Трибина „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ проф. др Првослава Јовановића

Народна библиотека „Свети Сава“ организивала је у петак, 24. 11. 2023. године трибину „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ проф. др Првослава Јовановића о значају пешачења за здравље и природним лепотама Србије.

Предавање је обухватило путописне забелешке и фотографије о пешачењима и туристичким путовањима чланова групе „Прле и његово јато“, као и пешацима. У периоду од 1.1.2017. до краја 2022. године имали су 57 путовања на којима су провели 104 дана и посетили 51 општину, низ културно-историјских знаменитости и подручја. Број чланова пешачке групе на крају 2022. године био је 155. Њихов мото је цитат француског лекара Тисоа да кретање може да замени многе лекове, али нити један лек не може да замени кретање.

Промотер здравог и квалитетног начина живота др Првослав М. Јовановић рођен је 3. августа 1947. године у Араповцу. Студирао је на Универзитету у Београду, где је завршио основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије. Био је професор на некадашњој Високој технолошкој школи струковних студија у Аранђеловцу, данашњој Академији и објавио је више од 40 радова и 15 уџбеника. Аутор је и реализатор бројних пројеката из области животне средине, монографије „Оплемењивање животне средине општине Аранђеловац деловањем природе, стваралаштвом уметника и радом креативних појединаца“ и рекреативно-културног приручника са пешачким стазама на подручју аранђеловачке општине „Пешачење ради здравља и културе“. Живи са супругом Снежаном и бројним члановима породице у Аранђеловцу.

У музичком делу програма учествовали су Младен Цицовић и Михаило Плећевић на гитарама, као и чланице изворне певачке групе „Прлово јато“ – Бранка, Добрила, Милијана, Злата и Нада, које и иначе увесељавају и боје пешачке маршруте.

Трибина „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ у читаоници Библиотеке изазвала је велику пажњу публике.

Представљање књига “Трећа страна плоче” и “Географија расутог срца”

Народна библиотека «Свети Сава» организује представљање новог наслова Петра Пеце Поповића „Трећа страна плоче.

Меморија новинара, публицисте и рок критичара Пеце Поповића је најлепши музеј у Србији, а нова есејистичка књига „Трећа страна плоче“ је четврта у низу из Књижевне општине Вршац (КОВ) под уредничком палицом Михајла Пантића.

Говори о свима онима без којих балкански рокенрол не би био оно што јесте, каква је била музика минулих времена и какав је значај имала у животима људи. У овој књизи разоткрива се и аутор који је не само сведок и учесник догађаја, него и духовни и физички покретач кључних момената и појава у историји рок културе у нашем делу света.

Овом приликом биће речи и о другом новом наслову „Географија расутог срца“ коју је објавио Центар за културу, образовање и информисање „Градац“ у оквиру Рашких духовних свечаности (2023).

Хроничар великог времена и легенда рок новинарства Србије и некадашње Југославије, Пеца Поповић, рођен је на Петровдан 1949. године на Дедињу где је и одрастао у породици у којој се слушала квалитетна музика. Студирао је историју уметности, био је новинар Радио Београда, уредник и оснивач бројних листова, главни уредник листова „Џубокс“ и „Рок“. Увек се бавио савременом културом. Поред небројених текстова, објавио је и „Рокописи“ (2008), „Бити рокенрол“ са Михајлом Пантићем (2012), „Пролећа у Топчидеру“ (2019), „Трагови у бескрају“ (2021) и „Чувар бувље пијаце“ (2022), а „Трећа страна плоче“ већ је објављена у трећем издању.

Поред аутора, о књигама говори и Михајло Мика Пантић, универзитетски професор, књижевник, рокер и аутор бројних књига прича, есеја, антологија и огледа. У музичком делу програма учествује аранђеловачки бенд „Лустери“.

