Народна библиотека “Свети Сава” организује радионицу савременог позоришта под називом Преокрет. Радионицу води Мирјана Вуковић чија пракса укључује позоришну игру, образовање, интервенције у простору, језичка знања и више од двадесет година интернационалног искуства и сарадње. Заинтересовани долазе са књигом (у рукама или на уму), која им је променила живот, на неки начин.

Полазници радионице трагаће за заједничким језиком који се ствара од мисли, намера, жеља, музике и интеракције међу учесницима. Одећа треба да буде удобна, да не спутава кретање. Радионица је бесплатна и отворена за све заинтересоване, без обзира на претходно позоришно искуство.

Мирјана Вуковић је похађала женске студије деведесетих у Београду и Загребу (2000), завршила студије опште лингвистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду, специјализовала Представе на специфичним местима, Како саставити и водити уметнички тим, Визуелни и позоришни перформанс у оквиру трогодишњег МАПА програма (Амстердам). Била је једна од оснивачица трупе Фем.по. у Београду, играла у неким представама Дах театра, учествовала у вишегодишњем позоришном перформансу Ратови због воде (Water[war]s) редитељке Џил Гринхалш (Магдалена пројект). Учествовала је у пројекту и перформансу Трансформација који је водила Ева Марија Гаус, а режирао Зигмар Шројдер (Лајпциг). Сарађивала је са трупом Кумулус (Француска). Била учесница фестивала Транзит III и IV (Магдалена пројект у Один театру), ИНФАНТ фестивала у Новом Саду и Фестивала ауторске поетике у Мостару, годинама. Прошла је Мастерклас Томаса Ричардса, Фокусиране истраживачке групе и Студија Радног центра (Workcenter of Jerzy Grotowski and Thomas Richards). Сарађивала је са ЈДП-ом, Народним позориштем у Београду, КЦ Рекс, СКЦ-ом у Београду и Нишу, Центром за културу Стари град у Београду и многим другим установама културе и образовања. Преводи текстове и књиге из савременог позоришта и у вези са извођачким уметностима. Водила је трогодишњи пројекат трансАкција, серију позоришних радионица у осам градова у Србији, предавала руски у основној и средњој школи у Аранђеловцу.

Радионице су од 18. до 20. априла, од 10 до 13 часова у читаоници Библиотеке.

Више информација и пријаве на бр. телефона: 061 202 61 62 и на имејл info@nbssa.rs .

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге „Ветрушка које опет има“ Мирјане Никић.

Пета књига ауторке која је изашла у издању београдске ИК „Чигоја штампа“ је други роман који је написала и наставак је дела „Излет птице из тврђаве“ из 2002. године. Насловљена је према ветрушки, ишчезлој птици  која је живела на Ратном острву и говори о опстанку и жилавости јунака са ових простора. Ветрушка, симболизује главног јунака који је помислио да је одласком у далеку западну земљу успео да побегне од лоших успомена.

Мирјана Никић је писац и новинар дневног листа „Политика“, члан је Удружењa књижевника Србије, аутор већег броја наслова и добитник многих награда и признања. Рођена је у Београду и завршила је светску књижевност. Написала је и збирке поезије „Плашљива реч“ (1998) и кратке прозе „Хиљаду лица Београда“ (2001) и „Мудрост из бачије“ (2013).

         Представљање књиге „Ветрушка које опет има“ – Мирјане Никић је у четвртак, 23. децембра 2021. године у 18 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге прича „YUGOвање: свакодневни експеримент којим се доказује да је Шумадија округла“ Данијеле Вулићевић.

Књига прича у издању крагујевачке Установе културе „Кораци“ изашла је почетком године. Иако наслов асоцира на нашу бившу државу, реч је о 25 аутентичних и биографских прича о ауторкиним пустоловинама у свом аутомобилу на релацији између Аранђеловца и Лапова.

Наша суграђанка, Данијела Вулићевић, рођена je 13. марта 1971. у Крагујевцу. По образовању је дипломирани дефектолог – логопед, по занимању библиотекар, ради као директор Општинске библиотеке „Слово“ у Лапову. Данијелине песме и приче објављиване су у зборницима и књижевним часописима. Пише поезију и прозу.

