Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је трибину „Свет у 21. веку“, а предавачи су покушали да одговоре из углова својих професија на бројна питања која нам се намећу више од две деценије.

О томе колико се свет променио и шта нам је донео продор нових технологија, интернета, какви су међуљудски односи, како брзина и мноштво информација утиче на наше здравље, које су предности, а шта су мане новог доба, говорили су академици проф. др Вишеслав Крсмановић, социолог и проф. др Зорица Сарах Митић, пензионисани анестезиолог, активни траума терапеут и интернационални учитељ.

Да је овај век пун неизвесности, несигурности и страха у народу, показали су многи догађаји са којима смо се сусрели од 2000. године. Људи се питају шта ће се десити и како преживети.

-Промене су толико велике да је народ неприпремљен и питање је да ли човек може да се припреми. Зато правимо серију ових трибина по Србији са намером да из различитих углова и научних области посматрамо те промене како би у тој мултидимензионалности проблема нашли решење и светлу тачку. Највећи социолошки проблем данас јесте што је цела структура друштва у распаду. Некада смо имали препознатљиве моделе друштва у којем се нека земља налази, у којој се знало како се образује друштвени положај људи, какви су друштвени односи, како се организују групе, институције, која ће занимања бити актуелна. Данас је тај уопштени систем угрожен јер се завршила и индустријска епоха и дошли смо у једно постиндустријско, дигитално, умрежено и информатички повезано доба, али са недовољно елемената за његово разумевање. Народи и државе су збуњени, а са друге стране, распада се познати униполарни свет који из којег треба да никне неки нови светски поредак, рекао је професор Крсмановић и истакао да без сазнања различитих аспеката и наука, нема ни решења. Познати социолог каже да треба поћи од појединца ка држави да би се стигло до одговора где данашњи свет иде, цитирајући Добрицу Ћосића, да старији живе у туђем веку, у којем се млађи боље сналазе.

Са друге стране, академик проф. др Зорица Сарах Митић, сц. медицине, анестезије и реанимације, психофизиолог, писац и преводилац, после више од 20 година боравка у Норвешкој, каже да се медицина 21. века тиче човека појединца и човека групе.

-Ако говоримо о човеку појединцу он практично трчи за променама на које треба да се прилагоди, а то прилагођавање није увек успешно. И када говоримо о обољењима, психофизичким, менталним, онда говоримо о нашим неприлагођеностима. Логично је да ми, старији људи немамо ту способност прилагођавања као млађи, али, као активни траума и антистрес терапеут, верујем у нашу природу и њену способност проналажења пута, у природу појединца која се прилагођава, истакла је докторка. Објаснила је и то да ће бити периода када ће се оосба повући, отићи у анксиозност, али ће се из тог стања вратити. Навела је пример вируса корона који нам је донео додатну количину страха којег ћемо морати да се ослободимо, ма колико буде времена требало, јер су све цивилизације имале сличне тренутке.

– Преживели су само они који су се прилагодили. Оно што се показало као делотворно и најважније јесте кретање којим се ослобађамо свих блокада. Треба да научимо да комбинујемо задовољство и одмор са свакодневним стресовима и да се вратимо природи, закључила је докторка Митић.

Трибина је изазвала велико интересовање публике која је имала прилику да поставља питања, изражавајући задовољство због лековитих одговора. 

Најављени гости, проф. др Стојан Раденовић, математичар, народни посланик и наш најцитиранији научник у свету, као и академик проф. др Миљко Ристић, кардиохирург и универзитетски професор, нису учествовали јер су били оправдано спречени.

Неповољни временски услови, карактеристични за мај месец, допринели су да се први „АР СТРИП ФЕСТ“ који је одржан 25. и 26. маја 2023. године у организацији Народне библиотеке „Свети Сава“, Центра за културу Аранђеловац, Канцеларије за младе Општине Аранђеловац и Туристичке организације Аранђеловца, а под покровитељством локалне самоуправе, прилагоди сталним пљусковима и повинује мајским кишним облацима. Фестивал је ипак окупио бројне љубитеље девете уметности, седам издавача и три стрип цртача, а програм се кроз школу стрипа, радионице, издавачке излоге и трибине прилагођавао задатим условима. Иако је било замишљено да Фестивал буде одржан на отвореном, у поподневним сатима првог дана, сви планирани догађаји са градског трга пресељени су у читаоницу Народне библиотеке «Свети Сава».