Представљање књига „Трећа страна плоче“ и „Географија расутог срца“Пеце Поповића је у четвртак, 19. октобра 2023. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

Литерарни курс за децу „Пронађи своју причу“

Народна библиотека «Свети Сава» организује дечији Литерарни курс „Пронађи своју причу“ за ученике другог и трећег разреда основне школе. Кроз интерактивне радионице које воде Милијана Петровић, учитељица и Ана Драговић Дрљевић, списатељица за децу, полазници Литерарног курса имају прилику да открију књиге, стекну нова сазнања, читају и глуме.

Предвиђене су 4 радионице, сваке суботе у 10 сати у трајању од сат времена. На овом курсу, деца треба да прошире знања, открију занимљиве наслове домаће и светске књижевности, нађу забавну страну лектире, завире у стара и нова издања књига, прошире фонд речи, погађају и сазнају нове речи, да кроз игру упознају структуру приче од увода, преко заплета до разрешења. Ауторке радионице читаће одломке, радиће на јасном изражавању и неговању личног стила и усменом и писменом самопоуздању малишана.

Предвиђени старосни узраст деце је од 8 до 10 година, а пријава је могућа путем телефона 034/712-148 или лично у Библиотеци на позајмном одељењу сваког радног дана од 7,30 до 19,30 часова.

Број учесника је ограничен, а за учешће је потребно да родитељи пре почетка прве радионице попуне формулар у Библиотеци.

Прва, у низу радионица, је у суботу 14.10.2023. у 10.00 часова  у Читаоници библиотеке у Аранђеловцу.

Представљање књиге “Минијатуре” Александре Михајловић и радионице за децу “Софијине мудролије”

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање новог романа за одрасле Александре Михајловић „Минијатуре“ и радионицу за основце „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“.

Дечија недеља је била повод да се основци подсете наше славне историје, а „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“ није само књига о највећем српском јунаку, већ прилика да се млади читалац упозна и са историјским околностима и са народним предањем, али и да употреби своју креативност, размисли, доцрта, допише, реши и забави се кроз учење о Марку Краљевићу и његовом добу на оригиналан начин. Поред тога, ова књига је веома занимљива за сваки узраст.

Нови роман за одрасле „Минијатуре“ (Кључ издаваштво, 2022) говори о списатељици Искри која потиче из познате јувелирске породице чија историја досеже до Змаја Огњеног Вука, то јест, Вука Бранковића (1471-1485) и његове жене Барбаре Франкопан, прве владарке са ових простора која је имала јувелирску радионицу на свом двору. Сага о јувелирској породици и њеним везама са дворовима, манастирима, о породичним тајнама, моћи једног прстена, злочинима и снази жена повезује средњи век и садашњост.

Александра Михајловић рођена је 7. јануара 1969. године у Београду. Завршила је Филолошки факултет у Београду на катедри Опште и српске књижевности са српским језиком. Докторанд је на истом факултету и списатељица. Објавила је и романе “Запричавање. Заваравање. Завиривање.” (2012) и „Кроз прстохват цимета“ (2015), „Софијине мудролије с Марком Краљевићем-приче за допуњавање и преправљање“за децу, песме „Јуче сам имала сусрет са собом“, енциклопедију о 27 владарки „Знамените владарке средњег века“ у коауторству са др Катарином Митровић и сада роман „Минијатуре“. Овог септембра добила је прву награду у Зворнику за необјављени дечији роман „Принцезе са тавана“. Живи у Панчеву, предаје књижевност у Гимназији „Урош Предић”, педагошки је саветник, учествовала у многим пројектима, књижевним колонијама, аутор бројних стручних текстова, водила туристичке и едукативне програме широм Европе и Америке.

Радионице за основце „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“  одржане су у четвртак, 5. октобра 2023. године у 14 за ОШ „Свети Сава“ и 15,30 часова за ОШ „Светолик Ранковић“, а нови роман за одрасле „Минијатуре“ представљен је у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Представљена књига “Кротитељи времена” Миомира Петровића

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је промоцију књиге „Кротитељи времена“ Миомира Петровића.

