У години великог јубилеја, обележавања 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге „Кофер мисли“ ауторке Драгане Мартиновић.

Путописна књига „Кофер мисли“ (2023) коју је објавио загребачки Студио Модерна је спој ауторкиних успомена и дубоких промишљања о љубави, слободи и идентитету. У њој, главна јунакиња трага за смислом и самоспознајом кроз искустава са својих путовања кроз близу 50 градова као што су Париз, Лондон, Венеција, Рим, Лисабон и Њујорк и егзотичне дестинације попут Малдива и Кариба.

Ауторка Драгана Мартиновић својим причама је освојила срца присутних. Ова Крагујевчанка, мајка четворо деце и дипломирани филолог, поделила је своје јединствене доживљаје са више од педесет дестинација широм света.
Промоцију је отворила представница библиотеке Весна Проковић, истичући значај књижевног стваралаштва за локалну заједницу.
„Кофер мисли“ је збирка путописа који су настали из Драганиног срца, забележених током њених путовања. Ауторка је нагласила да су њени текстови инспирисани тренуцима који су обликовали њен поглед на свет, а путовања су јој омогућила да боље упозна саму себе. „Сва спољашња путовања су уствари унутрашња путовања себи, изјавила је Драгана.
Идеју за писање путописа добила је док је радила као наставница, када јој је колега поручио да не заборави на „дете у себи“.
На промоцији је причала о својим омиљеним дестинацијама, а као најемотивније путовање истакла је хаџилук Светој земљи. Незаборавне утиске оставили су и египатске пирамиде и Нијагарини водопади.
Драгана планира нову књигу, фокусирајући се на будућа путовања, а како смо сазнали, наредне дестинације су Мароко и Панама.
У другом делу вечери, присутни су имали прилику да постављају питања и размене мишљења са ауторком, што је додатно обогатило овај догађај посвећен лепој књижевности. Сви су се сложили да су овакви догађаји драгоцени за развој читалачке публике, посебно у години када
Народна библиотека „Свети Сава“ обележава 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу.
„Кофер мисли“ према ауторкиним речима, написан је да би освестио људе и подстицао духовност. Из тог разлога, Драгана Мартиновић је поклонила два примерка књиге библиотеци, како би њено дело било доступно широј публици.
Промоција је привукла бројне љубитеље књижевности, а на крају вечери, Драгана је поручила да су путовања „бекство из свакодневице и додир слободе“, с циљем да инспирише читатеље да и сами крену на путовање.

Вања Гавровски

У оквиру Дечије недеље, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге за децу „Дружина из предграђа и птичија завера“ Биљане Кордић.

Други роман ауторке је после четрдесет година, прва књига са извиђачком тематиком и већ је доживео друго издање (Бесани, 2023 и Тимикс, 2024). Ово узбудљиво штиво намењено је деци и младима, а због своје опште друштвене теме, лепо је прихваћен и код старијих читалаца. Бави се проблемом кријумчарења птица кроз нашу земљу, али и илегалним изношењем наших ретких птица. Причу прожимају акција, појављују се и лоши људи који су ту међу нама, али је акценат на  пријатељству, поверењу, љубави свих врста, као и на скрајнутим вредностима као што су поштење, ангажман за опште добро, пожртвованост итд. Први роман са сличном тематиком је „Дружина из предграђа и духови са реке“ (Тимикс, 2008).

Биљана Кордић (1961) је педагошки саветник и дипломирани саобраћајни инжењер.Објавила је преко двадесет стручних радова из области екологије и заштите животне средине на Симпозијумима и Конференцијама. Креатор је и реализатор  акредитованих програма стручног усавршавања, аутор је уџбеника „Саобраћајна азбука“, и „Начини путовања“ и коаутор „Безбедност и регулисање саобраћаја“ (Завод за уџбенике, Београд). Била је саветник министра просвете за подручје рада саобраћај, заменик директора Саобраћајно-техничке школе у Земуну, добитник бројних награда међу којима је и признање за најбољег наставника на свету у пројектима у безбедности саобраћаја са ученицима додељено од  Renault Fance (2014).

