Весна Проковић
У просторијама Народне библиотеке „Свети Сава“ чланови Удружења грађана «Баштина и будућност – Аранђеловац 1859» свечано су уручили награду «Миле Недељковић» овогодишњим славодобитницима. Награду „Миле Недељковић” за 2023. годину из области савремене фолклористике добила је проф. др Данијела Поповић Николић, за књигу „На светом месту и око њега: фолклор у слојевима културе”, коју је издао Филозофски факултет из Ниша (2022).
-Свакоме ко се бави областима којима се бавио и Миле Недељковић, ова награда мора да представља изузетну част. Лично је доживљавам са посебном радошћу и пијететом. Моје искуство говори да у свакој генерацији студената увек има десетина заинтересоване деце за фолклористику и традицију и увек је задовољство радити са таквом децом, рекла је Данијела Поповић Николић подсећајући да је довољно поменути неколико Недељковићевих кључних наслова која су капитална издања и у овом времену, али у временима која долазе, а пре свега је издвојила „Годишњи обичаји у Срба“.
Професор Филолошког факултета у Нишу, Данијела Поповић Николић (1968), бави се и теренским истраживањима усменокњижевних феномена. Једногласну одлуку донели су чланова жирија др Јелена Јовановић, др Смиљана Белић и др Бранко Златковић, председник, који је пренео образложење комисије.
-На конкурс је приспело осам издања изузетног квалитета, а у ужи избор за награду ушли су и „Огледи из етнологије“ Гордане Горуновић, „Традиционална свирка на окарини у Ласову у Источној Србији“ Дејана Крстића и „Прамен магле поље притиснуо, необични јунаци епске усмене епике“ Драгољуба Перића. Данијела је у овој књизи о наиви, систематизовала и тематизовала девет огледа који се тичу односа, утицаја и прожимања фолклорних елемената и књижевних традиција, објаснио је Златковић.
Повељу за животно дело добио је Љубинко Раденковић (1951), филолог, етнолингвиста, фолклориста, историчар књижевности, етнолог и дописни члан САНУ на основу мишљења жирија, који чине др Иван Златковић, председник, проф. др Душан Извонар и Невенка Поповић, етнолог.
-Веома ми је драго да сам добио ово признање јер сам Недељковића познавао и изузетно га ценио. Сарађивали смо уређујући дуги низ година часопис за књижевност и културу „Расковник“. Он је тада показивао изузетну способност у стварању јасних и информативних текстова, али је био и одличан познавалац технологије штампарства и издаваштва. Његово дугогодишње новинарско искуство му је омогућавало да обликује текст тако да нема ништа сувишног, али опет да се заснива на чињеницама. Био је одличан познавалац своје области а нашу науку и културу задужио је делима од трајне вредности. Пре две године добио сам још једну награду за животно дело једног другог етнолога „Боривоје Дробњаковић“ коју додељује Етнографски музеј у Београду, тако да ме само награђивање не чини нарочито срећним. Али, у овом случају, драго ми је што сам се подсетио доброг човека, нагласио је Раденковић.
Овом приликом је оценио да је однос младих према традицији амбивалентан и да зависи од узраста. Посебно је указао на значајну разлику између источног и западног схватања традиције. На западу је човек у центру пажње и тежња да се све „самеље“ и претвори у масу и појединце без осећања националне припадности, јер су они најбољи потрошачи „лажне“ културе и најбољи поданици било које власти, а не народ, језик и култура који нас чине препознатљивим.
Свечаности уручења присуствовли су и чланови породице чувених етнолога, Милета и Невенке, син Часлав са породицом, а наступала је и женска певачка група КУД-а «Електропорцелан».
Ова признања носе име једног од наших најзначајнијих етнолога, проучавалаца народне баштине и историје, публицисте и педагога, уредника нашег листа, «Политика Експрес» и многих других Милета Недељковића (1941-2009) и додељена су 14. и 13. пут. Досадашњи лауреати Награде су Александар Бачко (2010), Бошко Сувајџић, Сања Радиновић, Валентина Питулић, Светлана Брашњевић Торњански, Никола Ф. Павковић, Немања Радуловић, Владета Коларевић, Гордана Гарић Петровић, Снежана Самарџија, Данијела Петковић, Драгана С. Ђурић, И Бојан Јовановић, а повеље за животно дело Драгослав Девић (2011), Петар Влаховић, Јасна Бјеладиновић Јергић, Ненад Љубинковић, Нада Милошевић Ђорђевић, Мирјана Дрндарски Љубинковић, Драгољуб Златановић, Сретен Петровић, Момчило Златановић, Зоја Карановић, Марија Клеут и Димитрије Големовић.