Ознака: Промоција

Промоција књиге „Десет портрета и десет разговора“ професора др Миливоја Павловића

Posted on by Весна Проковић

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге „Десет портрета и десет разговора“ професора др Миливоја Павловића.

Ова књига у издању београдске Издавачке куће „Службени гласник“ резултат је полувековног ангажмана Миливоја Павловића, некад истакнутог новинара културних рубрика и хроничара књижевног живота, а данас професора емеритуса. У њој су разговори са најугледнијим српским писцима – Милошем Црњанским, Мешом Селимовићем, Данилом Кишом, Бранком Ћопићем, Скендером Куленовићем, Добрицом Ћосићем, Родољубом Чолаковићем, Душаном Матићем, Мирољубом Тодоровићем и Драгишом Витошевићем, вођени у њиховој пуној књижевној снази, од 1969. до 2014. године. Књига је опремљена и QR (кјуар) кодовима који воде до звучних записа у којима књижевни јунаци говоре о себи или казују своје одабране радове (Милош Црњански рецитује „Ламент над Београдом“, Скендер Куленовић казује део поеме „Стојанка мајка Кнежопољка“…), а у припреми је и 3. издање.

Књига је већ добила пет признања, а занимљивост је да је баш овај наслов равноправно добио награду „Дејан Медаковић“ за најбоље мемоарско дело, заједно са нашим завичајцем Бранком Златковићем за „Мале приче о Вуку Караџићу“.

Књижевни историчар, истраживач културних и медијских токова и универзитетски наставник, професор емеритус Миливоје Павловић, рођен је 1947. године у Медвеђи. Гимназију је завршио у Лесковцу, српски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду, магистрирао је и докторирао науку о књижевности. До 1987. године бавио се новинарством и издавачким пословима, касније био управник Културно-просветне заједнице Србије, два пута републички министар за информације, директор Радио Београда, универзитетски наставник (Академији уметности, Факултет за пословне студије, Факултет за културу и медије). Члан је удружења новинара Србије и Удружења књижевника Србије. Добитник је многих награда, заступљен је у домаћим и иностраним антологијама књижевног и мултимедијалног стваралаштва. Аутор је бројних монографија и уџбеника („Односи с јавношћу“, „Пословна кореспонденција“ и „Оглашавање у медијима“)

Поред ауторa, о књизи говори и књижевник и песник Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, најстаријe библиотеке националног значаја, настале 1826. године.

Представљање књиге „Десет портрета и десет разговора“ професора др Миливоја Павловића је у четвртак, 1. октобра 2026. године у 18 часова у читаоници Библиотеке.

Представљање романа „Реч“ и прича „Звезде падалице“ Слађане Марковић

Posted on by Весна Проковић

Представљање књиге“Реч/Звезде падалице“ Слђане Марковић-24.9.2026

Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача «Трагови» организовала је промоцију књиге „Реч и Звезде падалице“ Слађане Марковић.

Пети наслов Слађане Марковић, објављен je у издању Удружењa истраживача «Трагови» и чини синтезу два жанра, романа „Реч“ и прича „Звезде падалице“. „Реч“ је трећи роман, а „Звезде падалице“ друга збирка прича наше суграђанке и познатог педијатра, смештени између једне корице.

Роман ,,Реч“ ауторке Слађане Марковић, враћа нас у страхотни период Другог светског рата, да кроз ратне и послератне догађаје, на реалистичан и потресан начин прикаже пропадање једне породице. Kроз ово издање, ауторка користи и своје лекарско знање, али и искуства својих колега, посебно у другом делу књиге, збирци прича „Звезде падалице“, коју чине истинити догађаји из њене докторске праксе и праксе њених колега.

Др Слађана Марковић рођена је 1957. године у Аранђеловцу. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Специјалиста је педијатрије од 1990. године. Поред ове књиге, до сада је објавила збирке прича и романе „Деца Каинова“ (2011), „Тамо и овде“ (2018), „Сусрет“ (2019) и „Гатара“ (2023).

О књизи је говорио Иван Златковић, књижевник, који је истакао да ова књига поседује духовну димензију, естетску димензију, изузетно добру приповедачку димензију, све оне елементе добро саткане и морфолошки означене приче. Постоји и хуманистичка мисија мисија лекарске професије. Ово дело треба препоручити свима који размишљају о животу, о тегобама живота, о решењима у животу, који размишљају о свему ономе што је позитивно и негативно – о дијалектици живота, о виталности, и то је оно све о чему се заправо овде и казује.

Марија Младеновић, рецензент романа „Реч“ и професор српског језика и књижевности скренула је бројној публици пажњу да је Слађана Марковић истински завичајни писац чак и онда када локалитет није експлициран и када не знамо тачно место радње.

„Врло нам је интуитивно познато да се ради о нашем човеку, по радијусу се наслути или се појави неки нама добро познат симбол нашег краја. Оно што је можда мени важније од тих симбола јесу књижевни ликови, јунаци. Пре свега лик нашег сељака, газде, домаћина, какав је газда Живко. Они су људи нашег поднебља, достојанствени, стамени и онда када страдају. У невољи и патњи издржљиви, често камени и моћни, тврдоглаво доследни својим идеалима и убеђењима, и у временима славља и у временима пропадања. Овај јунак својим држањем, својим пркосом још више привлачи громове историјског невремена и непогоде, а чули сте да је главни лик романа „Реч“, из чије перспективе пратимо пропадање једне српске породице у вртлогу историјских неприлика и недаћа Другог светског рата. Важно питање које овај роман поставља јесте да ли је то пропадање део историјске нужности? Дакле, овде имамо приказану једну идеолошку борбу о којој смо чули, о којој знамо много. Свако је информисан из историје, из породичног искуства, из традиције, али имамо и архетип завађене браће од којих ниједан није невин попут Авеља. Ниједан није чист. Овојици су руке крваве. Ипак, закључила бих да ово јесте роман о праштању. Кроз овај мотив, поново хришћански, мотив праштања, можемо осетити олакшање и као читаоци и као људи, а то нам ауторка омогућава својим благоразумевањем и човекових слабости и његове наде, уздања и прегнућа“, рекла је Младеновић.