У свом новом роману у издању београдске ИК „Лагуна“ чији је слоган „Нека знања повлаче за собом незамисливе казне“, Петровић је кроз сензуалне описе атмосфере београдских ноћних клубова 1938. године и наговештаје Другог светског рата исплео слојевиту причу о амбицији да се освоји неосвојиво и губитку и крхкости људског бића. Време је један од главних ликова и покретач радње у овом штиву у којем се преплиће историјски роман и магични реализам.

Писац, приповедач, драматург, теоретичар уметности, проф. др Миомир Петровић (Београд, 1972) дипломирао је Факултету драмских уметности у Београду на Одсеку за драматургију (1995), магистрирао је на Одсеку за театрологију (1999) и докторирао на Одсеку за интердисциплинарне студије при Ректорату Универзитета Уметности у Београду (2008). Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212, заменик директора драме и драматург Народног позоришта у Београду (2001-2002). Био је доцент на предмету Драматургија на Академији уметности Београд, ванредни професор на предметима Креативно писање и Теорија жанрова на Факултету за културу и медије у Београду. Редовни је професор на предметима Естетика и Историја сценске уметности на Институту за уметничку игру у Београду и Факултету савремених уметности у Београду, а предавао је и Креативно писање и Медијску културу у Уједињеним Арапским Емиратима (2019-2021). Аутор је бројних драма, научних монографија и романа („Лисичије лудило“, „Стаклена прашина“, „Бакарни бубњеви“, „Галеријеве ватре“, „Мирис мрака“, „Кућа од соли“, „Средишња пустиња“…). Добитник је Октобарске награде града Београда (1996), награде „Лаза Костић“ и Ордена вожда Ђорђа Стратимировића за допринос српској култури. До сада су његови романи били девет пута у ширем или ужем избору за НИН-ову награду. Члан је Српског књижевног друштва.

         Представљање књиге Кротитељи времена“Миомира Петровића одржано је у четвртак, 28. септембра 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Борис Трбић о сликарима, књигама, Сретену Божићу Вонгару и филмовима

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање стваралаштва Бориса Трбића и књиге „На крају алеје липа – триптих о последњим данима“ (2022) коју је Трбић објавио са Јеленом Туцаковић.

Књига говори о судбинама Данице Јовановић, Саве Шумановића и игумана Рафаила Момчиловића, троје српских сликара, који су страдали у репресалијама над становништвом окупираног Срема у Првом и Другом светском рату.

Овом приликом, Трбић је говорио и о сусретима и разговорима са својим суграђанином из Мелбурна, Сретеном Божићем Вонгаром (Горња Трешњевица, 1932), својој културној продукцији и истраживачкој специјалности-блиско-источном филму и кинематографији мањих земаља које су у сличној продукцијској позицији као и Србија, као и о серији разговора са

Борис Трбић (1966) је одрастао у Југославији и Јужној Америци. Београдски ФДУ уписао је са 16 година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматугију. После награда за публицистику и радио драму и рада у Позоришту на Теразијама, отишао је у Мелбурн (Аустралија) у којем живи и ради скоро три деценије. Магистрирао је документаристику, докторирао на тему палестинског филма и двадесетак година ради као предавач у мелбурншким филмским школама и Универзитету Свинбурн. Косценариста је филмова Горана Радовановића „Чекајући Хандкеа“ и „Случај Макавејев или Процес у у биоскопској сали“, радио је на аустралијским кратким филмовима, објавио је неколико књига („Било једном на Блиском Истоку“, „Лука у манастирима“…). Објавио је бројне текстове о филму у аустралијским, америчким, српским и корејанским магазинима. Ради на два подкаста „Љубав је хладнија од филма“ и „Мишоловка“.

