Ивану Негришорцу уручена Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“ за родољубиво песништво

Програм сретењских свечаности почео је у Народној библиотеци „Свети Сава“ књижевном академијом, посвећеној овогодишњем лауреату награде за родољубиво песништво „Одзиви Филипу Вишњићу“ Ивану Негришорцу из Новог Сада. Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Орашца доделило је ово признање 27. пут. Овим поводом, Друштво је издало песникову збирку поезије „Жеравица са огњишта“ коју је аутор начинио избором властитих песама.
– Наслов збирке се наметнуо као семантичка шифра која покушава да обједини да морамо да знамо шта нам је огњиште, које чини породични простор и да ватра зна да се и разгори, али и загаси, тиња, што значи да живот иде даље и ми се за то боримо. Почаствован сам овом наградом и много ми значи. Одавно сам се декларисао као песник са родољубивом димензијом, али осим ње, можда је присутнија духовно-историјска димензија која се поклапа са родољубивом. Од детињства откривам вредности српске културе и велике подвиге које је српски народ остварио, јер оно што је српски народ и његово национално биће бранило јесу апсолутно светске вредности. За мене родољубива поезија укључује и димензију припадности колективу који свесно и заједнички градимо. Био сам почаствован и кад сам видео састав жирија, који чине људи које познајем и веома поштујем. Њихов суд ме обавезује да помислим да можда нису погрешили у свом избору, рекао је лауреат награде чије право име јесте Драган Станић (1956), новосадски песник, књижевник, књижевни теоретичар и критичар и председник Матице српске.
Све до 2019. године Награда се додељивала на централној свечаности прославе Дана државности, на Сретење у Марићевића јарузи. Због промене у протоколу, то се у последње време чини у оквиру књижевне академије. Знаменито признање, уручио је председник Скупштине ЗД „Први српски устанак“ проф. Др Јован Филиповић, који се лауреату награде захвалио што је омогућио да се одазовемо Филипу Вишњићу, што је својим делом и стихом указао како ми, као колективитет и појединци, треба да се одазивамо нашим великанима и прецима и што нас је опоменуо да када се одазивамо нашим прецима, то треба да чинимо лично, а не да дозволимо туђину да то чини кроз плаћене рекламе, поготову личностима као што су Тесла, Пупин и Милунка Савић.
Поред аутора о књизи је говорио др Драган Хамовић, аутор поговора Негришорчевој књизи, књижевник, књижевни критичар и такође, лауреат ове родољубиве награде за 2019. годину.
– Одзиви су срећна реч за врсту процеса који подразумева песничко стварање. Пре 30 година (1992) изашло је једно од најважнијијх дела српске поезије, збирка „Писмо“ Ивана В. Лалића у којој стоје стихови „… свет траје јер значи и обнавља се у пламену…“. Тако је и у стваралаштву Ивана Негришорца управо садржано оно што је најважније – трајање, значење, обнављање. Он урања у простор предаштва, породичног, завичајног и народног и хоће да остане оно што су му преци били, истакао је Хамовић.
У образложењу пише, да се ово признање додељује „за епски озарен и лирски обасјан исказ ововременог родољубља, које на поетски упечатљив начин осликава и узноси репрезентативне призоре продубљене српске повесне, културне и духовне вертикале, по чему је достојан следбеник славног узора песника буне“, а одлуку о Награди донео је жири у саставу: академик Матија Бећковић (председник); чланови: академик Милосав Тешић, Драган Лакићевић, др Драган Хамовић и др Иван Златковић.
Весна Проковић