих година, „Краљ“ (Службени гласник, 2013). Затим је настала и друга биографија „Милена Дравић или кључ снова“, а потом и трећа „Неда Арнерић: Чаробна меланхолија“ (Филмски центар Србије, 2021).

Промоција монографије „Милена Дравић или Књуч снова“ Аните Панић одржана је у четвртак, 16. маја 2024. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге „Невидљиво наслеђе“ Маје Марковић.

За књигу „Невидљиво наслеђе“ (Књижевна омладина Србије, 2023) Маја Марковић је освојила друго место на ПЕГАЗ конкурсу за најбољи књижевни првенац. У њеном првом роману јунаци одлазе из свог завичаја шездесетих година прошлог века. Зашто одлазе, шта остављају, а шта носе са собом, да ли од нечега беже – само су нека од питања са којима се сусреће свако од нас у различитим фазама живота. Роман je састављен од девет поглавља, доноси искрене, сирове и нефилтриране приче обичних, малих људи и на тај начин чине роман пријемчљивим и  препознатљивим великом броју  читалаца. „Невидљиво наслеђе“ је тачка где завичај постаје прошлост, а будућност нови завичај.

Маја Марковић је рођена 23. фебруара 1986. године. По занимању је инжењер шумарства. Пише прозу, поезију и афоризме. Њене прве песме објављене су у зборнику „Рес“, књижевног друштва „Сазвежђа“ 2001. године при општинској организацији Црвеног крста у Свилајнцу. Објављивала је текстове у форми блога на онлајн порталима „Ванаби магазин“ (2014) и на порталу Аска.рс током 2020. године. Њена прича „На трапезу“ уврштена је 2019. у зборник „Црте и резе“ књижевног конкурса „Андра Гавриловић“ у организацији Ресавске библиотеке из Свилајнца. Песма „Мимоход“ објављена је у фанзину „Шраф“ (2020), а њени афоризми објављивани су у „Политици“ и „ Вечерњим новостима“. Живи у Свилајнцу, ради у Крагујевцу и има сестру близнакињу.

Представљање књиге „Невидљиво наслеђе“ Маје Марковић одржано је у четвртак, 18. априла 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.