Представљање стваралаштва Бориса Трбића, књиге „На крају алеје липа“ и ауторовим сусретима са Вонгаром одржано je у четвртак, 14. септембра 2023. године у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Представљање “Сиротне књиге” Ивана Златковића

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање новог наслова Ивана Златковића „Сиротна књига“ која је изашла у оквиру београдске Издавачке куће „Народно дело“.
Овај роман је други наслов из Златковићеве завичајне серије и говори о деци коју је судбина окупила у сиротном дому за сирочад у Буковику на падинама Букуље. „Павиљон краљице Марије“ је само полазна тачка из које се прича шири и временски и просторно. Аутор у овом делу пуном језичке и визуелне аутентичности,вешто преплиће прошлост, садашњост и будућност, сан и јаву, игру и збиљу, документарност и фикцију.
Књижевник и посвећени истраживач народне књижевности др Иван Златковић, рођен је 7. јула 1962. године. До сада је објавио коауторску Антологију народних песама о Марку Краљевићу са Миланом Лукићем (1996), „Епска биографија Марка Краљевића“ (2006), песничку збирку „Шума“ (2007), романе „Повратак“ (2003), „Синтетичари“ (2010) и „Црно пиле које бежи“ (2013), прилог типологији и индексацији ликова у српској народној прози „Ликови у шаљивим приповеткама“ (Српски генеалошки центар, Београд, 2017), о хумору у народним причама „Ка поетици смеха“ (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2017) и антологију народних безобразних причa „Честоскок“ (Лагуна, Београд, 2016), „И жив и мртав“ (Лагуна, Београд, 2021) . Аутор је бројних текстова, чланака, рецензија и стручних радова. Живи и ради у Аранђеловцу.
Поред аутора, о књизи је говорио и Војислав Несторовић, уредник ИК „Народно дело“.
Представљање нове књиге Ивана Златковића „Сиротна књига“ одржано је у четвртак, 7. септембра 2023. године у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Одржан 16. Фестивал књиге у граду под Букуљом

Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на штандовима је излагало двадесетак издавачких кућа

Идеални временски услови омогућили су да се светковина књиге у граду под Букуљом, одржи шеснаести пут у Парку Буковичке бање под отвореним небом и столетним платанима. Централна бина била је смештена под платаном кнеза Михаила Обреновића из 1867. године. Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на главној стази у парку у Алеји „Живана Сарамандића“ излагало је двадесетак издавачких кућа („Лагуна“, „Народно дело“, „Легенда“, „Граматик“, „Штампарија Макарије“, „Октоих“ Подгорица, „Алба Грека“, „Беокњига“, „Бит издаваштво“, „Отворена књига“, „Хоби спорт“, „Креативна књига“, „Прометеј“, „Беолетра“, „Вулкан“, „Индмедиа“, „Беген комерц“), укључујући и аранђеловачку Народну билиотеку и дела завичајних аутора. Организатори су поред аранђеловачког Центра за културу били и Народна библиотека „Свети Сава“ и Смотра уметности „Мермер и звуци“, уз подршку Туриситичке организациује, Јавног комуналног предузећа „Зеленило“, а под покровитељством Општине Аранђеловац.

Фестивал књиге свечано је отворио Зоран Стефановић, писац, издавач, међународни културни активиста и председник Удружења драмских писаца Србије који је посебно истакао важност ово краја, као колевке српске културе и државности.

-Ово је простор који поново треба ишчитати јер је један од најплеменитијих српских простора који нас симболички обавезује да ту племенитост, естетизацију и јасноћу воље пренесемо и у будућу српску културу. Одавде су потекли и Рајко Радојковић (глумац и редитељ) и стрип мајстори Брана Николић и Дарко Перовић и многи други великани који су се бавили и драмским приповедањем и сценским и визуелним уметностима. Са великом чашћу отварам отварам 16. Фестивал као прво место које је отпочело прославу 530. годишњице издаваштва у српској култури и пола миленијума издаваштва у данашњој Србији, рекао је Стефановић.

