Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача «Трагови» организује промоцију књиге „Реч / Звезде падалице“ Слађане Марковић.
Пети наслов Слађане Марковић, објављен у издању Удружењa истраживача «Трагови», је синтеза два жанра, романа „Реч“ и прича „Звезде падалице“. „Реч“ је трећи роман, а „Звезде падалице“ друга збирка прича наше суграђанке и познатог педијатра.
Роман ,,Реч“ ауторке Слађане Марковић, враћа нас у страхотни период Другог светског рата, да кроз догађаје ратне и послератне, прикаже на реалистичан и потресан начин пропадање једне породице. Kроз ово дело, ауторка користи и своје лекарско знање, док други део књиге (приче „Звезде падалице“) чине истинити догађаји из њене докторске праксе.
Др Слађана Марковић рођена је 1957. године у Аранђеловцу. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Специјалиста је педијатрије од 1990. године. Поред ове књиге, до сада је објавила збирке прича и романе „Деца Каинова“ (2011), „Тамо и овде“ (2018), „Сусрет“ (2019), „Гатара“ (2023).
Поред ауторке, о књизи говоре др Иван Златковић, књижевник, Марија Младеновић, рецензент и професор српског језика и књижевности, Милан Илић, технички уредник, а одломке из књиге чита Милена Стојановић.
Представљање књиге „Реч / Звезде падалице“ Слађане Марковић је у четвртак, 24. септембра 2026. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
У оквиру културног програма за трећу недељу септембра, Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је у четвртак, 17. септембра 2026. године промоцију збирке прича „Свемир међу длановима“ и песама „Могла сам да будем панда“ Данијеле Вулићевић, наше суграђанке и колегинице.
Књига прича „Свемир међу длановима“ (2024) у издању београдске Издавачке куће „Либерланд“ спаја поезију и прозу, доносећи дубоке, пажљиво исклесане мисли које носе унутрашњи мир и космичке мотиве. Према речима Вање Булића, читате приче, а имате утисак да читате поезију.
Збирку песама „Могла сам да будем панда“ (2023) објавила је црногорска Јавна установа „Ратковићеве вечери поезије“ Бијело Поље. Песме певају о обичном човеку, о нашим животима, о малим и великим љубавима, о стрепњама и страховима.
Наша суграђанка и колегиница, Данијела Вулићевић, рођена je 13. марта 1971. у Крагујевцу. По образовању је дипломирани дефектолог – логопед, по занимању дипломирани библиотекар, а ради као директор Општинске библиотеке „Слово“ у Лапову. Данијелине песме и приче објављиване су у зборницима и књижевним часописима. Пише поезију и прозу. До сада је објавила – „Тотем“ (1999) песме, „Пропаст једног бенџамина“ (2001) роман, „Полупуна чаша полупразна“ (2002) приче, романе за децу „Пролећни лимбо денс“ (2010) „Шашави летњи плес“ (2014) и „Изненађење на Сретење“ (2015), збиркe поезије „Мартине ватре“ (2017), „Пећина без одјека“ (2018), „Љубав у курзиву“ (2020), приче „Прстохват ничега“ (2019) и „ЈУГОвање“. Коаутор је књиге „Милосав Липовац“. Заступљена је у збиркама кратке приче „Древни Илири“ и „Илирско краљевство“. Један је од приређивача књиге „Ратни дневник 1914-1918“ Видоја Совачког. Уредник је књиге фантастике за децу „Прича о змају са Ртња“ Стевана Стефановића и многих монографских издања лаповачке библиотеке. Према мотивима својих романа за децу одржала је око 150 креативних радионица за децу у основним школама и јавним библиотекама. Двоструки је добитник признања Скупштине општине Лапово за културу и књижевност. Члан је Књижевног клуба „Милорад Бранковић“, Лапово, а примљена је и у Удружење књижевника Србије (2011).