Дводневну манифестацију свечано је отворио чувени стрип мајстор, аниматор и илустратор Дарко Перовић (1965), који је иначе рођен у Аранђеловцу и чија је мајка родом из старе мисачке породице Прековић, надомак града под Букуљом. Овом приликом изразио је велико задовољство што је сада и његов родни град на мапи стрип догађаја.

– Ево нас и ето вас, парафразирао је Перовић оснивача града Аранђеловца Милоша Обреновића, отварајући прву манифестацију ове врсте и надајући се да АР Стрип Фест неће бити «изоловани инцидент» већ да ће и потрајати дуги низ година јер Стрип фестивал сваком граду даје посебан зачин.

Фестивал није био у могућности да посети чувени Брана Николић Бранели, у свету стрипа познат и као Дерек Финеган («Нинђа»), Франк Ларами («Док Холидеј»), Реј Колонс, Брандон Ник, Валсин Арб и многи други. Зато је ова жива легенда стрипа, рођена у Аранђеловцу 1936. године као једанаесто дете Јаћима и Радојке, поводом отварања фестивала, својим суграђанима и организаторима послала поруку подршке из Ваљева у којем данас живи.

-Умем да цртам. Умем да пишем. Умем да смишљам. Умем да фантазирам. Али не умем да држим говоре и пригодне поздраве. Зато свака част Фестивалу стрипа у мом родном, незаборавном граду и никад избледелим успоменама на време када сам ходао између Ђуниса и Парка. Ма у којим годинама био и ма у ком месту боравио, ја сам остао у облацима Букуље, на изворима Јешовца, на стазама и клупама парка, на музичким вечерима где сам «лупао» бубњеве уз колеге Живана Сарамандића, Ацу Рељића, Микицу Анића, Сташу Николића, Милана Гуштера, Драгана Јанаћковића… Фестивалу стрипа и свако стрип-добро онима који воле, читају и чувају стрип. И са подножја и са врха Букуље и Венчаца, таласи каишева доброг стрипа нека се сливају у срца младих читалаца и заљубљеника. Стрип одувек и заувек, поручио је Брана, аутор Мије Силеџије и Вампира са Рисоваче, као и Бенџа Косте и десетине других ликова.

Од најављених шест аутора, учествовала су три велика мајстора стрипа, илустрације и анимације – Дарко Перовић, Алекса Гајић и Ивица Сретеновић, који су урадили немогуће и «спасили» планирани фестивалски програм, с обзиром на то да су уметници стрипа и илустрације Сибин Славковић, Бранислав Керац, као и Дејан Стојиљковић, били оправдано спречени да учествују. На радионицама су објаснили како настаје стрип, од чега се почиње, како тече карактеризација ликова и како настаје стрип-анимација. Перовић је показао и поступак прављења стрипа на примеру подизања Првог српског устанка у Орашцу, а најмлађу публику је учио како да размишља и ствара причу.

Поред разноврсне публике која је била најразличитијег узраста, од 7 до 77 година, догађај су посетили и полазници Предшколске установе «Дуга» и ученици аранђеловачких основних и средњих школа. Они млађи, на Фестивал су дошли прерушени у своје омиљене стрип јунаке, па се на градском тргу могла видети галерија ликова из стрипова – Спајдермен, Супермен, Текс Вилер, Загор, Мандрак, Жена-Мачка, Бетмен и многи други.

Од пријављених десет издавача, излагало је седам («Систем Комикс», «Голконда», «300 чуда», „Локомотива“, „Макондо“, „Феникс прес“, «Дарквуд“), а лоше време покварило је ближе упознавање са издавачима. Ипак, у оквиру стрип излога, било је речи о условима на тржишту, тиражима, подухватима, серијалима и едицијама. Поставило се и питање да ли су осамдесете године прошлог века биле «златне године» стрип издаваштва.

Игор Марковић, уредник издавачке куће «Систем Комикс» представио је делатност и наслове овог издавача који од 2001. године објављује стрипове домаћих аутора, албуме наших стрип-мајстора који нису били доступни домаћој читалачкој публици, као и књижевне адаптације.

-На издавачком небу стрипа, места има за све. Волео бих да је продукција већа и да стипови буду јефтинији. Мислим да су златне године стрипа управо данас јер стрипови излазе свакодневно и тешко је испратити шта је све објављено. Осмадесете су по мени биле «златно доба» стрипа у свету појавом аутора који и данас јесу стрип-величине, као што су Мебијус и Ричард Корбен. Мада, о овом питању, многи имају различита гледишта, рекао је Марковић.

