Пантелија Панта Луњевица рођен је 1840. године од оца Николе Милићевића Луњевице (1776–1842) војводе Другог српског устанка и блиског пријатеља кнеза Милоша Обреновића и мајке Ђурђије Чарапић (кћерке војводе Атанасија Чарапића). Породица Луњевица била је важна и угледна. Његов отац Никола, чувени трговац, са Милошем Обреновићем био је на челу Другог српског устанка. Женио се четири пута, а у последњем браку имао је шесторо деце, од којих су га надживели син Панта и ћерка Лена.

Панта је од оца наследио солидну имовину, био је чиновник а у својој 21. години оженио се Анђом Кољевић са којом је имао шесторо деце: Христину, Драгу, Николу, Никодија, Ђурђину и Војку (Ану). Оба Драгина брата су страдала са краљицом у Мајском преврату, а сестре су после тога напустиле Србију.

Најдуже је живела Војка Луњевица која је преминула 1975. године.

У породици Луњевица сматрало се да и женска деца треба да имају солидно образовање. Драга је била краљица Србије (1900-1903) као супруга краља Александра Обреновића. Рођена је у Горњем Милановцу, где је и завршила основну школу. Виши женски завод, познатији као „Церманкин зуавод“ завршила је у Београду. Учила је немачки и француски и показало се да има таленте за језике и писање. Оба талента ће јој помоћи у времену кад се нашла у финансијским невољама. Показала је нарочити смисао за учење језика. Много је читала и волела часове “мирне лектире”.
Панта се бавио политиком. Био је политичар, шабачки окружни начелник (од 1874. године) и једно време управник Београда. За своје савременике био је веома образован и радио је као војни официр и полицајац. Са својом мајком Ђурђијом, Панта је обновио манастир Вујан 1858. године, који је раније, 1800. године, обновио његов отац.
Био је одан династији Обреновић и либералима тог доба. Као и већина високих чиновника који су били на положајима у унутрашњости, купио је кућу у Београду, са надом да ће се једног дана преселити у Београд. Тако је и било, па се породица, 1884. године преселила у кућу у Ресавској улици. Преминуо је 1887. године.
Његовом заслугом основано је Аранђеловачко читалиште 1869. године. Дечје одељење Народне библиотеке „Свети Сава” у Аранђеловцу, основано 2017. године, носи његово име.