Поред аутоке, о књигама је говорио и Карло Астрахан, романсијер, приповедач и оснивач Издавачке куће „Либерланд“, али и наш колега библиотекар из београдске НБ „Милутин Бојић“. Карло Астрахан је уредник редовних програма библиотеке, „Слободно код Бојића“, „Библиотеке у облацима“, „Чајанка у 7 код Бојића“ и „Бојићев поетски кутак“. Објавио је роман „Паганска књижара“ 2009. године за „Евро ђунти“, „Карневал бола“ (2024), приче „Дневник ходочасника“, „Пенал за рај : (позоришна драма у три чина)“ – 2025. Идејни је творац култне организације „Клуб 9“, настале 2003. године, која је извршила огроман утицај на све касније уметничке асоцијације мултимедијалног карактера. Године 2011. постао је председник Удружења уметника Србије. Оснивач традиционалних вајарских колонија у Пролом бањи, Сокобањи, Луковској бањи и Београду. Био је уредник у „Књижевној речи“ и часопису „Култ“. Дипломирао је маркетинг на Економском факултету.
На Данијелине књиге лични осврт дао је и гост изненађења, Стеван Стефановић, књижевник и аутор књига „Богословље Достојевског”, „51 застава“, „Мастионицом и пером, а по позиву је свештеник.
Поводом традиционалне трке 1300 каплара која је 12. септембра одржана 9. пут, Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Спортским савезом Аранђеловца организовала је трибину на тему „Ава Јустин Поповић – Христов војник међу 1300 каплара“ о којој је говорио Саша Марковић, историчар.
Свети Јустин Ћелијски (Благоје Поповић) рођен је 6. априла 1894. године у Врању. Завршио је Богословију у Београду, а теолошко образовање наставио у Русији, Енглеској и Грчкој, где је 1926. године докторирао у Атини. Током Првог светског рата (1914), као богослов је мобилисан и распоређен у болничку чету Војне болнице „Ћеле кула“ у Нишу, са којом се повлачио преко Албаније. У биографским изворима помиње се међу припадницима Скопског ђачког батаљона заједно са Станиславом Винавером и Александром Дероком. Потресна искуства са рањенима и умирућима додатно су га учврстила у одлуци да се замонаши 1916. године. Као професор Богословског факултета у Београду и аутор обимних „Житија светих“, био је један од најзначајнијих српских теолога и духовника XX века. Преминуо је 7. априла 1979. у манастиру Ћелије, а Српска православна црква га је канонизовала 2010. године.
Проф. др Саша Марковић, историчар и професор, рођен je 1968. у Џигољу код Прокупља. Проучава историју српске и европске друштвене мисли и рефлексије европских идеја код Срба током 19. и 20. века. Посебну пажњу посвећује интелектуалцима и теолозима који су критички разматрали утицај модерне европске цивилизације на српски идентитет. Преподобни Јустин Поповић (Ава Јустин) заузима важно место у његовом научном и истраживачком раду.
Овом приликом било је речи о животу, времену и вези Аве Јустина Поповића са генерацијом 1300 каплара и позивом болничара.
Трибина „Ава Јустин Поповић – Христов војник међу 1300 каплара“ одржана је у четвртак 10. септембра2026. године у 18часова у читаоници Библиотеке.
Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање књиге „У наручју Посејдона: соло путовање преко Тихог океана“ ауторке Милице Мијатовић. Ова путописна књига открива детаље несвакидашњег океанске пловидбене авантуре и солистичког подвига ауторке преко Тихог океана. Несвакидашња и јединствена хроника доноси аутентично сведочанство о храбрости, изолацији и суочавању са непредвидивим океанским пространствима током солистичке експедиције, чиме је привукла велику пажњу љубитеља путописне књижевности и авантуризма. Kроз низ детаља и фотографија, ауторка осветљава изазове са којима се суочавала на далеком пловидбеном путу. Књига нуди и редак увид у свет авантуре, изолованих острвских заједница и филозофију минималистичког живота у складу са природом. Ауторка путописа, Милица Митровић (1974) поседује две мастер дипломе, из палеонтологије и маринске биологије. Од 2013. године живи као номад путујући алтернативно по целом свету. Ова књига није само дневник пловидбе, већ сведочанство о једногодишњем путовању преко Пацифика, где су јој једини дом били брод, гостопримство локалног народа и висећа лежаљка (хамок) разапета под звездама најудаљенијих архипелага света. За љубитеље наутике, екологије, авантуре и путовања, у оквиру ове мултимедијалне вечери, приказане су фотографије и видео записи са океана.
