Народна библиотека „Свети Сава“, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе Општине Аранђеловаци и Туристичка организација Аранђеловца, а под покровитељством Општине Аранђеловац организовали су Други „АР СТРИП ФЕСТ“ у граду под Букуљом. Планирано је да програм буде одржан на градском тргу, али је због лоших временских услова пребачен у просторије Библиотеке. Дводневна манифестација окупила је љубитеље девете уметности кроз радионице, школу стрипа, разговоре, трибине, предавања, али и такмичење у цртању стрип јунака.

-Потрудили смо се да публици приближимо и покажемо чари које стрип доноси и да не буде заборављен. Као медијум који комбинује визуелну уметност и текст, стрипови нуде јединствен начин приповедања и одувек привлачи различите старосне групе и интересовања. Као носиоци делатности најстарије установе културе у граду под Букуљом, потрудили смо се да публици приближимо стрип као врсту веома важног носиоца уметничког стваралаштва, рекла је на отварању Катарина Маринковић, директор аранђеловачке Народне библиотеке «Свети Сава».

Првог дана акценат је био на веома посећеним радионицама које су Дечијем одељењу и читаоници одржали Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић за манга стрип и Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић за класичан стрип.

– Прво смо гледале јапанске цртане филмове и слушале јапански језик. Кроз то нам се допала јапанска култура што је било и одлучујуће да завршимо студије јапанског језика. Онда смо под утицајем манга стрипа почеле да сликамо и наше, ауторске стрипове. На радионицама акценат је био на сликању манга ликова, њиховом изгледу и на ономе што их разликује од европских јунака, рекла је Ана, једна од близнакиња Живковић. Анина сестра Сара објаснила је како је настао њихов стрип првенац «МУ» који је објављен ове године у оквиру издавачке куће «Систем комикс» која од оснивања акценат ставља на промоцији домаћих аутора.

-«МУ» се бави психолошким и социјалним темама. Наш стрип поставља питање да либисмо у реалној ситуацији могли да за новац продамо породицу, пријатеље, другаре, снове… Као младе ауторке, цртач стрипа треба да буде упоран и истрајан. Да заврши започето и да стално уче, сложиле су се близнакиње.

Нађа Тио, односно Нађа Тиодоровић има 18 година и ауторка је стрипа «Звери у нама». Заинтересовани основци слушали су и нетремице гледали три младе даме покушавајући да изведу и опонашају њихове брзе цртачке покрете.

-Наш циљ је да на овим радионицама мотивишемо младе генерације да се баве стрипом и цртањем. Заволела сам стрип још док сам била мала девојчица кад сам први пут видела стрип Алексе Гајића «Едит и ја». Тада сам почела да цртам и то ми много лакше иде за разлику од речи, појаснила је Нађа истичући да посебно воли рад са млађима јер воли да им убацује нове идеје.

Други дан фестивала био је посвећен трибинама и разговорима о стрипу. Трибина «Даме и стрип» поменуте стрип ауторке, Ана, Сара и Нађа поделиле су са публиком своја искуства, како су почињале да цртају и како жене у стрипу имају значајну и разноврсну улогу, како у погледу ликова, тако и у ауторском смислу. Закључено је да је допринос дама обликује културу стрипова и нуди разноврсније, богатије и нежније наративе који потичу из женског искуства.

На другој трибини «Стрип кроз генерације» чувени цртачи стрипа Сибин Славковић, Леонид Пилиповић Лео и Ивица Сретеновић говорили су о својим почецима и искуствима.

-Сваки стрип, без обзира на жанр је добар стрип ако је урађен квалитетно. Ми који смо некада почињали да се бавимо овим послом имали смо мало могућности за нова сазнања. На почетку ни сам нисам знао да цртеж мора бити урађен до перфекција чак и у оловци, да би коначан резулата био добар. Данас, млади аутори имају велику предност у техничком смислу. Захваљујући популарности стрипа током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, данас имамо армију читалаца која је тада настала. Тиражи су тада били између 80 и 60 хиљада примерака, а само у Србији је било око 50 цртача стрипа, објаснио је Сибин Славковић, који је овом прилико похвалио организаторе догађаја јер је увидео едукативну и образовну страну манифестације коју су посетиле стотине предшколаца у маскама омиљених стрип јунака, основаца и средњошколаца.