До сада је објавила – „Тотем“ (1999) песме, „Пропаст једног бенџамина“ (2001) роман, „Полупуна чаша полупразна“ (2002) приче, романе за децу „Пролећни лимбо денс“ (2010) „Шашави летњи плес“ (2014) и„Изненађење на Сретење“ (2015), збиркe поезије „Мартине ватре“ (2017), „Пећина без одјека“ (2018), приче „Прстохват ничега“ (2019), заступљена је у збиркама кратке приче „Древни Илири“ и „Илирско краљевство“. Један је од приређивача књиге „Ратни дневник 1914-1918“ Видоја Совачког. Према мотивима својих романа за децу одржала је око 70 креативних радионица за децу у основним школама и јавним библиотекама. Двоструки је добитник признања Скупштине општине Лапово за културу и књижевност. Члан је Књижевног клуба “Милорад Бранковић”, Лапово и Удружења књижевника Србије.

Поред аутора, о књизи говори и Стеван Стефановић, књижевник.

Књижевно вече je у уторак, 7. децембра 2021. године у 19 часова  у Читаоници библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге „Речи су сенке дела“  Душка Лопандића.

Књига је публикована у саиздаваштву Архива Војводине и Издавачке куће „Мали Немо” из Панчева и говори о развоју дипломатије и међународних веза од 15. до 20. века. Лопандић пише о изасланицима, државницима, мислиоцима  у дипломатији од Макијавелија па све до Вудроа Вилсона, али и о улози дипломатије у међународним односима и српским дипломатама.

Др Душко Лопандић, дипломата и бивши амбасадор Републике Србије у Португалији стручњак је за европске студије. Докторирао је европско право на Сорбони у Паризу. Уз десетак стручних књига, објавио је више дела из области популарне историје („Летопис великих жупана“, „Пурпур империје“, „Династије које су владале Европом“, књигу која је представљена код нас 2019. године, „Немањићи: владари и време српског средњег века“) као и бројне чланке у часопису „Политикин забавник“.

Поред аутора, о књизи говоре и др Милан Орлић, уредник издања и оснивач издавачке куће „Мали Немо”, др Невен Цветићанин, рецензент књиге, виши научни сарадник у Институту друштвених наука и политички аналитичар и наш суграђанин др Душан Пророковић, инжењер организационих наука и дипломирани економиста чија је област интересовања геополитика, међународна и регионална безбедност и теорија међународних односа.