Представљање књиге за децу „Дружина из предграђа и птичија завера“ Биљане Кордић одржано је у уторак, 8. октобра 2024. године у 12:30 сати у просторијама ОШ „Светолик Ранковић“, а у 14 часова, у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача „Трагови“ организовала је промоцију књиге „Парамон“ Срђана Пољаковића.

Први роман нашег суграђанина Срђана Пољаковића објављен на у издању Удружењa истраживача „Трагови“ преко општинског конкурса пројеката у култури. Ово је први роман у популарном жанру епске (херојске) фантастике који је објављен у нашем граду.

Ово дело описује личну драму и узрастање главног јунака, Парамона као и фантастични свет у којем се радња романа дешава који је донекле базиран на положају Словенског народа у Европи у периоду од седмог до деветог века, али је писан у духу садашњег времена.

Срђан Пољаковић рођен је 23. маја 1973. године у Аранђеловцу. Основну школу „Милан Илић Чича“ и Гимназију „Милош Савковић“ завршио је у родном граду. Студирао је српскохрватски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду на којем је и апсолвирао. Предавао је српски језик у две основне школе, био запослен и у привреди и комерцијали, а последњих година у Смотри уметности „Мермер и звуци“. Ожењен је, отац је два сина, живи и ради у Аранђеловцу.

          Поред аутора, у програму су учествовали и Војислав Веселиновић, председник Удружења истраживача „Трагови, а одломке је читала Ирина Теодосић, ученица осмог разреда ОШ „Милан Илић Чича“. Представљање књиге „Парамон“ Срђана Пољаковића одржано је у четвртак, 26. септембра 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање хрестоматије нове српске фантастике „Надземље оностраног“ коју је приредио Сава Дамјанов. 

„Надземље оностраног: хрестоматија нове српске фантастике“ (2023) објављена је у оквиру новосадске Издавачке куће „Соларис“ и пре неколико дана овенчана је најзначајнијом књижевном наградом за фантастику у српској књижевности „Станислав Лем“ коју ИКЦ „Соларис“ додељује од 2015. године. Дело је подељено у три временске одреднице, а међу ауторима су заступљени Милорад Павић, Давид Албахари, Васа Павковић, Љубица Арсић, Горан Петровић, Горан Гоцић, Владан Матијевић, Урош Петровић, Игор Маројевић, Ото Олтвањи, Дејан Алексић, Енес Халиловић и многи други. Антологијски рад је значајан сегмент стваралашaчке радионице Саве Дамјанова.

Писац, књижевни историчар и теоретичар, есејиста, данас професор емеритус са Одсека за српску књижевност Филозофског факултета новосадског Универзитета, Сава Дамјанов рођен је у Новом Саду (1956). Предавао је Историју српске књижевности и Креативно писање, приређивао је за штампу дела српских писаца 18, 19. и 20. века, уређивао је многе часописе, библиотеке и антологије (један је од уредника едиције Матице српске „Десет векова српске књижевности“). Објавио је двадесетак књига за тридесет година рада – романе, одабране есеје, књижевно-историјске огледе, есеје, критике. ИК „Агора“ објавила је његову изабрану прозу у неколико књига. Дела су му превођена на многе језике и добитник је бројних награда. Његова проза је комплексна, а научни радови перципирају се као књижевни, а не као теоријски текстови.

Промоција хрестоматије нове српске фантастике „Надземље оностраног“ приређивача Саве Дамјанова одржана је у четвртак, 19. септембра 2024. године у 19 часова, у читаоници Библиотеке.

Поводом традиционалне Трке „1300“ каплара која је ове године организована седми пут, Спортски савез Аранђеловац у сарадњи са Народном библиотеком „Свети Сава“ организовао је у петак, 13. септембра 2024. године вече посвећено Милунки Савић (28. јун 1890-5. октобар 1973).

