Радионице савременог позоришта Преокрет

Народна библиотека “Свети Сава” организује радионицу савременог позоришта под називом Преокрет. Радионицу води Мирјана Вуковић чија пракса укључује позоришну игру, образовање, интервенције у простору, језичка знања и више од двадесет година интернационалног искуства и сарадње. Заинтересовани долазе са књигом (у рукама или на уму), која им је променила живот, на неки начин.

Полазници радионице трагаће за заједничким језиком који се ствара од мисли, намера, жеља, музике и интеракције међу учесницима. Одећа треба да буде удобна, да не спутава кретање. Радионица је бесплатна и отворена за све заинтересоване, без обзира на претходно позоришно искуство.

Мирјана Вуковић је похађала женске студије деведесетих у Београду и Загребу (2000), завршила студије опште лингвистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду, специјализовала Представе на специфичним местима, Како саставити и водити уметнички тим, Визуелни и позоришни перформанс у оквиру трогодишњег МАПА програма (Амстердам). Била је једна од оснивачица трупе Фем.по. у Београду, играла у неким представама Дах театра, учествовала у вишегодишњем позоришном перформансу Ратови због воде (Water[war]s) редитељке Џил Гринхалш (Магдалена пројект). Учествовала је у пројекту и перформансу Трансформација који је водила Ева Марија Гаус, а режирао Зигмар Шројдер (Лајпциг). Сарађивала је са трупом Кумулус (Француска). Била учесница фестивала Транзит III и IV (Магдалена пројект у Один театру), ИНФАНТ фестивала у Новом Саду и Фестивала ауторске поетике у Мостару, годинама. Прошла је Мастерклас Томаса Ричардса, Фокусиране истраживачке групе и Студија Радног центра (Workcenter of Jerzy Grotowski and Thomas Richards). Сарађивала је са ЈДП-ом, Народним позориштем у Београду, КЦ Рекс, СКЦ-ом у Београду и Нишу, Центром за културу Стари град у Београду и многим другим установама културе и образовања. Преводи текстове и књиге из савременог позоришта и у вези са извођачким уметностима. Водила је трогодишњи пројекат трансАкција, серију позоришних радионица у осам градова у Србији, предавала руски у основној и средњој школи у Аранђеловцу.

Радионице су од 18. до 20. априла, од 10 до 13 часова у читаоници Библиотеке.

Више информација и пријаве на бр. телефона: 061 202 61 62 и на имејл info@nbssa.rs .

Промоција романа “Све моје сестре” Лауре Барне

У читаоници наше Библиотеке представљена је књига „Све моје сестре” Лауре Барне.


Роман „Све моје сестре“ („Дерета“, 2021) јесте књига о Растку Петровићу. Говори о чувеној породици Петровић, Расткових седам сестара – Надежди, Зори, Милици и другим, епохи српског модернизма и културно-историјским приликама Европе, Србије и самог Београда с почетка 20. века и између два светска рата. На том путу сусретања и преплитања људи и идеја, појављују се и Милош Црњански, Исидора Секулић, Милан Ракић, Марко Ристић, Сибе Миличић, Моша Пијаде, Пабло Пикасо, Брана Петронијевић и многи други.

О књизи је говорила ауторка Лаура Барна.


Промоција књиге „Све моје сестре” одржана је 14. априла 2022. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

Промоција књиге “Емир Кустурица – култ маргине” Горана Гоцића

У Народној библиотеци «Свети Сава» представљена је књига „Емир Кустурица – култ маргине” аутора Горана Гоцића.

Друго допуњено издање овог дела изашло је у Едицији „Фестових 50“, у оквиру београдске Издавачке куће “Агапе књига” и издавачке делатности Библиотеке града Београда.

Поред аутора, о књизи је говорио и Александар Гајшек, уредник и издавач.

Најновија монографија о нашем и светском режисеру je најуспешнија филмска књига у свету и садржи и приче о играним филмовима које је снимио после првог издања из 2005. године. Утемељена је на разговорима са Кустурицом и покрива и низ других области, од идеологије до естетике, од историје до културолошких студија.