Чувени суботички уметник, цртач стрипа и музичар Леонид Пилиовић Лео који дуже од 20 година ради илустрације за француско-белгијско тржиште посебно је истакао референце за стрип некад и сад, јер је раније цртачима било много теже да истражују што је подразумевало боравак у библиотекама и претраживање енциклопедија.

Са друге стране, Игор Марковић, уредник Издавачке куће «Систем комикс» говорио је о индустрији и положају стрипа данас. За разлику од многих који тврде да су поменуте осамдесете биле «Златно доба» стрипа, он тврди да је златно доба стрипа данас јер никада више није било више наслова и луксузних издања.

-Оваква окупљања су посебно од великог значаја јер је ово лепа прилика да се размене искуства и срећа је да од Лесковца до Суботице постоји петнаестак стрип фестивала, закључио је Марковић који је домаће стрип-фестивале упоредио са француским који су стрип повезали са књигом, сиревима, вином, знаменитостима и туризмом уопште.

Саставни део ове манифестације био је и сајам издавача стрипа на којем су учествовале издавачке куће „Систем комикс“, „Голконда“, „Локомотива“, „Дарквуд“, „Најкула“, „Форма Б“, „Макондо“ и „Феникс прес“, као и Предраг Димитријевић са фигурама познатих стрип јунака.

Аутор текста: Весна Проковић

У години великог јубилеја, 155. година од отварања Првог читалишта у граду под Букуљом, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање монографије „КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ (1823-1868)“ чији је аутор проф. др Данко Леовац.

Прва научна монографија о овом владару објављена је прошле године у оквиру београдске Издавачке куће „Хук издаваштво“ поводом 200 година од рођења најобразованијег српског кнеза 19. века и открива нам детаље из његовог живота. На Сајму књига у Београду, ово дело овенчано је Посебним признањем за допринос у области науке.
Књига прати Кнеза од раног детињства, преко дечијих болести, кроз школовање, прве дипломатске кораке емиграцију и владавину, па све до топчидерске катастрофе. Обилује новим подацима и докуметима и доноси ново виђење једног несхваћеног владара који нас је као друштво задужио на многим пољима, а посебно Београд и Аранђеловац.
Проф. др Данко Леовац, историчар Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, рођен је 16. новембра 1986. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Бави се историјом Србије од 16. до 20. века, аутор је бројних стручних радова, књиге „Србија и Русија за време друге владавине Кнеза Михаила 1860-1868“ (2015) и бројних уџбеника историје. Члан је више струковних и научних група и удружења (Нови Зеланд, Канада, САД, Турска).
Поред аутора, о књизи је говорио и др Жарко Илић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду.

Представљање монографије „Кнез Михаило Обреновић“ одржано је у четвртакак, 23. маја 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“, Центар за културу Аранђеловац, Канцеларија за младе Општине Аранђеловаци и Туристичка организација Аранђеловца, а под покровитељством Општине Аранђеловац организују Други „АР СТРИП ФЕСТ“ 23. и 24. маја 2024. године на градском тргу у Аранђеловцу. Дводневна манифестација „АР СТРИП ФЕСТ“ окупиће љубитеље девете уметности кроз школу стрипа, радионице, издавачке излоге, стрип-трибине и предавања. Отварање фестивала је у четвртак, 23. маја 2024. године у 11 часова.

Четвртак, 23. мај 2024.

11:00 – Отварање  „АР СТРИП ФЕСТ-а“ и дефиле стрип јунака

11:15 – Школа стрипа – Класични стрип (Сибин Славковић, Ивица Сретеновић, Леонид Пилиповић Лео)

13:00 – Школа стрипа – Манга (Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић)

15:00 – „Нацртај свог стрип јунака и освој награду“

Петак, 24. мај 2024.