И овог лета ова значајна градска манифестација била је садржајна и програмски богата. Првог дана представљена је прва збирка поезије „Колевка“ Владана Живаљевића (СКЗ, 2022). Период вируса короне, учинио је да се многи загледају у себе, па је тако и београдски лекар и истакнути стручњак ендокрине хирургије постао песник.

-Верујем да сваки човек целог живота пише песме, али ретко ко скупи храброст да их стави на папир и објави. Волим стих јер има кратку форму, а колевка за мене има и симболично значење и провлачиће се и у мојим наредним збиркама. У мом случају, колевка је Морава која ме је заљуљала, објаснио је Живаљевић (1967, Чачак). О песниковој поезији говорио је рецензет књиге Милета Аћимовић Ивков који је рекао да лекара у нашој књижевности скоро да и нема, а да је Живаљевић један од оних писаца који испитују људску природу и судбину, а чије песме садржавају универзализована антрополошка значења и говоре сугестивно.

Своје стваралаштво представио је и Енес Халиловић (1977), приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник који слови за младог писца са највише награђених књига. Повод за његово гостовање била је „Велика награда Иве Андрића“ коју је добио за збирку песама „Секвоја“.

-Шеснаест књига писао сам са љубављу, страхом и чежњом. Књиге су пут да дођемо до себе и смисла зашто смо ту. Срећан сам што сам и песник и прозаиста и што имам прилику да сипам садржај у форму језика, стиха, стила, ритма који поезија и проза носе. Моје име Енес је арапског порекла и значи разговорљиви, који је пријатан и воли да говори. Оно потврђује и латинску изреку да моје име јесте знак, истакао је Халиловић у чијим књижевним мотивима провејавају људске судбине, љубав, животне недаће, а романи и приче настају из његовог чуђења.

Ексклузивно, на крају првог дана, представљена је антологија „Савремена српска дуодрама“ у издању РТС издаваштва чија се делатност од самог настанка посебно издвојила преданим радом уредника Драгана Инђића. У избору Радомира Путника, приређивача, у антологији је 16 дуодрама које су настале током неколико деценија, а подељене су по жанру на мелодраме, комедије, драме и документарне драме.

-Дуодрама у којој учествују два лица на сцени, у Србији је помало скрајнута. Ова дела сам издвојио од 200 драмских текстова које сам имао прилике да прочитам. Својом жанровском разноликошћу, ова антологија треба да покаже токове и путеве дуодраме, рекао је Путник. О књизи је говорио и поменути Зоран Стефановић, у улози аутора драме „Скаска о комсмичком јајету“, а у овај избор ушла је и драма „Лујза“ Саше Симоновића из Аранђеловца.

Други дан почео је приказом стваралаштва Горана Којадиновића Коикса (1964, Пожега) који је због здравствених разлога био спречен да учествује. О књижевном делу овог писца које је обједињено називом поетика коикс, говорили су Мирјана Благојевић, професор књижевности, Иван Златковић, књижевник, а одломке из романа који би жанровски могли да се подведу у дневнике, есеје и  кроз које се провлачи филозофија, математика, етика, наука, логика, апсурд, бајка, љубав, душа, читала је Оливера Којадиновић, ауторова супруга. Занимљивост је да је овај аутор инжењер електротехнике који се бави унапређивањем софтверске технологије.

Књижевник, сатиричар и дечији писац, Бојан Љубеновић (1972) имао је прилику да представи свој књижевни опус кроз причу о настанку његових афоризама, романа и наслова за најмлађе, истичући да је његова мисија у стваралаштву да насмеје људе. У књигама за децу оживео је заборављен свет ћопићевских романа.

-Сатиру често упоређујем са операцијом катаракте после које човек прогледа, прокоментарисао је Љубеновић настанак својих афоризама и посебно истакао лепоту парка Буковичке бање, примећујући да наши људи често нису свесни природних лепота које нас окружују.

