Дуго ишчекивани наставак романа Саре Млиновски “И не помишљај на то”.

Има ли ишта горе од неочекиване телепатске способности кад си средњошколац? Горе је кад као средњошколац владаш телепатијом, а онда изгубиш ту моћ.

Били су само обични тинејџери у Њујорку. А онда, у другом разреду средње школе, добили су грип и развили телепатске способности. Да. Телепатију. Могли су да читају мисли, а то баш и није било увек пријатно. Покушали су да своје телепатске моћи чувају у тајности, али су се вести шириле све док их нису сви сазнали. Њихови професори. Њихови пријатељи. Њујорк пост. Били су трећеразредне звезде. Имали сучак и своје фанове.

У наставку су матуранти и како се ближи прослава имају планове – велике планове – који укључују и телепатску способност.

Кад један за другим почну да губе своје телепатске моћи, знају да морају нешто да учине. Одмах. Са најпаметнијим учеником на челу требало би да буде лако спасти моћи пре но што буде касно. Зар не? Или ће морати поново да науче како да живимо без њих.