10:00 – Школа стрипа – Манга (Сара и Ана Живковић и Нађа Тиодоровић) – у наставку Трибина „Даме и стрип“ и промоција стрипа „Му“ гост Игор Марковић

12:00 – Школа стрипа – Класични стрип (Сибин Славковић, Ивица Сретеновић, Леонид Пилиповић Лео)

13:00 – Проглашење победника„Нацртај свог стрип јунака и освој награду“

19:00 – Трибина „Сртип кроз генерације“

Учествују: Сибин Славковић, Ивица Сретеновић, Леонид Пилиповић Лео

Саставни део ове манифестације јесте и сајам издавача стрипа, кроз који ће у оквиру Издавачког излога бити представљена делатност осам издавача – „Систем комикс“, „Голконда“, „Локомотива“, „Дарквуд“, „Бесна кобила“, „Форма Б“, „Макондо“ и „Феникс прес“.

„АР СТРИП ФЕСТ“ организује се у циљу да се ова уметност приближи млађим генерацијама. Идеја је да им се пружи прилика да упознају актуелна достигнућа и могућности стипа као стваралачке форме. Фестивал је и едукативног карактера јер се кроз школе стрипа, радионице, издавачке излоге и трибине, омогућава увид у основе овог жанра као једног од уметничких облика изражавања и проширивање знања из ове сфере уметничког стваралаштва. Школа стрипа намењена је свим љубитељима ове врсте уметности, а посебно ђацима који треба да развију ликовну и литерарну писменост.

Љубазношћу Банета Керца, његов познати јунак «Били Д Пљуц» краси плакат за најаву и заштитни је лик АР Стрип фестивала.

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање монографије „Милена Дравић или Кључ снова“ Аните Панић.

Књига је изашла у едицији Филмске монографије у оквиру издавачке делатности Филмског центра Србије у сарадњи са Службеним гласником (2018). Штампанa је као двојезично, српско-енглеско луксузно издање на 364 стране, а чине je 7 поглавља у којима је аналитично и са мноштвом занимљивих детаља представљен живот и стваралаштво Милене Дравић (1940-2018), једне од највећих филмских глумица Србије и некадашње Југославије. Детаљно и са обиљем филмске грађе, расветљава се Миленина богата телевизијска и позоришна каријера.

Анита Панић, познати телевизијски аутор, писац и документарста, рођена је 1962. године. Њени филмови добијали су награде на многим међународним фестивалима. Са 23 године телевизијског искуства, дошла је на идеју да напише књигу о глумцу Петру Краљу са којим је пословно сарађивала средином деведесетих година, „Краљ“ (Службени гласник, 2013). Затим је настала и друга биографија „Милена Дравић или кључ снова“, а потом и трећа „Неда Арнерић: Чаробна меланхолија“ (Филмски центар Србије, 2021).

Промоција монографије „Милена Дравић или Књуч снова“ Аните Панић одржана је у четвртак, 16. маја 2024. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге „Невидљиво наслеђе“ Маје Марковић.

За књигу „Невидљиво наслеђе“ (Књижевна омладина Србије, 2023) Маја Марковић је освојила друго место на ПЕГАЗ конкурсу за најбољи књижевни првенац. У њеном првом роману јунаци одлазе из свог завичаја шездесетих година прошлог века. Зашто одлазе, шта остављају, а шта носе са собом, да ли од нечега беже – само су нека од питања са којима се сусреће свако од нас у различитим фазама живота. Роман je састављен од девет поглавља, доноси искрене, сирове и нефилтриране приче обичних, малих људи и на тај начин чине роман пријемчљивим и  препознатљивим великом броју  читалаца. „Невидљиво наслеђе“ је тачка где завичај постаје прошлост, а будућност нови завичај.