Бојан Ризнић из београдске издавачке куће «Голконда» објаснио је да је њихову делатност током пет година постојања препознао добар део публике. «Голконда» је покрила и француску и италијанску и америчку и јапанску школу стрипа, а посебно су поносни на то што је превазиђен дисконтинуитет издања Лунов Магнусовог стрипа који су почели да објављују. Изразио је велико задовољство што је његов родни Аранђеловац организовао овакву манифестацију.

Посебно интересовање изазвале су трибине у оквиру које је публика имала прилику да поставља питања. Првог дана су Марковић, Перовић, Гајић и Сретеновић говорили о стрипу некад и сад. После подсећања на своје стрип почетке, аутори су изнели своја гледишта о деветој уметности. Сложили су се и истакли да стрип аутори имају сличне животне приче – углавном почињу да цртају у раном детињству, морају стално да се образују јер стрип захтева много знања, вештина, читања, учења, познавање историјских прилика и документаристике.

-На ауторском, цртачком и сценаристичком плану, Србија је велесила у односу на једну Француску која има исти број аутора као што имамо ми и која има 300 фестивала стрипа годишње. Занимљиво је да се стрип данас мења јер улази у друге медије и меша се са другим облицима уметности, што млади радо прихватају. Сматрам да сваки цртач стрипа мора својој музи да посвети дневно бар осам сати рада, а у мом случају, стрип нисам бирао ја, већ он мене, закључио је Дарко Перовић.

Ивица Сретеновић је изнео како је развој интернета омогућио равноправно такмичење домаћих и страних стрип мајстора у свету, док је Алекса Гајић истакао значај постојања «Бикић студија» који је омогућио повезивање свих љубитеља и мајстора ове врсте уметности. Поред бројних радионица, другог дана Фестивала представљен је и први део стрипа «Дуге ноћи црне заставе» који је објављен по истоименом књижевном делу Дејана Стојиљковића.   

„АР СТРИП ФЕСТ“ организован је са циљем да се ова уметност приближи млађим генерацијама. Ово је била лепа прилика да се упознају актуелна достигнућа и могућности стрипа, као и људи којима је стрип животни позив. Љубазношћу Банета Керца, његов познати стрип јунак «Били Д Пљуц» постао је заштитни лик аранђеловачог Стрип фестивала.

Весна Проковић

Поводом Националног дана сећања на све жртве фашизма и геноцида који се обележава 22. априла, у оквиру сарадње културних и васпитно-образовних установа Општине Аранђеловац, Народна библиотека „Свети Сава“ у Аранђеловцу је са Музејeм жртава геноцида у Београду организовала пројекције играно-документарних филмова, али и предавања и трибине Биљане Марцојевић, историчара, кустоса и музејског педагога.

У Економско-угоститељској школи „Слободан Минић“, одржани су пројекција играно-документарног филма о српској Ани Франк – „Пето писмо Хилде Дајч“ и предавање на тему «Старо сајмише, пут душегупке», а у Основној школи „Милан Илић Чича“ осмаци су имали прилику да одгледају играно-документарни филм о стрељању ђака у Крагујевцу под називом «Србија већа од страха: Предавање о тишини професора Павловића» и чују предавање на тему „Крвави октобар 1941“. За одрасле, у читаоници Народне библиотеке „Свети Сава“ приређени су пројекција поменутог играно-документарног филма о чувеном професору крагујевачке гимназије и трибинa «Српске хероине бакланских и светских ратова» предавача Биљане Марцојевић.

-Наша одговорност према прошлости лежи у томе да се сећамо и да знамо шта се десило. Настојимо да обиђемо што више установа и школа по Србији и да страдања свих оних због којих ми данас живимо у слободи, отргнемо од заборава. Циљ нам је да умрежимо основне и средње школе, наставнике и професоре историје, као и сродне предмете, а од маја припремамо и обуку за предаваче историје, како би сви били што упућенији у новија истраживања, рекла је Биљана Марцојевић кустос Музеја жртава геноцида.

Историчар, кустос и музејски педагог и наш предавач Биљана Марцојевић, рођена је 1990. године у Чачку. Дипломирала је на Катедри за Историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2015. године. Звање мастер историчара стекла је 2016. године на Катедри за Савремену историју. Уписала је докторске академске студије 2021. године на Филозофском факултету, Катедра за савремену историју Универзитета у Београду.

Државни дан сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма посвећен је сећању на Србе, Роме и Јевреје и све друге народе које су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.

Реализацију предавања омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.