У жељи да подсетимо на плодне завичајне ствараоце који су нас задужили и који су својом јединственом списатељском појавом украсили завичајно небо града под Букуљом, , Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је „Књижевни сусрет са Бранком Максимовић“, а догађај је најавила Изворна певачка група КУД „ФЕП“ песмом „Равно поље“.
Наша завичајна списатељица Бранка Максимовић, рођена је 13. новембра 1949. године у Брезовцу код Аранђеловца. Прву песму објавила је у крагујевачкоој „Светлости“ 1967. године, а затим и у другим часописима као што су „Кораци“, „Село“, „Просветни преглед“, „Расковник“. Најдуже је објављивала у часопису „Венац“ и „Антологија љубавних песама југословенских песника 20. века“. Објавила је збирке песама „Зелене птице завичаја“ (самостално издање, 1994), и „Уморно време“ („Стварност“, 2014), као и низ заједничких збирки песама са аранђеловачким и браничевским песницима. Да се подсеимо тих наслова: 1971 – „Срцем и руком“, 1976 – „Сеоска лира“ и „Ризничари земље“, 1980 – „Гранају се сунца“ и „Стихови на дар“, 1984 – „Пред земљиним вратима“ са Ђуром Милекићем и Душаном Бањцем, 1988 – „Зле воде“ са са Далибором Николићем и „Седам небеских кола“ са још шест ауторки у издању сарајевске Књижевне заједнице „Другари“ као двојезично српско-немачко издање. Ту су и збирке „Ткаље“ (2010) са Радославком Радом Пејић и Златијом Радовановић, као и наслови Удружења пензионера ОА „Треће доба“ (2014), „Срећа на длану“ (2015) и „Симфонија живота“ (2016). Заступљена је и у антологијама „Пастир тражи дно неба“ и „Лирски бруј Шумадије“.
Казивања о нечастивим силама објавила је у збирци „Вујанско перило“ у издању Центра за културу и образовање Општине Аранђеловац (2005), а део тих записа објављиван је у часопису „Треће око“ од 1992-2000.г. Својеврсни наставак овог дела, са народним сведочењима и присећањима под називом „Вујанска капија“, објављена је у оквиру аранђеловачке издавачке куће „Стварност“ (2023) чиме је Драган Тодоровић, власник и уредник ове издавачке куће подсетио на Бранку и још једном претворио Бранкино стваралаштво у трајно памћење. За своје списатељско умеће добила је низ признања и награда. Мало се зна да се успешно бавила и фотографијом.
Према речима Владете Коларевића који је и приређивач Бранкиних дела „ова побожна невеста српског језика и епски подвижник, обећала се песништву, матерњој мелодији језика и писма и побожној тами усменог наслеђа, чиме се одужила прецима.“
Поред наше завичајне списатељице која је овом приликом говорила о свом стваралаштву, о њеној прози говорио је Иван Златковић, књижевник, о поезији Душан Бањац, песник, док је одломке читао Омер Петојевић, песник.
У музичком делу програма учествовали су чланови аранђеловачког Културно-уметничког друштва „Електропорцелан“, Изворна певачка група и Милосав Ранковић, фрулаш.
Средином 80-тих, Бранка Максимовић била је и телевизијска звезда. У оквиру чувене емисије „Међутим“ (емитоване 1970-1980тих година), о којој се и данас прича, 1985. године, Феликс Пашић, хроничар, позоришни критичар, драматург и новинар, забележио је стваралаштво Бранке Максимовић, Душана Бањца и Ђура Милекића, са акцентом на Бранку. Овом приликом приказани су одломци.