Промоција књиге „Емир Кустурица – култ маргине” аутора Горана Гоцића одржана је у 7. априла 2022. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

Трибина “Милосрдни анђео 1999”

У организацији са Удружењем “Омладина Аранђеловац”, у читаоници Библиотеке, 24.марта 2022. године, одржана је трибина поводом 23 године од НАТО агресије на Србију и Дана сећања на жртве бомбардовања.

На трибини су учествовали Золтан Дани, пензионисани пуковник противваздушне одбране Војске Југославије, Иван Ранчић, историчар и Божидар Витас, фотограф, новинар и путописац.

Истоимена изложба фотографија Божидара Витаса, награђиваног фотографа, отворена је истог дана у 19:45, у Малој галерији, где је изложено четрдесетак светлописа на којима су забележена дејства бомбардовања у околини Београда.

Резултати са Општинског такмичења у рецитовању за средњошколце (старији узраст)

Дана 18. марта 2022. године у организацији Народне библиотеке “Свети Сава” први пут у онлајн формату, одржано је Општинско такмичење у рецитовању за ученике средњих школа.

            Учествовало је 9 ученика  из две средње школе. 

            Награђени на овом такмичењу су:

1. место: Љубица Ћировић, IV, Гимназија “Милош Савковић”

2. место: Милица Станић, II, Економско-угоститељска школа “Слободан Минић”

3. место: Марија Станичић, I, Гимназија “Милош Савковић”

            Такмичаре је оцењивао жири у саставу професора српског језика и књижевности – Биљана Проковић, Нина Ракоњац и Никола Настић. Најбољи ће бити награђени захвалницом и књигом и сви су се пласирали на Регионално такмичење.

Окружни жири заседа у суботу, 26. марта 2022. године у Рачи.

Уручење награда награђеним рецитаторима на Општинском такмичењу је у среду, 23. марта 2022. године у 12 часова у читаоници Библиотеке.

На овогодишњем такмичењу учествовало  је 26 ученика – 8 млађег узраста, 9 средњег и 9 старијег узраста.

Резултати са Општинског такмичења у рецитовању за основце (млађи и средњи узраст)

Дана 18. марта 2022. године у организацији Народне библиотеке “Свети Сава” први пут у онлајн формату, одржано је Општинско такмичење у рецитовању за ученике основних школа.

            Учествовало је 17 ученика (8 из млађег узраста и 9 из средњег узраста)  из свих 9 основних школа.

            Награђени на овом такмичењу су:

за млађи узраст (од I до IV разреда)

1. Петра Јовановић, II, ОШ “Свети Сава”, Аранђеловац

2. Јана Каран, IV, ОШ “ Милан Илић Чича“, Аранђеловац

3. Антонија Крстић, IV, ОШ “Светолик Ранковић”, Аранђеловац

за средњи узраст (од V до VIII разреда)

1. Николија Јовановић, VIII, ОШ “Славко Поповић”, Даросава

2. Лана Милошевић, VII, ОШ “Љубомир Ненадовић”, Раниловић

3. Анђелија Савић, VII, ОШ „Милан Илић Чича“, Аранђеловац

            Такмичаре је оцењивао жири у саставу професора српског језика и књижевности – Ана Чакаревић, Биљана Милановић као и представника Библиотеке. Најбољи ће бити награђени захвалницом и књигом и сви су се пласирали на Регионално такмичење.

Окружни жири заседа у суботу, 26. марта 2022. године у Рачи.

Уручење награда награђеним ученицима на Општинском такмичењу је у среду, 23. марта 2022. године у 12 часова у читаоници Библиотеке.

Резултати Литерарног конкурса “Месец књиге 2021”

          На литерарном конкурсу за ученике основних и средњих школа који је Народна библиотека „Свети Сава” у Аранђеловцу расписала у прошле године поводом Месеца књиге 2021, учествовало је 38 ученика из 7 основних (6 аранђеловачких  и 1 младеновачкa школа)  и 3 средње школе (2 аранђеловачке и 1 београдска школа).

У млађем узрасту било је 14 учесника, средњем 18 и старијем узрасту 6 ученика. Ученичке радове је оцењивао жири у саставу професора српског језика и књижевности, Биљане Кнежевић Проковић и др Иван Златковић, као и представника Народне библиотеке „Свети Сава“. Жири је и образложио радове сваког узраста.