У предвечерје трке, у Читаоници Народне библиотеке „Свети Сава“ одржана је јавна трибина „Моја бака, Милунка Савић – сећања унука Ђорђа Минкова“. Из прве руке чули смо причу од најодликованијој жени у читавој историји ратова, о ратници, мајци, хуманитарцу која је ишколовала тридесеторо деце, жени коју Французи називају Јованком Орлеанком, хероини четири пута рањаваној и седам пута одликованој, а пре свега, Ђорђевој баки. Ђорђе Минков, један од Милункиних четворо унучади, оживео је сећања на своју славну баку. Рођен је 24. фебруара 1951. године у Београду, дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, Факултету за туризам и угоститељство – Охрид, магистрирао на Универзитету Св. Климент Охридски у Битоли и докторирао на Универзитету за пословни и индустријски менаџмент у Бања Луци. Стекао је и посебна знања у областима ауторских и сродних права и у области телекомуникација. Радни век провео је у Продукцији грамофонских плоча РТС-а, бројним теливизијама (ЈП РТС, Студио Б, ТВ Банат, Вршац), Радиодифузном друштву Заједница РТВ станица Србије, издавачким кућама и високошколским установама, углавном на руководећим местима. Био је правни заступник југословенске дискографије, организатор је бројних музичких фестивала (Будва, Зрењанин, Београд) и домаћих и међународних манифестација. Ожењен, је и отац двоје деце.

На трибину је дошао са супругом Душанком, ћерком Татјаном Блашковић и унукама Хеленом Блашковић и Анђелом Минков. Овај догађај изазвао је велику пажњу аранђеловачке публике.

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање прозног стваралаштва Александре Мишић, књижевнице из Чачка. Тим поводом наши гости били су Александра Мишић, ауторка, Данијела Ковачевић Микић, рецензент, Томислав Караџић из Издавачке куће „Графопринт“, ГМ и Младен Цицовић, наш завичајни писац и кантаутор.

Овом приликом било је речи о збирци прича „Тајна замка Солотник и друге приче„ (Графопринт, 2023), романима „Новчићи за Харона : повест о дугој ноћи“ (Графопринт, 2022) и „Шаптачи села Липова : прича о паду и успињању“ (Графопринт, 2022) и есејима „О речима : есеји, прикази, сећања“ (Графопринт, 2024) Књижевница из Чачка већ се представила аранђеловачкој публици пред две године збиркама поезије „Моје Тишине“ (Лио, ГМ, 2020) и „Сумраци и зоре“ (Нова поетика, БГ, 2022). Александра Мишић је професор српског језика и књижевности. Рођена је 1970. године у Чачку, дипломирала на Филолошком факултету у Београду, а ради у чачанској Гимназији од 1994. године. Пише од најранијег детињства, а званично од 1984. године када се њена песма нашла у Зборнику омладинске поезије „Дисово пролеће“. Њена поезија инспирисана је стваралаштвом Достојевског, Кафке, владике Николаја и бисерима мудрости које сакупља. Организатор је бројних културних манифестација у родном граду, заступљена је у многим зборницима поезије и прозе у земљи и иностранству. Добитник је више награда и похвала за поезију и прозу у Србији и Републици Српској – да поменем само неке – прву награду на конкурсу за кратку причу у Добруну (2019), за песму Плаву повељу у Суботици (2018) и друге. Њене радове су објављивали и стручни часописи и аутор је бројних приказа књига савремених аутора. У улози рецензента, појавила се и први пут у нашој Библиотеци када је говорила о стваралаштву нашег завичајног писца Богдана Максимовића који данас живи у Немачкој и ове године је говорила о стваралаштву Светлане Дуњић, књижевнице из Чачка. Члан је књижевног клуба „Драгослав Грбић“ и УГ „Чачани“ са којим већ дуги низ година сарађује аранђеловачко УГ „Баштина и будућност – Аранђеловац 1859“. Најновије вести стигле су пре неки дан. Александру су звали из ИК “Klett” која ће да објави њен роман за тинејџере „Шарена“ за изборну лектиру. Освојила је и Треће место на Читалачком маратону 2024. Уговор потписује у октобру, а у децембру стиже и књига. Супруга је и мајка троје деце.

