Ко смо ми без приче коју себи и другима причамо о себи?

Када адвокат Кидо преузме наизглед једноставан случај – утврђивање правог идентитета човека који је годинама живео под туђим именом – он открива бројне лажи, сећања и судбине које се преплићу, а то трагање за одговорима и смислом преклапаће се и са његовим личним превирањима, пре свега изазваним његовим пореклом, те осећајем дискриминације и отуђености. У овом снажном и потресном роману, Кеићиро Хирано, књижевна јапанска сензација, води нас кроз лавиринт емоција док истражује управо та питања порекла, али и наслеђа, са којима живимо и умиремо, те крхкост људске егзистенције. Хирано суптилно, али немилосрдно, сецира тему потраге за идентитетом у друштву које нас обликује и условљава. Маестралном нарацијом и атмосфером неизвесности, овај роман поставља питање да ли истина може да нас зароби и како?

Неки човек више је од приче о превари и лажи – то је филозофска и психолошка медитација о томе колико знамо о себи и другима, али и узбудљиво штиво пуно напетости о снази љубави и неминовности губитка; љубави, која некад ослобађа, а некад још више затвара круг несигурности и бола.

Као незаборавно путовање кроз опсену људског постојања, по граници између оног што јесмо и како желимо да нас други виде, ова мистерија идентитета нуди сложеност моралних и егзистенцијалних дилема које израњају из сваке странице.

Роман Неки човек овенчан је престижном наградом Јомиури, а на основу њега снимљен је и филм у режији Кеија Ишикаве, који је освојио бројне награде како у Јапану тако и на међународним филмским фестивалима.

Издавач „Геопоетика“, преузето са: https://www.geopoetika.com/o-knjizi/1889/neki-covek

Прича која ће вас орасположити, о лепим новим пријатељствима и старим навикама, и о срећи коју проналазимо када бар мало успоримо у овом брзом свету.

Бескрајне непроспаване ноћи, ниједан слободан викенд… Након што је годинама неуморно радила, Ђонгмин даје отказ и затвара се у кућу месецима, одсечена од спољашњег света.

Једног врелог августовског јутра, пошто више није могла да поднесе да читав дан гледа у празне зидове свог стана, одлучује да изађе и у шетњи случајно наилази на локалну грнчарску радионицу. Дочекују је мирис глине, нежна светлост и арома кафе, и због тога осећа као да је поново рођена. Док је власница упознаје са древном вештином стварања керамике, она открива радост обликовања глине сопственим рукама. И баш као што њене креације постају све лепше у врелини пећи, тако се и Ђонгминино срце полако топи у друштву редовних посетилаца радионице.

Издавач „Вулкан издаваштво“, преузето са: https://www.vulkani.rs/beletristika/5875-sezona-novih-pocetaka