За ученике нижих разреда (1 – 4) основних школа тема је: Библиотека је место где књиге никада не спавају

Сви учесници овог узраста су одговорили на тему. Ђачки радови су били инспиративни и креативни и опште је видљива љубав према књизи и читању. Радови су веома писмени, а најбољи су били:

1.Анђелија Лазовић, 4/1, ОШ „Милан Илић Чича“

2. Лазар Антонијевић, 4/2, ОШ „Живомир Савковић“, Ковачевац, Младеновац (учитељица Светлана Савковић; библиотекар, Александра Стојановић)

3. Андреј Марковић, 4/2, ОШ „Милош Обреновић“

За ученике виших разреда (5 – 8) основне школе тема је била: Библиотека је дом најлепших идеја

Радови који су стигли у средњем узрасту су изненађујуће зрели . И код ових учесника се примећује да воле да читају и да схватају значај књиге,  библиотеке и читања. Најбољи су били:

1. Ирина Теодосић, 5/3, ОШ „Милан Илић Чича“, (Нина Ракоњац)

2. Елена Булатовић, 8/1, ОШ „Светолик Ранковић“, (Никола Настић)

3. Неда Јаковљевић, 8/2, ОШ „Милош Обреновић“

За ученике средњих школа тема је била: Одлазак у библиотеку је као ходочашће

Стигло је најмање радова, али квалитет није изостао. У радовима се види потенцијал за будуће романописце. Занимљив је есејистички приступ и одлично познавање литературе. Велика је могућност да се од ових учесника конкурса издвоје прозни ствараоци. Најбољи су били:

1. Василије Пантелић 2/10, Трећа београдска гимназија (Ненад Гугл)

2. Исидора Московљевић, 4 р., Гимназија „Милош Савковић“, (Јулијана Златковић)

3. Марија Васиљевић, 3/1, Гимназија „Милош Савковић“, (Ана Чакаревић)

Додела награда је током следеће недеље, о чему ћемо вас благовремено обавестити.

Ивану Негришорцу уручена Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“ за родољубиво песништво

Програм сретењских свечаности почео је у Народној библиотеци „Свети Сава“ књижевном академијом, посвећеној овогодишњем лауреату награде за родољубиво песништво „Одзиви Филипу Вишњићу“ Ивану Негришорцу из Новог Сада. Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Орашца доделило је ово признање 27. пут. Овим поводом, Друштво је издало песникову збирку поезије „Жеравица са огњишта“ коју је аутор начинио избором властитих песама.
– Наслов збирке се наметнуо као семантичка шифра која покушава да обједини да морамо да знамо шта нам је огњиште, које чини породични простор и да ватра зна да се и разгори, али и загаси, тиња, што значи да живот иде даље и ми се за то боримо. Почаствован сам овом наградом и много ми значи. Одавно сам се декларисао као песник са родољубивом димензијом, али осим ње, можда је присутнија духовно-историјска димензија која се поклапа са родољубивом. Од детињства откривам вредности српске културе и велике подвиге које је српски народ остварио, јер оно што је српски народ и његово национално биће бранило јесу апсолутно светске вредности. За мене родољубива поезија укључује и димензију припадности колективу који свесно и заједнички градимо. Био сам почаствован и кад сам видео састав жирија, који чине људи које познајем и веома поштујем. Њихов суд ме обавезује да помислим да можда нису погрешили у свом избору, рекао је лауреат награде чије право име јесте Драган Станић (1956), новосадски песник, књижевник, књижевни теоретичар и критичар и председник Матице српске.
Све до 2019. године Награда се додељивала на централној свечаности прославе Дана државности, на Сретење у Марићевића јарузи. Због промене у протоколу, то се у последње време чини у оквиру књижевне академије. Знаменито признање, уручио је председник Скупштине ЗД „Први српски устанак“ проф. Др Јован Филиповић, који се лауреату награде захвалио што је омогућио да се одазовемо Филипу Вишњићу, што је својим делом и стихом указао како ми, као колективитет и појединци, треба да се одазивамо нашим великанима и прецима и што нас је опоменуо да када се одазивамо нашим прецима, то треба да чинимо лично, а не да дозволимо туђину да то чини кроз плаћене рекламе, поготову личностима као што су Тесла, Пупин и Милунка Савић.
Поред аутора о књизи је говорио др Драган Хамовић, аутор поговора Негришорчевој књизи, књижевник, књижевни критичар и такође, лауреат ове родољубиве награде за 2019. годину.
– Одзиви су срећна реч за врсту процеса који подразумева песничко стварање. Пре 30 година (1992) изашло је једно од најважнијијх дела српске поезије, збирка „Писмо“ Ивана В. Лалића у којој стоје стихови „… свет траје јер значи и обнавља се у пламену…“. Тако је и у стваралаштву Ивана Негришорца управо садржано оно што је најважније – трајање, значење, обнављање. Он урања у простор предаштва, породичног, завичајног и народног и хоће да остане оно што су му преци били, истакао је Хамовић.
У образложењу пише, да се ово признање додељује „за епски озарен и лирски обасјан исказ ововременог родољубља, које на поетски упечатљив начин осликава и узноси репрезентативне призоре продубљене српске повесне, културне и духовне вертикале, по чему је достојан следбеник славног узора песника буне“, а одлуку о Награди донео је жири у саставу: академик Матија Бећковић (председник); чланови: академик Милосав Тешић, Драган Лакићевић, др Драган Хамовић и др Иван Златковић.
Весна Проковић