Маја Марковић је рођена 23. фебруара 1986. године. По занимању је инжењер шумарства. Пише прозу, поезију и афоризме. Њене прве песме објављене су у зборнику „Рес“, књижевног друштва „Сазвежђа“ 2001. године при општинској организацији Црвеног крста у Свилајнцу. Објављивала је текстове у форми блога на онлајн порталима „Ванаби магазин“ (2014) и на порталу Аска.рс током 2020. године. Њена прича „На трапезу“ уврштена је 2019. у зборник „Црте и резе“ књижевног конкурса „Андра Гавриловић“ у организацији Ресавске библиотеке из Свилајнца. Песма „Мимоход“ објављена је у фанзину „Шраф“ (2020), а њени афоризми објављивани су у „Политици“ и „ Вечерњим новостима“. Живи у Свилајнцу, ради у Крагујевцу и има сестру близнакињу.

Представљање књиге „Невидљиво наслеђе“ Маје Марковић одржано је у четвртак, 18. априла 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање стваралаштва Светлане Дуњић из Чачкa.

Овом приликом било је речи о роману „Пут у повратак“ (Књижевна омладина Србије, 2019) за коју је исте године добила трећу награду „Пегаз“, књизи прича „Игрокази белином“ (Словенско слово, 2021) и роману „Утроба предака“ (Графопринт, 2023).

Светлана Дуњић у својим књигама говори о човековим падовима и разочарањима, али и проналажењу правих путева. Роман ,,Утроба предака“ је дирљива прича о судбини девојчице Радмиле која један део свог живота живи у манастиру. Говори о великим искушењима која пред њу поставља живот и одговорима које она на тим искушењима даје. У роману „Пут у повратак“ кроз питања и доживљаје јунакиње Вере, ауторка нуди могућа разрешења животних загонетки, док је у књизи прича била инспирисана разним местима и догађајима са поруком да се после животних успона и падова, најбољи одговор налази у људском срцу.

Светлана Дуњић, рођена 8. марта 1971. године у свештеничкој породици, завршила је Саобраћајни факултет на Београдском универзитету. Средњошколско образовање стекла је у Гимназији у Чачку, где и данас живи и ради.  Аутор је три поменуте књиге, члан је Свесловенског књижевног друштва и огранка Вукове задужбине у Чачку. Слави живот, песму и тишину, човека и природу, реч и мисао, покрет и слику, задовољна је када ради са људима и за људе. У људима открива потенцијалну доброту и својим књигама је подстиче. Као дипломирани саобраћајни инжењер ради дуже од две деценије у Пошти Србије.

Поред ауторке, о њеном стваралаштву говорила је Александра Мишић, професор српског језика и књижевности Гимназије у Чачку, песникиња и књижевница, а у музичком делу програма учествуовао је Љубиша Стевановић, ученик 4. разреда ОМШ „Петар Илић“ на хармоници који је извео композиције Јохана Себастијана Баха “Оргуљски прелудијум у “Ц” дуру, Владислава Золоторијева “Дечија свита бр.1, Први став и Јевгенија Дербенка “По престоницама Европе, Трећи став, Рим”.

Представљање стваралаштва Светлане Дуњић одржано је у четвртак, 11. априла 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је предавање др Александра Мисојчића „Породица – некад и сад“.

Овом приликом угледни београдски психијатар и породични психотерапеут др Александар Мисојчић говорио је о проблемима савремене породице, о животу у заједници некад и сад и шта је породица значила у прошлости, шта значи данас и шта треба да буде. Према његовим речима, живети једни крај других не значи бити породица, а волети некога не значи познавати некога.

Александар Мисојчић (Београд, 1974) је доктор медицине и психијатар са великим клиничким искуством. После завршеног Медицинског факултета у Београду и специјализације из психијатрије, завршио је Специјалистичке академске студије из неуропсихологије. Системски је породични психотерапеут и аутор две књиге – „Град: психобиографија Цара Душана“ (Zepter Book World, 2021)и „Човек по мери шињела: психобиографија војводе Живојина Мишића“ (Zepter Book World, 2023). Оснивач је и власник Ординације „Реч“.

