Аранђеловац– У оквиру Јулских свечаности, обележавања Дана града под Букуљом, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је предавање на тему „Кнез Михаило Обреновић – владар, реформатор, мецена“ проф. др Данка Леовца, a повод је и 200 година од кнежевог рођења.
За град који је име добио по арханђелима, анђелима чуварима, а пре свега по Аргхангелу Гаврилу Благовеснику, одувек су везане обе наше краљевске династије Карађорђевића и Обреновића. Поред Карађорђа, највољенији владар овог краја је био и остао кнез Михаило Обреновић (4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868) који је и назаслужнији што је Буковичка бања постала најпопуларнији и најпознатији бањски центар.
Његова посета Бањи током 1866/67. године у пратњи Илије Гарашанина, тадашњег попечитеља внутарњих дела, потрајала је неко време. Прва каптажа (хватање) минералне воде почела је тада, па је старији извор добио име Књаза Милоша, а нови извор назван је по Кнезу Михаилу. Тада је заградио и планину Венчац и издао наредбу да се шума не сатире, а на брду Рисовачи поставио је четири топа, а „гађато је у нишан, који је био намештен под Венчацем“. Забележено је да су тада Аранђеловчани сазнали за долазак младог кнеза само осам дана раније, па су са 70 мајстора за 7 дана саградили конак за његов боравак који је касније употребљавала музика за време бањске сезоне. На његову иницијативу, подигнут је симбол нашег града „Старо здање“ (1868-1872) за који је кнез подигао кредит, али завршетак изградње није дочекао. Управо зато, предавање је изавало велико интересовање публике.
-Кнез Михаило је пропутовао целу Европу и упознаво многе истакнуте владаре, личности из света високе аристократије и знао како функционишу различити државни европски системи. За време његове друге владавине, Србија је постала центар Балкана, центар окупљања балканских народа и то у заједничкој мисији ослобођења од турске власти. Европа га је гледала као личност која би могла да им парира у смислу владарских дужности, па се ту створио и круг кнежевих непријатеља, истакао је професор др Леовац.
Иако је владао кратко, у два наврата, Кнез је био и један од највећих владара који су својим бројним реформама променили слику Србије 19. века. Створио је народну војску, уставно уредио земљу и укинуо Турски устав. Био је велики мецена, добротвор и покровитељ. Његовом заслугом отворена је прва модерна болница у Београду, први пут су уведени дворски церемонијали, аудијенција, а судство је добило више слободе.
-Да није било кнеза, не би било ни многих истакнутих културних делатника, као што су Вук Караџић, Ђура Даничић, Бранко Радичевић, па ни видљивог стваралаштва странаца попут Франца Миклошића и Људевита Штура, а онда не бисмо ни познавали ни многа дела из књижевности и уметности која су објављивана захваљујући њему. Питање саме завере против кнеза Михаила, интригантно је и данас јер се знало да је клупко завере било прилично широко. Многи, па и сам кнез, знали су за заверу, али нико ништа није учинио по питању побољшања безбедности, рекао је професор Данко Леовац износећи низ занимљивости о овом чувеном владару, као што је да данашњој најпознатијој пешачкој зони у Београду, Кнез Михаиловој улици, од дана када је добила име (1870), нити једна власт јој никада није променила назив.
Историчар Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, Данко Леовац, рођен је 16. новембра 1986. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао историју на факултету на којем и ради и бави се историјом Србије од 16. до 20. века. Аутор је бројних стручних радова, књиге „Србија и Русија за време друге владавине Кнеза Михаила 1860-1868“ (2015), научне монографије о Кнезу Михаилу и бројних уџбеника историје. Члан је више струковних и научних група и удружења (Нови Зеланд, Канада, САД, Турска). Иначе, Леовац је завршио рад на монографији о Кнезу Михаилу, а њено објављивање очекује се до октобра ове године.
Весна Проковић