Представљање књиге „У наручју Посејдона: соло путовање преко Тихог океана“ ауторке Милице Мијатовић одржано је у среду 9. септембра 2026. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Поводом традиционалне трке 1300 каплара која ће 12. септембра бити одржана 9. пут, Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Спортским савезом Аранђеловца организује трибину на тему „Ава Јустин Поповић – Христов војник међу 1300 каплара“ о којој говори Саша Марковић, историчар.
Свети Јустин Ћелијски (Благоје Поповић) рођен је 6. априла 1894. године у Врању. Завршио је Богословију у Београду, а теолошко образовање наставио у Русији, Енглеској и Грчкој, где је 1926. године докторирао у Атини. Током Првог светског рата (1914), као богослов је мобилисан и распоређен у болничку чету Војне болнице „Ћеле кула“ у Нишу, са којом се повлачио преко Албаније. У биографским изворима помиње се међу припадницима Скопског ђачког батаљона заједно са Станиславом Винавером и Александром Дероком. Потресна искуства са рањенима и умирућима додатно су га учврстила у одлуци да се замонаши 1916. године. Као професор Богословског факултета у Београду и аутор обимних „Житија светих“, био је један од најзначајнијих српских теолога и духовника XX века. Преминуо је 7. априла 1979. у манастиру Ћелије, а Српска православна црква га је канонизовала 2010. године.
Проф. др Саша Марковић, историчар и професор, проучава историју српске и европске друштвене мисли и рефлексије европских идеја код Срба током 19. и 20. века. Посебну пажњу посвећује интелектуалцима и теолозима који су критички разматрали утицај модерне европске цивилизације на српски идентитет. Преподобни Јустин Поповић (Ава Јустин) заузима важно место у његовом научном и истраживачком раду.
Овом приликом биће речи о животу, времену и вези Аве Јустина Поповића са генерацијом 1300 каплара и позивом болничара.
Трибина „Ава Јустин Поповић – Христов војник међу 1300 каплара“ је у четвртак 10. септембра 2026. године у 18 часова у читаоници Библиотеке.
Позивамо вас на узбудљиво путописно вече и представљање књиге „У наручју Посејдона“ ауторке Милице Мијатовић, које ће се одржати 9. септембра 2026. године у 19 часова, у читаоници Народне библиотеке „Свети Сава“.
Ова несвакидашња хроника доноси аутентично и потресно сведочанство о храбрости, дубокој изолацији и непрекидном суочавању са непредвидивим океанским пространствима током ауторкине солистичке експедиције. Кроз детаље овог несвакидашњег подвига, публика ће имати прилику да из прве руке чује причу о борби са природним силама и изазовима који прате овако далек и захтеван пловидбени пут.
Народна библиотека „Свети Сава“ организује свечану доделу књижевне награде „Данко Поповић“ за 2025. годину Владимиру Вујовићу за роман „Разговори с Вјештицом“у издању шабачке Издавачке куће „Суматра“.
Стручни жири у саставу др Јана Алексић (председник), проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић, ову одлуку донео је једногласно на састанку одржаном 30. јула 2026. године.
Према њиховим речима, роман Владимира Вујовића истиче се аутентичним наративним изразом посредством којег су изложени конститутивни чиниоци једне имагинарне уметничке биографије. Приповедајући о ситуацијама у које га је живот поставио, као и о властитим одлукама и изборима, јунак романа, сликар Вид Латиновић, у серији од десет фиктивних интервјуа, насталих у распону од четрдесет година, гради свој наративни идентитет. У овим разговорима, које својим питањима и запажањима умешно усмерава новинар Адам Вјештица, уједно се испољавају токови јунакове сложене уметничке свести и дају обриси историјског и културног миљеа у последњим деценијама 20. и првим деценијама 21. века.