Одломке из нових наслова Слађане Марковић, читала је Милена Стојановић.

Представљање књиге „Моја љубав Никола Тесла“ Ане Атанасковић

Posted on by Весна Проковић

Поводом Дана библиотеке и великог јубилеја 155 година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање књиге „Моја љубав Никола Тесла“ Ане Атанасковић.

Књига је објављена у издању београдске ИК „Лагуна“ (2021) и настала је као резултат истраживања које је ауторка спровела у Србији и Америци. Писана је у облику дневника који Кетрин Мекмехон врло педантно водила и у којим је описивала сусрете са нашим највећим научником.

Ана Атанасковић (Крушевац, 1973) је списатељица и новинарка. Завршила је Основне студије филологије – одсек англистика, а мастер – маркетинг у издаваштву. До сада је објавила: збирке прича „Београдске мајске приче“ (2006) и Београд је љубав (2017), романе Дует душа (2008), Јелена Анжујска (2009 и 2010), Моја љубав Никола Тесла (Смарт студио, 2013), Краљица јоргована (проширена верзија Јелене Анжујске, 2019) и Даворјанка Пауновић (2020). Као новинарка писала је за бројне часописе – „ЕЛ“, „ВипТрипДипломатик“, „Водич за живот“, „Сенса“, „Лепота&Здравље“, „Есквајер“, „Илустрована политика“ и за многе портале. Добитница је првих награда на конкурсима за најбољу причу о лаванди (Бонуџ и Софиа) и најбољи приказ књиге (Лиса и Лагуна). Предавање „Тесла и жене“ одржала је у Филаделфији као и више пута у Србији. Живи и ради у Београду.

Представљање књиге „Моја љубав Никола Тесла“ Ане Атанасковић одржано је у четвртак, 22. фебруара 2024. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Представљање књиге „Прстохват ничега“ Данијеле Вулићевић

Posted on by Весна Проковић

У оквиру прославе великог јубилеја – 150 година од отварања првог читалишта у граду Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је промоцију књиге прича „Прстохват ничега“ Данијеле Вулићевић.

Према речима уредника, који је био спречен да присуствује представљању књиге, теме о којима аутор пише, налазе се око нас и дубоко у нама. Књига је изашла у оквиру београдске издавачке куће „Ammonite“.

Наша суграђанка, Данијела Вулићевић, рођена je 13. марта 1971. у Крагујевцу. По образовању је дипломирани дефектолог – логопед, по занимању библиотекар и ради као директор Општинске библиотеке „Слово“ у Лапову. Данијелине песме и приче објављиване су у зборницима и књижевним часописима. Пише поезију и прозу. До сада је објавила – „Тотем“ (1999) песме, „Пропаст једног бенџамина“ (2001) роман, „Полупуна чаша полупразна“ (2002) приче и романе за децу „Пролећни лимбо денс“ (2010) „Шашави летњи плес“ (2014) и „Изненађење на Сретење“ (2015) и збиркe поезије „Мартине ватре“ (2017) и „Пећина без одјека“ (2018). Један је од приређивача књиге „Ратни дневник 1914-1918“ Видоја Совачког. По мотивима својих романа за децу одржала је око 70 креативних радионица за децу у основним школама и јавним библиотекама. Двоструки је добитник признања Скупштине општине Лапово за културу и књижевност. Члан је Књижевног клуба „Милорад Бранковић“, Лапово и Удружења књижевника Србије.

Поред аутора, о књизи је говорила и Јелена Милошевић, професор српског језика и књижевности. Одломке из рецензија читала је Весна Проковић.

Промоција је изазвала велико интересовање аранђеловачке публике.

Представљање књиге „Лајковчанка“ Веље Жуњића

Posted on by Весна Проковић

У оквиру прославе великог јубилеја – 150 година од отварања првог читалишта у граду, Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је промоцију књиге „Лајковчанка“ Велимира Жуњића. Књига је заснована на истинитој причи и штампана је у оквиру Издавачке куће „Књижевна омладина Србије“ и Народне библиотеке у Зворнику. Жанровски се може квалификовати као породични роман који прати генезу једне породице, а може се окарактерисати и као савремени, свевремени и социјални роман који сведочи о историјским збивањима у Србији у распону од око пола века. Књижевник Велимир Веља Жуњић рођен је 16. децембра 1979. године у Лајковцу где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду 2004. године. Роман првенац „Шампитица“, објавио је 2012. после чега је уследио и роман „Боја твога имена“ (2015) и „Лајковчанка“ (2017). Отац је Данила и Реље и живи и ради у Лајковцу. У програму је учествовао и воклани солиста и инструменталиста Енес Љајић, на гитари. Енес је рођен 1978. године у Лазаревцу, директор је Центра за европске интеграције и председник невладине организације која се бави мањинама. Живи и ствара у Лазаревцу.