Јулске свечаности поводом Дана града подно Букуље, које су и ове године заједнички приредиле културне установе, отворили су књижевник Саша Илић и изложба чувене југословенска уметнице Мира Бртка. 

У оквиру књижевног програма 56. сезоне најзначајнијег уметничког фестивала у Шумадији, Србији, али и целом региону, Народна библиотека „Свети Сава“ и Смотра уметности „Мермер и звуци“ организовали су књижевно вече Саше Илића, добитника НИН-ове награде 2019. године за роман „Пас и контрабас“, 23. јула 2021. године. Књига је изашла у оквиру едиције Ноћ републике новосадске издавачке куће „Орфелин“, а овај књижевни сусрет био је наставак прошлогодишње сарадње јер је роман требало да буде представљен још пре годину дана.

Саша Илић, открио је да је роман стварао четири године, од којих је две провео у истраживању и припреми. С обзиром на то да су рефлексије сагледавања романа вишеструке – музика и џез као симбол слободе, јунаци романа који губе државе на различитим меридијанима и нивоима, национална заглављеност у времену и простору, аутор је истакао да цео његов роман представља џез варијацију на песму «Ена» Дарка Рундека и групе Хаустор.

-Награде сам постао свестан тек после неког времена. Мислим да живимо у времену велике ревизије прошлости, нарочито деведесетих и моја књига се, као и сва моја претходна остварења, бави тим периодом. Ово дело се супротставља доминантним процесима у друштву. Сматрао сам да је ревитализација антифашизма веома значајна и у књижевности. Психијатријска установа у роману дала ми је добар полигон и метафору за обликовање света о којем пишем. Ипак, у роману сам одлучио да будем заговорник антипсихијатрије др Франка Базаље и његових заборављених метода још из давних осамдесетих година прошлог века, тако да сам их наново вратио у неки јавни дискурс, рекао је Илић.

Са ове дистанце, прашина која се дигла око 66. лауреата НИН-ове награде показала се неоправданом и безразложном. Биће да се Илић, условно речено, нашао «на погрешном месту у погрешно време» јер свако ко прочита роман, схватиће да је награда више него заслужена и да, поред тешке тематике, ово дело представља нешто ново у српској књижевности.

Исте вечери у оквиру ликовног програма Смотре „Мермер и звуци“ отворена је и изложба слика и скулптуре непоновљиве Мире Бртке (1930-2014), сликарке, редитељке, вајарке, дизајнерке и у јавности недовољно афирмисане југословенске уметнице.

Изложбу је отворио историчар уметности и ликовни критичар Јерко Јеша Денегри, који је овом приликом рекао да је Мира Бртка, формирајући се у Риму, остварила разуђен опус мање познат широј јавности, којим је ушла на велика врата српске послератне уметности. Током боравка у Риму, посебно је била омиљена код познатих филмских дива, попут Изабеле Роселини, које су најрадије носиле њене уникатне хаљине, назване „словенске кошуље“ због карактеристичних мотива, веза и боја.

Јозеф Јошка Клаћик, директор Фондације Мира Бртка открио је снагу Мире да понесе тешкоће и уметности и живота. Трагичан губитак супруга (Драган Кресоја) и сина (Милош Стефан Кресоја) у хеликоптеркој несрећи током снимања филма „Сутон над Београдом“ (1996) .

Академски сликар и члан Фондације Мире Бртке, Тијана Гогић која је уједно и селектор ликовног програма Смотре уметности, подсетила је да се ове године навршава пола века од првог самосталног представљања ове несвакидашње ауторке у Србији.

-После ретроспективе «Рефлексије» у Музеју града Београда, поставка у Аранђеловцу  представља завршницу опуса Мире Бртке која до сада није приказана самостално, а циљ је био да се прикаже колико је ова ауторка била авангардна и савремена, правећи танку линију између скулптуре, објекта и слике, објаснила је селекторка.

Изложба у Галерији „Александар Алек Ђоновић“ у Парку Буковичке бање трајала је до 18. августа.Весна Проковић