Метапоетички слој ове романескне приче не служи само излагању (ауторске) поетике, већ и томе да се испрате фазе, промене и домети јунаковог самоосврта, последично и његове интимне филозофије стваралаштва као смисаоно неотуђивог дела живота. Дијалошки облик нарације наизглед непоузданом уметнику-наратору потпомаже да пред својим пажљивим и истрајним слушаоцем-наратером подастре и естетички и етички и духовни посед уметничке егзистенције и да пружи своје, колико апартно, толико и хуманистички универзално виђење обе стварности. Чврста спрега између идеје и форме на којој Владимир Вујовић у овом роману инсистира испоставља се као неопходан, а оправдан предуслов за високу естетску оствареност саме приче.
Владимир Вујовић (Бар, 1991) је српски и црногорски књижевник и лекар. Завршио је Медицински факултет у Београду, а специјализацију 2023. године на Војно-медицинској академији. Објавио је романе „Силенцио“ (Матица српска, 2017), „Спаљивање Џошуа дрвета“ (Суматра, 2021), приче „Слободни ударци“ као и више кратких прича у различитим часописима. „Разговори с Вјештицом“ био је и у најужем избору за НИН-ову награду. Добитник је и награде „Ђура Ђуканов“ коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде за збирку прича Слободни ударци.
Поред лауреата награде Владимира Вујовића, у програму учествују и др Јана Алексић, председник стручног жирија, проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић, чланови стручног жирија и Александар Лазаревић, директор Народне библиотеке „Свети Сава“.Одломке из књиге чита Биљана Ђуровић, драмска уметница.
Књижевна награда „Данко Поповић“ ове године додељује се 15. пут. Установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела на његовом књижевном наслеђу
Свечана додела књижевне награде „Данко Поповић“ је у среду,26. августа 2026. године у 19 часовау читаоници Народне библиотеке„Свети Сава“.
Награда „Данко Поповић“ за најбољу књигу прозе у 2025. години припала је роману „Разговори с вјештицом“ Владимира Вујовића који је објавила шабачка издавачка кућа „Суматра издаваштво“. Стручни жири у саставу др Јана Алексић (председник), проф. др Петар Пијановић и др Никола Маринковић, ову одлуку донео је једногласно. Према њиховим речима, роман Владимира Вујовића истиче се аутентичним наративним изразом посредством којег су изложени конститутивни чиниоци једне имагинарне уметничке биографије. Приповедајући о ситуацијама у које га је живот поставио, као и о властитим одлукама и изборима, јунак романа, сликар Вид Латиновић, у серији од десет фиктивних интервјуа, насталих у распону од четрдесет година, гради свој наративни идентитет. У овим разговорима, које својим питањима и запажањима умешно усмерава новинар Адам Вјештица, уједно се испољавају токови јунакове сложене уметничке свести и дају обриси историјског и културног миљеа у последњим деценијама 20. и првим деценијама 21. века. Метапоетички слој ове романескне приче не служи само излагању (ауторске) поетике, већ и томе да се испрате фазе, промене и домети јунаковог самоосврта, последично и његове интимне филозофије стваралаштва као смисаоно неотуђивог дела живота. Дијалошки облик нарације наизглед непоузданом уметнику-наратору потпомаже да пред својим пажљивим и истрајним слушаоцем-наратором подастре и естетички и етички и духовни посед уметничке егзистенције и да пружи своје, колико апартно, толико и хуманистички универзално виђење обе стварности. Чврста спрега између идеје и форме на којој Владимир Вујовић у овом роману инсистира испоставља се као неопходан, а оправдан предуслов за високу естетску оствареност саме приче, наводи се у образложењу жирија. Владимир Вујовић (Бар, 1991) је српски и црногорски књижевник и лекар. Завршио је Медицински факултет у Београду, а специјализацију 2023. године на Војномедицинској академији. Објавио је романе „Силенцио“ (Матица српска, 2017), „Спаљивање Џошуа дрвета“ (Суматра, 2021), приче „Слободни ударци“ као и више кратких прича у различитим часописима. „Разговори с Вјештицом“ био је и у најужем избору за НИН-ову награду. Добитник је и награде „Ђура Ђуканов“ коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде за збирку прича „Слободни ударци“. Књижевна награда „Данко Поповић“ ове године додељује се 15. пут. Установљена је како би се одала почаст Поповићевом стваралаштву, а савремене ауторе подстакла да стварају дела на његовом књижевном наслеђу. Већ две године аранђеловачка Народна библиотека „Свети Сава“ је додељује самостално. Књижевна награда биће свечано уручена у среду, 26. августа 2026.године у читаоници аранђеловачке Библиотеке у 19 часова.
