Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на штандовима је излагало двадесетак издавачких кућа

Идеални временски услови омогућили су да се светковина књиге у граду под Букуљом, одржи шеснаести пут у Парку Буковичке бање под отвореним небом и столетним платанима. Централна бина била је смештена под платаном кнеза Михаила Обреновића из 1867. године. Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на главној стази у парку у Алеји „Живана Сарамандића“ излагало је двадесетак издавачких кућа („Лагуна“, „Народно дело“, „Легенда“, „Граматик“, „Штампарија Макарије“, „Октоих“ Подгорица, „Алба Грека“, „Беокњига“, „Бит издаваштво“, „Отворена књига“, „Хоби спорт“, „Креативна књига“, „Прометеј“, „Беолетра“, „Вулкан“, „Индмедиа“, „Беген комерц“), укључујући и аранђеловачку Народну билиотеку и дела завичајних аутора. Организатори су поред аранђеловачког Центра за културу били и Народна библиотека „Свети Сава“ и Смотра уметности „Мермер и звуци“, уз подршку Туриситичке организациује, Јавног комуналног предузећа „Зеленило“, а под покровитељством Општине Аранђеловац.

Фестивал књиге свечано је отворио Зоран Стефановић, писац, издавач, међународни културни активиста и председник Удружења драмских писаца Србије који је посебно истакао важност ово краја, као колевке српске културе и државности.

-Ово је простор који поново треба ишчитати јер је један од најплеменитијих српских простора који нас симболички обавезује да ту племенитост, естетизацију и јасноћу воље пренесемо и у будућу српску културу. Одавде су потекли и Рајко Радојковић (глумац и редитељ) и стрип мајстори Брана Николић и Дарко Перовић и многи други великани који су се бавили и драмским приповедањем и сценским и визуелним уметностима. Са великом чашћу отварам отварам 16. Фестивал као прво место које је отпочело прославу 530. годишњице издаваштва у српској култури и пола миленијума издаваштва у данашњој Србији, рекао је Стефановић.

И овог лета ова значајна градска манифестација била је садржајна и програмски богата. Првог дана представљена је прва збирка поезије „Колевка“ Владана Живаљевића (СКЗ, 2022). Период вируса короне, учинио је да се многи загледају у себе, па је тако и београдски лекар и истакнути стручњак ендокрине хирургије постао песник.

-Верујем да сваки човек целог живота пише песме, али ретко ко скупи храброст да их стави на папир и објави. Волим стих јер има кратку форму, а колевка за мене има и симболично значење и провлачиће се и у мојим наредним збиркама. У мом случају, колевка је Морава која ме је заљуљала, објаснио је Живаљевић (1967, Чачак). О песниковој поезији говорио је рецензет књиге Милета Аћимовић Ивков који је рекао да лекара у нашој књижевности скоро да и нема, а да је Живаљевић један од оних писаца који испитују људску природу и судбину, а чије песме садржавају универзализована антрополошка значења и говоре сугестивно.

Своје стваралаштво представио је и Енес Халиловић (1977), приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник који слови за младог писца са највише награђених књига. Повод за његово гостовање била је „Велика награда Иве Андрића“ коју је добио за збирку песама „Секвоја“.

-Шеснаест књига писао сам са љубављу, страхом и чежњом. Књиге су пут да дођемо до себе и смисла зашто смо ту. Срећан сам што сам и песник и прозаиста и што имам прилику да сипам садржај у форму језика, стиха, стила, ритма који поезија и проза носе. Моје име Енес је арапског порекла и значи разговорљиви, који је пријатан и воли да говори. Оно потврђује и латинску изреку да моје име јесте знак, истакао је Халиловић у чијим књижевним мотивима провејавају људске судбине, љубав, животне недаће, а романи и приче настају из његовог чуђења.

Ексклузивно, на крају првог дана, представљена је антологија „Савремена српска дуодрама“ у издању РТС издаваштва чија се делатност од самог настанка посебно издвојила преданим радом уредника Драгана Инђића. У избору Радомира Путника, приређивача, у антологији је 16 дуодрама које су настале током неколико деценија, а подељене су по жанру на мелодраме, комедије, драме и документарне драме.