У оквиру Фестивала књиге одржан је и књижевни сегмент Смотре уметности „Мермер и звуци“, а гост је био Владимир Кецмановић (1972), мајстор маште и различитих приповести. Повод за представљање његовог дела је овогодишња „Виталова“ награда, а овом приликом писац је открио публици да је преко оца повезан са овим крајем Шумадије јер му је бака рођена у оближњем Раниловићу. Кецмановић је ексклузивно најавио завршетак поеме о Светом Васијију Острошком и рад на телевизијској адаптацији дела Данка Поповића „Књига о Милутину“.

Представљен је и књижевни опус Горана Петровића (1961) који се посебно осврнуо на циклус романа „Делта“  на којима ради већ 23 године и чија су два наслова („Папир“ и „Иконопис“) објављена крајем 2022. године.

-Награде јесу лепе и значе, али је за мене суштина у раду и стваралаштву и да сваког дана имам неколико нових реченица. До краја године треба да буде објављена и трећа књига из „Делте“ под називом „Палета на девет погледа“ која припада средњевековном циклусу. Идеја је да у овом циклусу буде десетак или 15 романа који могу да се читају одвојено. Романи доносе и једну новину јер су просторно и временски веома раширени, а трудио сам се да градови о којима пишем и „лично познајем“, то јест да сам у њима и боравио, казао је Петровић који је открио да воли сусрете са публиком јер су књижевне вечери прилика да се види и осети нешто у другим очима.

Музички програм гудачког квартета „Аурора“ и композиције класичних и филмских хитова оплеменио је Фестивал и учинио га интердисциплинарним. Сусрет са књигом затвориле су драмске уметнице Љиљана Стјепановић и Мина Лазаревић музичко-сценским програмом „Боја ноћи“. Стјепановић је овом приликом надахнуто говорила своју упечатљиву поезију, а Лазаревић је изузетно отпевала бројне хитове из домаћих и страних филмова.

Књига је ипак успела да у ово надреално техолошко доба буде један од најзначајнијих културних феномена водећи бројну заинетересовану публику у чаробне светове поезије, прозе, драме и животе књижевника. Ово је била и лепа прилика да се до неаслова дође по значајним попустима.

Текст: Весна Проковић

Фотографија: Валерија Чоловић

Трибина о Кнезу Михаилу Обреновићу поводом 200 година од рођења и Дана града Аранђеловца

Аранђеловац– У оквиру Јулских свечаности, обележавања Дана града под Букуљом, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је предавање на тему „Кнез Михаило Обреновић – владар, реформатор, мецена“ проф. др Данка Леовца, a повод је и 200 година од кнежевог рођења.

За град који је име добио по арханђелима, анђелима чуварима, а пре свега по Аргхангелу Гаврилу Благовеснику, одувек су везане обе наше краљевске династије Карађорђевића и Обреновића. Поред Карађорђа, највољенији владар овог краја је био и остао кнез Михаило Обреновић (4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868) који је и назаслужнији што је Буковичка бања постала најпопуларнији и најпознатији бањски центар.

Његова посета Бањи током 1866/67. године у пратњи Илије Гарашанина, тадашњег попечитеља внутарњих дела, потрајала је неко време. Прва каптажа (хватање) минералне воде почела је тада, па је старији извор добио име Књаза Милоша, а нови извор назван је по Кнезу Михаилу. Тада је заградио и планину Венчац и издао наредбу да се шума не сатире, а на брду Рисовачи поставио је четири топа, а „гађато је у нишан, који је био намештен под Венчацем“. Забележено је да су тада Аранђеловчани сазнали за долазак младог кнеза само осам дана раније, па су са 70 мајстора за 7 дана саградили конак за његов боравак који је касније употребљавала музика за време бањске сезоне. На његову иницијативу, подигнут је симбол нашег града „Старо здање“ (1868-1872) за који је кнез подигао кредит, али завршетак изградње није дочекао. Управо зато, предавање је изавало велико интересовање публике.

