Представљање књиге“Реч/Звезде падалице“ Слђане Марковић-24.9.2026
Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача «Трагови» организовала је промоцију књиге „Реч и Звезде падалице“ Слађане Марковић.
Пети наслов Слађане Марковић, објављен je у издању Удружењa истраживача «Трагови» и чини синтезу два жанра, романа „Реч“ и прича „Звезде падалице“. „Реч“ је трећи роман, а „Звезде падалице“ друга збирка прича наше суграђанке и познатог педијатра, смештени између једне корице.
Роман ,,Реч“ ауторке Слађане Марковић, враћа нас у страхотни период Другог светског рата, да кроз ратне и послератне догађаје, на реалистичан и потресан начин прикаже пропадање једне породице. Kроз ово издање, ауторка користи и своје лекарско знање, али и искуства својих колега, посебно у другом делу књиге, збирци прича „Звезде падалице“, коју чине истинити догађаји из њене докторске праксе и праксе њених колега.
Др Слађана Марковић рођена је 1957. године у Аранђеловцу. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Специјалиста је педијатрије од 1990. године. Поред ове књиге, до сада је објавила збирке прича и романе „Деца Каинова“ (2011), „Тамо и овде“ (2018), „Сусрет“ (2019) и „Гатара“ (2023).
О књизи је говорио Иван Златковић, књижевник, који је истакао да ова књига поседује духовну димензију, естетску димензију, изузетно добру приповедачку димензију, све оне елементе добро саткане и морфолошки означене приче. Постоји и хуманистичка мисија мисија лекарске професије. Ово дело треба препоручити свима који размишљају о животу, о тегобама живота, о решењима у животу, који размишљају о свему ономе што је позитивно и негативно – о дијалектици живота, о виталности, и то је оно све о чему се заправо овде и казује.
Марија Младеновић, рецензент романа „Реч“ и професор српског језика и књижевности скренула је бројној публици пажњу да је Слађана Марковић истински завичајни писац чак и онда када локалитет није експлициран и када не знамо тачно место радње.
„Врло нам је интуитивно познато да се ради о нашем човеку, по радијусу се наслути или се појави неки нама добро познат симбол нашег краја. Оно што је можда мени важније од тих симбола јесу књижевни ликови, јунаци. Пре свега лик нашег сељака, газде, домаћина, какав је газда Живко. Они су људи нашег поднебља, достојанствени, стамени и онда када страдају. У невољи и патњи издржљиви, често камени и моћни, тврдоглаво доследни својим идеалима и убеђењима, и у временима славља и у временима пропадања. Овај јунак својим држањем, својим пркосом још више привлачи громове историјског невремена и непогоде, а чули сте да је главни лик романа „Реч“, из чије перспективе пратимо пропадање једне српске породице у вртлогу историјских неприлика и недаћа Другог светског рата. Важно питање које овај роман поставља јесте да ли је то пропадање део историјске нужности? Дакле, овде имамо приказану једну идеолошку борбу о којој смо чули, о којој знамо много. Свако је информисан из историје, из породичног искуства, из традиције, али имамо и архетип завађене браће од којих ниједан није невин попут Авеља. Ниједан није чист. Овојици су руке крваве. Ипак, закључила бих да ово јесте роман о праштању. Кроз овај мотив, поново хришћански, мотив праштања, можемо осетити олакшање и као читаоци и као људи, а то нам ауторка омогућава својим благоразумевањем и човекових слабости и његове наде, уздања и прегнућа“, рекла је Младеновић.
Одломке из нових наслова Слађане Марковић, читала је Милена Стојановић.