Овај узбудљиви роман за тинејџере познате списатељице Весне Алексић нежна је и узбудљива прича о одрастању и пријатељству две тинејџерке у време појаве гранџа, првих видео-игрица и злокобног преливања борбе добра и зла из стрипова у прави живот.
Ана носи наочаре за читање нота само док свира. Има панкерску фризуру, воли Моцарта и групу Клеш. Тијана, њена цимерка, воли Вивалдија, Загора и – Ану. Чека их велики обећани свет музике, концерата, путовања, славе…
Ова прича упире прстом на велики свет, у којем ништа није чисто и савршено. Осим Баха.
Један важан телефонски позив прекинуо је Огњеново летовање, и ево њега опет у Јабукову, родном селу његовог оца. А тамо га чекају верна дружина и тајна скривена у крову напуштене куће. Мистерија стара осамдесет година покренуће зарђале точкове историје, који ће открити старе и створити нове хероје.
Овог летњег распуста дружини ће се придружити и необичан риђокоси дечак са смешним трегерима. Огњен није био сигуран да ли је овај новајлија озбиљан, или га само зафркава. Уосталом, никако није разумео како може да буде ујак том чудном рођаку званом Чеда Трегер. Српска сродства су понекад недокучива.
Ко смо ми без приче коју себи и другима причамо о себи?
Када адвокат Кидо преузме наизглед једноставан случај – утврђивање правог идентитета човека који је годинама живео под туђим именом – он открива бројне лажи, сећања и судбине које се преплићу, а то трагање за одговорима и смислом преклапаће се и са његовим личним превирањима, пре свега изазваним његовим пореклом, те осећајем дискриминације и отуђености. У овом снажном и потресном роману, Кеићиро Хирано, књижевна јапанска сензација, води нас кроз лавиринт емоција док истражује управо та питања порекла, али и наслеђа, са којима живимо и умиремо, те крхкост људске егзистенције. Хирано суптилно, али немилосрдно, сецира тему потраге за идентитетом у друштву које нас обликује и условљава. Маестралном нарацијом и атмосфером неизвесности, овај роман поставља питање да ли истина може да нас зароби и како?
Неки човек више је од приче о превари и лажи – то је филозофска и психолошка медитација о томе колико знамо о себи и другима, али и узбудљиво штиво пуно напетости о снази љубави и неминовности губитка; љубави, која некад ослобађа, а некад још више затвара круг несигурности и бола.
Као незаборавно путовање кроз опсену људског постојања, по граници између оног што јесмо и како желимо да нас други виде, ова мистерија идентитета нуди сложеност моралних и егзистенцијалних дилема које израњају из сваке странице.
Роман Неки човек овенчан је престижном наградом Јомиури, а на основу њега снимљен је и филм у режији Кеија Ишикаве, који је освојио бројне награде како у Јапану тако и на међународним филмским фестивалима.
Прича која ће вас орасположити, о лепим новим пријатељствима и старим навикама, и о срећи коју проналазимо када бар мало успоримо у овом брзом свету.
Бескрајне непроспаване ноћи, ниједан слободан викенд… Након што је годинама неуморно радила, Ђонгмин даје отказ и затвара се у кућу месецима, одсечена од спољашњег света.
Једног врелог августовског јутра, пошто више није могла да поднесе да читав дан гледа у празне зидове свог стана, одлучује да изађе и у шетњи случајно наилази на локалну грнчарску радионицу. Дочекују је мирис глине, нежна светлост и арома кафе, и због тога осећа као да је поново рођена. Док је власница упознаје са древном вештином стварања керамике, она открива радост обликовања глине сопственим рукама. И баш као што њене креације постају све лепше у врелини пећи, тако се и Ђонгминино срце полако топи у друштву редовних посетилаца радионице.
„Када Сорка О’Донован упозна Кона Дејлија – наочитог, али неприхваћеног музичара из њиховог малог села на ветровитој обали западног Корка – њен живот се заувек мења.“
Награда „Данко Поповић“ коју ове године додељују Народни музеј у Аранђеловцу и Народна библиотека „Свети Сава“, додељена је роману „У земљи Фрање Јосифа“ аутора Љубомира Кораћевића.
Љубомир Кораћевић рођен је у Аранђеловцу 1982. године. Члан је уредништва часописа Ковине и уредник у Књижевној општини Вршац, објавио је роман Лагер који се 2015. нашао у ужем избору за НИН-ову награду, те у најужем избору за признање „Биљана Јовановић“. Дипломирао је на Групи за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду. Преведен је на румунски језик, а прозне и есејистичке радове објављује у периодици.
Жири у саставу проф. др Петар Пијановић (председник), др Јана Алексић и мср Никола Маринковић, образложио је Одлуку:
„Роман Љубомира Кораћевића представља слојевито приповедно дело, надсвођено особеним, брижљиво обликованим стилом, оплемењеним свеприсутном иронијом. Радња романа обухвата широко географско подручје изразито социјално и културолошки маркирано, од Шумадије до острва у Северном леденом океану. Временски је усидрена у савремено доба, што омогућава да проблематизовање актуелних политичко-економских модела добије потребну мотивацију и уверљивост. Симболичка номинација ликова омогућава и неопходну дозу историјске дубине, која у коначници ствара основе за далекосежне уметничке увиде у дуготрајне историјске процесе који се не тичу само српског народа. У архетипском слоју дела, радња је обликована кроз супротстављање мотива из хелиоцентричних и хтонских митова, што омогућава да се испод маске ангажмана открију дубљи антрополошки слојеви. Истовремено, ова мотивска потка, у сагласју са особеним стилом, представља и својеврстан омаж књижевном стваралаштву Милоша Црњанског (на првом месту роману Код Хиперборејаца) што показује и завидан ниво интертекстуалног богатства дела, као и ненаметљиву ерудицију наратора. Коначно, определивши се да о судбини савременог човека приповеда из перспективе ефектних паралела са епохом Другог светског рата, Љубомир Кораћевић је створио идејно сугестивно дело које на модеран, савременом читаоцу допадљив начин, наставља ону, данас можда и не толико пробитачну традицију, национално и културолошки освешћене прозне књижевности, чији је један од главних представника управо Данко Поповић.“
У оквиру Јулских свечаности поводом Дана града, у Народној библиотеци „Свети Сава“ одржана је трибина „Обреновићи и Аранђеловац“, на којој је говорио историчар и књижевник Небојша Јовановић.
Др Небојша Јовановић говорио је о историјским приликама и настанку Аранђеловца, али и о својим књигама у којима се бавио истраживањем династија Карађорђевић и Обреновић.
Трибина је одржана 24. јула 2024. године у Читаоници библиотеке.