-Кнез Михаило је пропутовао целу Европу и упознаво многе истакнуте владаре, личности из света високе аристократије и знао како функционишу различити државни европски системи. За време његове друге владавине, Србија је постала центар Балкана, центар окупљања балканских народа и то у заједничкој мисији ослобођења од турске власти. Европа га је гледала као личност која би могла да им парира у смислу владарских дужности, па се ту створио и круг  кнежевих непријатеља, истакао је професор др Леовац.

Иако је владао кратко, у два наврата, Кнез је био и један од највећих владара који су својим бројним реформама променили слику Србије 19. века. Створио је народну војску, уставно уредио земљу и укинуо Турски устав. Био је велики мецена, добротвор и покровитељ. Његовом заслугом отворена је прва модерна болница у Београду, први пут су уведени дворски церемонијали, аудијенција, а судство је добило више слободе.

-Да није било кнеза, не би било ни многих истакнутих културних делатника, као што су Вук Караџић, Ђура Даничић, Бранко Радичевић, па ни видљивог стваралаштва странаца попут Франца Миклошића и Људевита Штура, а онда не бисмо ни познавали ни многа дела из књижевности и уметности која су објављивана захваљујући њему. Питање саме завере против кнеза Михаила, интригантно је и данас јер се знало да је клупко завере било прилично широко. Многи, па и сам кнез, знали су за заверу, али нико ништа није учинио по питању побољшања безбедности, рекао је професор Данко Леовац износећи низ занимљивости о овом чувеном владару, као што је да данашњој најпознатијој пешачкој зони у Београду, Кнез Михаиловој улици, од дана када је добила име (1870), нити једна власт јој никада није променила назив. 

Историчар Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, Данко Леовац, рођен  је 16. новембра 1986. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао историју на факултету на којем и ради и бави се историјом Србије од 16. до 20. века. Аутор је бројних стручних радова, књиге „Србија и Русија за време друге владавине Кнеза Михаила 1860-1868“ (2015), научне монографије о Кнезу Михаилу и бројних уџбеника историје. Члан је више струковних и научних група и удружења (Нови Зеланд, Канада, САД, Турска). Иначе, Леовац је завршио рад на монографији о Кнезу Михаилу, а њено објављивање очекује се до октобра ове године.   

Весна Проковић

Трибина “КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ – владар, реформатор, мецена“ проф. др Данка Леовца

У оквиру прославе Дана града под Букуљом, Народна библиотека «Свети Сава» организује предавање на тему КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ – владар, реформатор, мецена“ проф. др Данка Леовца, a повод је и 200 година од кнежевог рођења.

Најелоквентинији владар тадашње Европе и најобразованији српски кнез 19. века, Михаило Обреновић (4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868) био је кнез Србије у два наврата – први пут од 1839. до 1842. када је збачен са власти и други пут од 1860. до 1868. године када је убијен у атентату на Кошутњаку. Родио се у Крагујевцу и био је најмлађе дете кнеза Милоша Обреновића и кнегиње Љубице, а браћа и сестре су му били Милан, Тодор, Марија, Габријела, Савка (Јелисавета) и Петрија. Личност кнеза Михаила везана је за наш град. На његову иницијативу, подигнут је симбол нашег града „Старо здање“ за који је кнез подигао кредит, али завршетак изградње није дочекао.

О чувеном кнезу, говори врстан познавалац српске историје 19. века. Проф. др Данко Леовац, историчар Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, рођен  је 16. новембра 1986. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Бави се историјом Србије од 16. до 20. века, аутор је бројних стручних радова, књиге „Србија и Русија за време друге владавине Кнеза Михаила 1860-1868“ (2015), научне монографије о Кнезу Михаилу и бројних уџбеника историје. Члан је више струковних и научних група и удружења (Нови Зеланд, Канада, САД, Турска). 

Трибина посвећена Кнезу Михаилу Обреновићује у понедељак, 24. јула 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.