Ветрушка “долетела” у град под Букуљом

Аранђеловац – У аранђеловачкој Народној библиотеци „Свети Сава“
одржана је пета промоција романа „Ветрушка које опет има“ новинарке Политикe и писца, Мирјане Никић. Према оцени рецензентикње Радмиле Кунчер, роман привлачи пажњу причом о одбрани малог народа од светских ветрова и јунаку који би могао да буде свако од нас, који одсања свој сан на Беверли Хилсу и неочекивано се враћа на тле са ког је побегао од недаћа, освешћен сазнањем да се срећа не гради у белом свету и условима живота, већ у нама самима.

-Ово јесте роман о многима са ових простора, као што је и јунак ове књиге. Ветрушка из наслова, птица са Ратног острва, нестала је пре извесног времена, да би се пре годину дана поново појавила у свом станишту на радост аласа, поштовалаца ретких врста и на моју радост. Зато сам је употребила као симбол неуништивости и жилавости свих хероја са наших простора. У стваралачком смислу, новинарство ми је највише помогло да овладам речју и техником писања, тако да сам дело писала у форми дијалога што је уједно и најтежи облик стварања романа, рекла је ауторка.

Несвакидашњи крај романа обећава и наставак приче која је почела са првим делом овог двокњижја, под називом „Излет прице из тврђаве“ (2002). Поред аутора, у програму је учествовао и Стефан Јолдић, награђивани аранђеловачки рецитатор и млади глумац.

Пре Аранђеловца, ауторка је књигу представила у Београду, Суботици, Ужицу и Бајиној Башти.

В. Проковић

Представљање романа Мирјане Никић “Ветрушка које опет има”

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге „Ветрушка које опет има“ Мирјане Никић.

Пета књига ауторке која је изашла у издању београдске ИК „Чигоја штампа“ је други роман који је написала и наставак је дела „Излет птице из тврђаве“ из 2002. године. Насловљена је према ветрушки, ишчезлој птици  која је живела на Ратном острву и говори о опстанку и жилавости јунака са ових простора. Ветрушка, симболизује главног јунака који је помислио да је одласком у далеку западну земљу успео да побегне од лоших успомена.

Мирјана Никић је писац и новинар дневног листа „Политика“, члан је Удружењa књижевника Србије, аутор већег броја наслова и добитник многих награда и признања. Рођена је у Београду и завршила је светску књижевност. Написала је и збирке поезије „Плашљива реч“ (1998) и кратке прозе „Хиљаду лица Београда“ (2001) и „Мудрост из бачије“ (2013).

         Представљање књиге Ветрушка које опет има“ – Мирјане Никић је у четвртак, 23. децембра 2021. године у 18 часова у читаоници Библиотеке.