-Дуодрама у којој учествују два лица на сцени, у Србији је помало скрајнута. Ова дела сам издвојио од 200 драмских текстова које сам имао прилике да прочитам. Својом жанровском разноликошћу, ова антологија треба да покаже токове и путеве дуодраме, рекао је Путник. О књизи је говорио и поменути Зоран Стефановић, у улози аутора драме „Скаска о комсмичком јајету“, а у овај избор ушла је и драма „Лујза“ Саше Симоновића из Аранђеловца.

Други дан почео је приказом стваралаштва Горана Којадиновића Коикса (1964, Пожега) који је због здравствених разлога био спречен да учествује. О књижевном делу овог писца које је обједињено називом поетика коикс, говорили су Мирјана Благојевић, професор књижевности, Иван Златковић, књижевник, а одломке из романа који би жанровски могли да се подведу у дневнике, есеје и  кроз које се провлачи филозофија, математика, етика, наука, логика, апсурд, бајка, љубав, душа, читала је Оливера Којадиновић, ауторова супруга. Занимљивост је да је овај аутор инжењер електротехнике који се бави унапређивањем софтверске технологије.

Књижевник, сатиричар и дечији писац, Бојан Љубеновић (1972) имао је прилику да представи свој књижевни опус кроз причу о настанку његових афоризама, романа и наслова за најмлађе, истичући да је његова мисија у стваралаштву да насмеје људе. У књигама за децу оживео је заборављен свет ћопићевских романа.

-Сатиру често упоређујем са операцијом катаракте после које човек прогледа, прокоментарисао је Љубеновић настанак својих афоризама и посебно истакао лепоту парка Буковичке бање, примећујући да наши људи често нису свесни природних лепота које нас окружују.

У оквиру Фестивала књиге одржан је и књижевни сегмент Смотре уметности „Мермер и звуци“, а гост је био Владимир Кецмановић (1972), мајстор маште и различитих приповести. Повод за представљање његовог дела је овогодишња „Виталова“ награда, а овом приликом писац је открио публици да је преко оца повезан са овим крајем Шумадије јер му је бака рођена у оближњем Раниловићу. Кецмановић је ексклузивно најавио завршетак поеме о Светом Васијију Острошком и рад на телевизијској адаптацији дела Данка Поповића „Књига о Милутину“.

Представљен је и књижевни опус Горана Петровића (1961) који се посебно осврнуо на циклус романа „Делта“  на којима ради већ 23 године и чија су два наслова („Папир“ и „Иконопис“) објављена крајем 2022. године.

-Награде јесу лепе и значе, али је за мене суштина у раду и стваралаштву и да сваког дана имам неколико нових реченица. До краја године треба да буде објављена и трећа књига из „Делте“ под називом „Палета на девет погледа“ која припада средњевековном циклусу. Идеја је да у овом циклусу буде десетак или 15 романа који могу да се читају одвојено. Романи доносе и једну новину јер су просторно и временски веома раширени, а трудио сам се да градови о којима пишем и „лично познајем“, то јест да сам у њима и боравио, казао је Петровић који је открио да воли сусрете са публиком јер су књижевне вечери прилика да се види и осети нешто у другим очима.

Музички програм гудачког квартета „Аурора“ и композиције класичних и филмских хитова оплеменио је Фестивал и учинио га интердисциплинарним. Сусрет са књигом затвориле су драмске уметнице Љиљана Стјепановић и Мина Лазаревић музичко-сценским програмом „Боја ноћи“. Стјепановић је овом приликом надахнуто говорила своју упечатљиву поезију, а Лазаревић је изузетно отпевала бројне хитове из домаћих и страних филмова.

Књига је ипак успела да у ово надреално техолошко доба буде један од најзначајнијих културних феномена водећи бројну заинетересовану публику у чаробне светове поезије, прозе, драме и животе књижевника. Ово је била и лепа прилика да се до неаслова дође по значајним попустима.

. 

Текст: Весна Проковић

Фотографија: Валерија Чоловић