Поред аутора, на књигу прича о замку Солотник осврнула се мр Данијела Ковачевић Микић, рецензент и просветни саветник. Данијела повремено објављује књижевну критику у периодици и аутор је књиге која се бави метакритиком „Критичка (не)сагласја Славка Гордића“.

Томислав Караџић, власник издавалке куће и штампарије „Графопринт“ из Горњег Милановца објаснио је како је дошло до сарадње са ауторком, а у музичком делу учествовао је Младен Цицовић, завичајни писац и кантаутор који је на гитари изводио своје композиције.

Grid viewFeed ViewLikeCommentSend

У оквиру Јулских свечаности поводом Дана града, у Народној библиотеци „Свети Сава“ одржана је трибина „Обреновићи и Аранђеловац“, на којој је говорио историчар и књижевник Небојша Јовановић.

Др Небојша Јовановић говорио је о историјским приликама и настанку Аранђеловца, али и о својим књигама у којима се бавио истраживањем династија Карађорђевић и Обреновић.

Трибина је одржана 24. јула 2024. године у Читаоници библиотеке.

Од 37 наслова пристиглих на конкурс за књижевну Награду „Данко Поповић“ коју ове године додељују Народни музеј у Аранђеловцу и Народна библиотека „Свети Сава“, стручни жири одабрао је шири избор у који је ушло 9 романа и приповедачких збирки. На састанаку који је недавно одржан, жири у саставу проф. др Петар Пијановић (председник), др Јана Алексић и мср Никола Маринковић, образложио је Одлуку и истакао да је реч о делима писаца различитих генерација и поетика.

На листи одабраних наслова, према азбучном редоследу аутора, у ширем избору су Анђелко Анушић „Маглена авлија: бајка о путовању у она места“ (Градска библиотека Нови Сад, Нови Сад), Филип Грбић „Канон потиштеног ума“ (Вулкан издаваштво, Београд), Татјана Јанковић, „Поглед под сукњу света“ (Агора, Зрењанин), Љубомир Кораћевић „У земљи Фрање Јосифа“ (Књижевна општина Вршац, Вршац), Јасенка Лаловић „Бастадур: Човек који воли – верује“ (Лагуна, Београд), Марио Лигуори „Виа Аквароса: роман о једној улици“ (Лагуна, Београд), Игор Маројевић „Гранична стања“ (Дерета, Београд), Драган Стојановић „Разговор с jавором“ (Дом културе Студентски град, Београд) и Владимир Табашевић „Ноћне речи“ (Лагуна, Београд).

Награда „Данко Поповић“ установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела која ће обогатити српску књижевност инспирисани радом и наслеђем Данка Поповића који је својим књижевним опусом забележио једно време и успео да прикаже сложеност српске историје и културе.

Ово књижевно признање додељује се сваке године под покровитељством Скупштине Општине Аранђеловац за најбољу књигу прозе, роман или књигу приповедака, домаћих аутора на српском језику. Установљенo је Одлуком Управног одбора Фонда „Први српски устанак“ од 9. септембра 2011. године, а ове године у организацију се укључила и аранђеловачка Библиотека која следеће године преузима доделу награде.

На листу добитника до сада су се уписали Воја Чолановић („Ода мањем злу“, 2011), Јован Радуловић (књига приповедака „Сумњива сахрана“, 2012), Драго Кекановић („Усвојење“, 2013), Владан Матијевић („Пристаништа“, 2014), Вуле Журић („Република Ћопић“, 2015), Слободан Мандић („Очев нови мандат“, 2016), Бели Марковић („Плава капија“, 2017), Весна Капор („Венац за оца“, 2018), Драгиша Калезић („Галерија Кирка“, 2019), Иван Златковић („И жив и мртав“, 2020), Александар Гаталица („Двадесет пети сат“, 2021) и Драган Хамовић („Род ораха“, 2022).

Аутор текста: Весна Проковић