Са доктором Мисојчићем разговор је водила Тања Петернек, новинар, водитељ и аутор емисије „ТВ лица… Као сав нормалан свет“.  

Предавање „Породица – некад и сад“ др Александра Мисојчића одржано је у петак, 5. априла 2024. године у 19 часова у препуној читаоници Библиотеке.

У години великог јубилеја – 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање књиге „Бреме“ Небојше Станковића.

Роман – хроника „Бреме“ је серијал у настанку чији први део носи наслов „Грађански рат“ и објављен је у оквиру издавачке делатности аранђеловачког Арт Форума ове године. Ово је прича о судбини младог човека, Милоша Митића, капетана некадашње Југословенске народне армије иза чијег имена је аутор књиге, на почетку распада СФРЈ. У три поглавља представља истинито и храбро сведочанство о догађајима с краја века на балканском тлу. Према речима рецензената, овај поштен, искрен, отрежњавајући исповедни роман нуди истину, а истина, ма колико била тешка и болна, даје снагу, веру и наду.

Аранђеловачки зет, пуковник Небојша Станковић, рођен је на Трифундан у Нишу 1960. године. Завршио је Средњу техничку војну школу у Загребу и Београду и Војну академију у Београду. Након 21 године ношења униформе, почео је да ради као потпоручник у армијском пуку везе у гарнизону Горњи Милановац. Јула месеца 1991, бива прекомандован у Самобор, а услед  ратних дејстава бива у многим градовима Хрватске и Босне и Херцеговине. Пензионисан је 2006. године с чином пуковника, а пре завршетка службе радио је у Управи за везу и информатику Генералштаба Југославије, потом Србије. Живи са супругом на Руднику код Горњег Милановца, отац је три ћерке и деда троје унука.

Поред аутора, о књизи су говорили Иван Златковић и Драган Тодоровић, одломке из књиге читао је Омер Петојевић, а у музичком делу програма наступала је Женска певачка група КУД-а „Електропорцелан“.

Представљање књиге „Бреме“ Небојше Станковића одржано је у четвртак, 28. марта 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке и изазвало је велику пажњу читалачке публике из Аранђеловца, али и са Рудника.

Поводом две и по деценије од НАТО бомбардовања и на Светски дан поезије (21. март), Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је поетско вече „Ово је земља за нас“.
Током НАТО агресије аранђеловачки Раднички универзитет је у подрумским просторијама Дворане „Парк“ организовао вечери културе под истим називом. Према речима Душана Бањца, једног од организатора тих вечери, најзаслужнији за иницијативу и реализацију ових програма били су Владета Коларевић, Омер Петојевић и Радован Рака Арсенијевић. Тих дана, док су завијале сирене за ваздушну опасност, такозване „шизеле и „луделе“, у подруму Биоскопа одржаване су поетске вечери, на спрату изнад емитован је редован филмски репертоар, а небом су крстарили НАТО авиони. У знак поштовања према учесницима ових догађаја и ово вече смо назвали именом из тих ратних дана, баш као и вече поводом 20. година од бомбардовања (2019), када је у програму био и највећи број тадашњих учесника.
Ове године, у оквиру овог поетског сусрета учествовали су аранђеловачки књижевни ствараоци Душан Бањац, Зорица Ћираковић, Јелена Стојановић Ђорђевић, Омер Петојевић, Вера Марковић, Љиљана Бошковић, Младен Цицовић, Велимир Вујановић, Саша Симоновић као и ученици Техничке школе “Милета Николић” Стефан Маринковић и Маријо Јовановић. Публици се гласовном поруком обратила и Бојана Стефановић, ћерка Љубе Бабовца која је била спречена да присуствује, али је овим путем прочитала три очеве необјављене песме и поздравила присутне. Током вечери читани су одломци из публикација Боре Његована, Павла Мартиновића, Владете Коларевића и Владимира Путника, као и оних који више нису са нама – Николе Симићевића и Ђура Милекића.
Поетско вече „Ово је земља за нас“ поводом 25. година од НАТО бомбардовања одржано је је у четвртак, 21. марта 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.