У оквиру прославе 167. рођендана града под Букуљом, Јулских свечаности 2026. и 157. година од оснивања првог читалишта у Аранђеловцу,Народна библиотека «Свети Сава» организујепредстављање књиге „Ево, да ти се јавим…“ – каталог Збирке разгледница Народног музеја у Аранђеловцу (1900-2022) Зорице Петровић.
Овај каталог разгледница објавио је Народни музеј у Аранђеловцу 2024. године и садржи збирку разгледница нашег града које поседује аранђеловачки Народни музеј.
Музејски саветник, Зорица Петровић, рођена је у Пожеги 1968. године. Основну и средњу школу завршила је у Аранђеловцу, дипломирала на основним академским студијама на групи за историју на Филозофском факултету Београдског универзитета, а тема мастер рада била је „Буковичка бања у Аранђеловцу, од 1875-1912. године”. Запослена је у Народном музеју у Аранђеловцу, аутор је више ауторских и коауторских изложби које су пратили и стручни каталози и неколико монографија.
Њени радови су углавном засновани на истраживачком раду у архивским институцијама у Србији као и на терену у Аранђеловцу и околини. Теме њених интересовања и истраживања су: историја Србије у ХІХ и почетком ХХ века, историја Аранђеловца и Буковичке бање. Учествовала је на неколико научних скупова и објавила више радова у стручним часописима. Приредила је „Животопис Јеврема Грујића“ (2009), коаутор је и пројекта 3D реконструкција парка Буковичке Бање. Аутор је монографија „Два века Буковичке бање“ (2011, 2018), „Гимназија у Аранђеловцу 1920-2020.“ (2020) и „Аранђеловац и Аранђеловчани у Великом рату“ (2024).
Представљање књиге „Ево, да ти се јавим…“ Зорице Петровић је у четвртак, 23. јула 2026. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање књиге „Успомене ђака-наредника“ Веселина М. Вукићевића коју је приредио Мирко Демић, књижевник, публициста и библиотекар.
У питању је насловкоји су заједнички објавилиновосадска издавачке куће „Прометеј“, РТС, Архив Војводине и Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац, а приредио Мирко Демић, књижевник и библиотекар.
Реч је о мемоарима Веселина М. Вукићевића, рођеног у Светлићу поред Тополе и који су објављени далеке 1927. године у Загребу у издању Нове Европе, а касније потпуно заборављени. Роман је аутобиографски и говори о Веселиновом заробљавању у Колубарској бици, одвођењу у логор у Аустрију, одакле успева да побегне и каснијем скривању око Светлића, Тополе и Аранђеловца, све до Рудника. Књига представља вредно ратно сведочанство, описује страдања и подвиге српске војске током Првог светског рата. а фокусирано је на судбину ђака-наредника, подофицира.
Ово је аутентично сведочанство о храбрости и ратним данима, а ДемићОвим делом је оживео заборављену биографију једног интелектуалца који је био сарадник часописа Нова Европа током читавог његовог трајања. Према Демићевим речима, у овом роману читалац ће наћи снажну исповест о ратном злопаћењу, о људским манама и врлинама, о лепоти Шумадије, алки и једну љубавну причу, испричану беспрекорним стилом и поетичним језиком.
О књизи и аутору, Веселину Вукићевићу, говорио је приређивач Мирко Демић (1964) књижевник, публициста и библиотекар Народне библиотеке „Вук караџић“ у Крагујевцу. Аутор је 13 прозних дела, драма, приређивач преко десет наслова и некадашњи главни уредник часописа за књижевност Кораци из Крагујевца и добитник значајних књижевних награда.
