Наш народ а вероватно и многи други не воле баш вране – оне су црне, мрачне, тешко их је отерати и обично доносе несрећу. Због тога наслов књиге наговештава туробну причу – а каква би и могла да буде у време пред ослобођење Београда 1918. године, када је још увек под аустроугарском влашћу, када је на снази полицијски час, преки суд, када гладом харају хладноћа, глад и смрт.

Мајсторски написан роман, речником толико богатим да оставља без даха. Реченице јаке, упечатљиве о којима се дуго после тога размишља – ево само једног примера који може да опседа данима “Остаци жене лежали су на леденој цигли”.

Рецензија на полеђини књиге (написао директор издавачке куће Вукотић медиа, Манојло Вукотић) даје кратак увид у радњу романа и на самом крају закључује реченицом са којом ћете се лако сложити: “То је ромачина каква одавно није поклоњена српској литератури”.

Читајте. Уживајте у богатству нашег језика којим тако суверено влада Синиша Ковачевић.

Данијела Миловановић, библиотекар