14.  Фестивал књиге ове године одржан је у парку Буковичке бање уз богат књижевни, музички и сценски програм

Епидемиолошка ситуација условила је да се септембарска светковина књиге одржи средином овог месеца и на новој локацији, у парку Буковичке бање. У организациј Центра за културу и образовање, Народне библиотеке „Свети Сава“ и Смотре уметности „Мермер и звуци“, а под покровитељством Општине Аранђеловац, током два дана, међу столетним платанима и на извориштима киселе воде, преко 20 издавачких кућа понудило је бројној читалачкој публици своје наслове, промовисана су дела петнаестак аутора уз пригодан музичко-сценски програм.

Књижевне двери престижне манифестације под вишевековним платаном,  засађеног рукама кнеза Михаила Обреновића, отворио је завичајни писац др Иван Златковић, који је организаторима упутио похвалу за истрајност и упорност, а гостима и издавачима изразио захвалност што попут ходочасника долазе у град под Букуљом, бивају гости и постају домаћини књижевности.

-Нека моје речи звуче попут фанфара за све оне људе који верују у књижевност, који верују да је књижевност врлина и који сматрају да књижевност може да промени свет и да управо она има ону антропејску моћ да нас сачува од свеколиког зла, нагласио је Златковић уместо пресецања врпце.

Светковину отварања увеличао је пригодним класичним нумерама гудачки квартет из Новог Сада „Стринг лејдис“. Најбољим учесницима Другог онлајн луткарског фестивала који је овог пролећа организовао аранђеловачки Центар за културу, награде је уручила Милијана Петровић, координтор.

Александар Дунић, глумац Београдског драмског позоришта упечатљиво је извео и изнео монодраму Милована Витезовића „Књаз Милош“ која представља кратак животопис највећег државника 19 века и оснивача града Аранђеловца.

Прва књига која је представљена била је издање Народног музеја у Аранђеловцу „Почнимо од погаче : култура исхране у Шумадији (традиционално и савремено)“ Лиле Дробац Крстић и Зорице Петровић.

Бранкица Дамјановић која већ седам година маршира књижевним небом, има на хиљде пратилаца на друштвеним мрежама и пише о љубави која зрачи, представила је својих девет књига, са посебним освртом на дела која су настала у последњих пар година „Рекла ми је, волим те“ и „Сетило се мајке“.

-Сусрети са публиком у овако великом броју су за мене више и од писања и од књига и захвална сам што ми је ово дато, а дато ми је да бих дала и ја, сама. Пишем да бих себе исцелила, а исцељују се и читаоци и моји пратиоци на друштвеним мрежама, рекла је Бранкица и поручила да се не бојимо јер нам се неће догодити ништа што не можемо издржати.

Промовисан је и књижевни опус Владимира Ђурђића, новинара бројних београдских редакција па и нашег листа и књижевника који је за „Порталибрис“ написао „Урошеве хронике: Господари и жупани и Између три мача“. Његова љубав према археологији коју је студирао одвела га је у време пре Немањића и потрагу за њиховим прецима, о којима се мало зна.

Други дан фестивала књижевне чаролије почео је радионицом за децу „Креативни распуст младог уметника“. Представљена је и књига Драгована Лазаревића „Балон киселе воде“ која садржи и фотографије старог Аранђеловца из приватне колекције некадашњег чувеног професора историје Милана Илића Кине. „Албтрос Плус“ је радо прихватио да буде издавач 20 киселоотпорних прича о ауторовој неисцрпној инспирацији и једином граду који лежи на киселој води – Аранђеловцу. Овај наслов је у неку руку наставак претходне збирке „Шумадијски чај у пола пет“ и говори о људима и њиховим судбинама, наравима, варошким догађајима између два рата и послератног периода подсећајући на житеље, препознатљиве по духовитости и планачком шеретлуку.

Стални гости Фестивала, Књижева омладина Србије, представила је своје ауторе – Бобана Адамовића из Пожаревца, Катарину Ђурђевић из Београда, Милана Гроздановића из Ниша и Срђана Кондића из Пожаревца. Овом приликом, поменути списатељи говорили су о својим књигама и разлозима због којих су открили свој таленат.

Ненад Благојевић, туристички водич, новинар и покретач новинарског предузетништва „Приче са душом“ представио је свој туристички водич кроз Аранђеловац, Тополу и Крагујевац „50 најлепших места у Шумадији“ који обилује мноштвом фотографија, истичући да кроз Шумадију не треба да се жури, већ све треба да се лагано густира, ослушкује, истражује, успори време и да се ужива у мирисима, укусима, односно, у спором, зеленом и здравом туризму који је епидемија короне веома убрзала. Књига је за кратко време доживела и друго издање.

Списатељица Љиљана Шарац која већину својих романа заснива на домаћој историји, чињеницама и историјским личностима, представила је последњи наслов „Ђурђевим стопама“ (Лагуна, 2021), али и роман „Златна жила“ (Евробук, 2020) који је је због епидемије неправедно „запостављен“. Смедеревка се новом књигом на неки начин књижевно одужила својим Бранковићима, с обзиром на то да у свом првом роману говори о Ирини Бранковић Кантакузин, супрузи Ђурђа Бранковића, у народу познатијој као Проклета Јерина.

Добродошлицу на Агапе трпезу под платаном Михаила Обреновића, бројној публици пожелео је Александар Гајшек. Овом приликом подсетио је на садржај прве четири књиге Агапе антологија, издвајајући најупечатљивије интервјуе из њих. Акценат је ставио на пету књигу која је настала после смрти академика Владете Јеротића са њихових 12 разговора из телевизијског серијала „Агапе“ и шесту (Агапе, 2020) о филмској уметности, насталу из сусрета са професором Марком Бабцем, оснивачем свих катедри за монтажу у некадашњој заједничкој држави, под називом „Метафизика на филму“. У њој су анализирана дела редитеља који су обележили светску конематографију са циљем бољег разумевања чувених филмских остварења. Гајшек је истакао важност храбрости да се суочимо са самима собом, да опростимо другима и себи, да негујемо сопствене снове и кренемо у остваривање сопствених идеала, подсећајући да нас томе прво уче бајке у којима главни јунаци остварују немогуће управо због храбрости.

Мултимедијално је представљена књига „Бода: Слушај сине, ове велике речи“  Јовице Тишме о великом глумцу Боди Нинковићу кроз коју читалац проживљава и своје детињство. О књизи су говорили и аутор и главни јунак, а наспупао је и бенд „ОПС“ у којем су поред двојице поменутих свирали и Браца Мартић, Миодраг Надашковић, Зоран Лазаревић и Лазар Пантић и тако затворили ову књижевну манифестацију која пружа увид у стваралаштво и представу о нашој и светској савременој књижевној сцени.

Одмах по затварању, публика је могла да пружи само неколико корака и да се већ нађе на Отвореној сцени популарне Шкољке и погледа представу Београдског драмског позоришта „Дан када ја више није било ја“ у режији Таре Манић, а у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци“.

Показало се да је пресељење Фестивала у чувени парк и музеј мермерних скулптура на отвореном пун погодак за све, а посебно за велики број учесника и посетилаца који су могли да се сакрију од јаког сунца под крошњама платана, а жеђ од врелог августовског ваздуха утоле чувеном киселом водом. Аранђеловчани су коментарисали како Алеја Живана Сарамандића врви од истинских љубиетља уметности, баш као у најсјајније доба почетка Смотре уметности.   

Весна Проковић