         Представљање књиге „Речи су сенке дела“  Душка Лопандића је у четвртак, 2. децембра 2021. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге „Средишња пустиња“ – Миомира Петровића.
У свом новом роману у издању београдске ИК „Лагуна“ Петровић је уметнички уобличио нова и неиспитана искуства, сензације, културолошке разлике и сличности које му је донео живот у Емиратима. Елегантни прозаиста и пажљиви посматрач сложене стварности у овом роману пренео је атмосферу личне и глобалне пустиње 21. века. Поред тога што је ова књига врста водича кроз Арабијско полуострво, она исказује и озбиљну забринутост над галопирајућим инструментима глобалистичког и потрошачког света у којем живимо.
Писац и драматург, проф. др Миомир Петровић рођен је у Београду 1. марта 1972. године. Дипломирао је на одсеку за Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду (1995), магистрирао је на одсеку за Театрологију на ФДУ у Београду (1999) и докторирао на одсеку за Интердисциплинарне студије при Ректорату Универзитета Уметности у Београду (2008). Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212 у Београду, заменик директора драме и драматург Народног позоришта у Београду. Био је доцент на предмету Драматургија на Академији уметности Београд, ванредни професор на предметима Креативно писање и Теорија жанрова на Факултету за културу и медије у Београду. Тренутно је редовни професор на предметима Естетика и Историја сценске уметности на Институту за уметничку игру у Београду и Факултету савремених уметности у Београду. Аутор је романа „Кућа од соли“, „Мирис мрака“, „Black Light“, „Галеријеве ватре“, „Бакарни бубњеви“, „Стаклена прашина“, „Лисичије лудило“ и многих других. Добитник је Октобарске награде града Београда (1996) и награде “Лаза Костић” за роман Кућа од соли (2017). До сада су његови романи били девет пута у ширем или ужем избору за НИН-ову награду. Члан је Српског књижевног друштва.
Представљање књиге „Средишња пустиња“ – Миомира Петровића је у четвртак, 25. новембра 2021. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека «Свети Сава» организује промоцију антологије ,,Словосјај“ – српске светиње у очима песника“ Милоја Дончића.
Песник Милоје Дончић приредио је ову књигу поводом хиљаду година Призренске епископије у издању нишког „Ревнитеља“. Антологија представља културолошко-духовну линију српског идентитета и истиче истријско-стратегијску црту на геодемографској мапи Призренске епископије која је тло прве српске државе. Циљ књиге је да се свету прикаже колевка српског идентитета, а поред приређивача, у њој је заступљено стотинак српских песника – од Јефимије, прве српске песникиње, па до Марије Јањевић, најмлађе у књизи, као и низ сликара.
Милоје Дончић, рођен је 1963. године у Бичи у Метохији. Објавио је преко 20 књига поезије за децу и одрасле. Поезија му је преведена на многе светске језике. Уредник је за поезију у ИК „Ревнитељ“. Добитник је најзначајнијих домаћих и међународних књижевних награда (Гијом Аполинер (1998), Звезда Федерика Гарсије Лорке (1999), Милан Ракић (2012)…). Живи и ради у Нишу.
Поред аутора, о књизи говори и Владан Глишић.Промоција књиге ,,Словосјај“ – српске светиње у очима песника“ Милоја Дончића је у среду, 10. новембра 2021. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека «Свети Сава» организује промоцију књиге ,,Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ Жељане Радојичић Лукић.
Ово је прва књига из едиције „Чаробно село“, чија је ауторка вишеструко награђивана српска учитељица и једна од најбољих наставника света. Као и све остале из ове едиције, ово дело стварала је из потребе афирмације срећног учења за децу Србије и српске дијаспоре. Књига је писана за златни троугао – децу, родитеље и учитеље.
Током читања деца сазнају како изгледа природа у јесен и како жива бића живе и проживаљавју ово годишње доба на селу; породице схватају колико је кративност и посвећеност деци важна за њихово одрастање и на које све креативне начине могу попунити један породични јесењи дан; учитељи добијају прилику да истражују целовити приступ учењу; али и да тестирају своје идеје користећи образовне материјале из књиге за осмишљавање пројектне наставе засноване на целовитом приступу учењу. Место дешавања радње свих прича је Лука годишњих доба. То место заиста постоји у једном скривеном комадићу Србије. Чудесно је и скроз другачије од свих села! Главни јунаци Митра и Лука су ђаци виле Босиљчице која је синоним за учитељицу, која уме да мотивише и инспирише, која је нежна и брижна, али и доследна и захтевна. Темељ књиге су људске врлине, те ће деца кроз читање пожелети да и сами буду, попут Митре и Луке, оригинални, упорни и одговорни.
Жељана Радојичић Лукић је лидер је образовања у региону западног Балкана. Прешла је дуг пут од улоге учитеља до помоћника министра образовања. Вишеструко је награђивана током 30 година рада у учионици. Проглашена за једну од 50 најболијх наставника света (Global Teacher Prize 2018, Global Teacher Avards 2019). Њен ауторски пројекат „Чаробно село“, концепт учења под отвореним небом, заснован је на иновативним наставним ресурсима блиским дечјим интересовањима и њиховој култури учења.
Инсистира да деца у Чаробном селу добију прилику да сагледају ширу слику света путем целовитог приступа учењу и залаже се да се тај принцип угради у будуће реформе образовања. Аутор је и реализатор неколико акредитованих програма на тему интегративне наставе, целовитог учења и међупредметних компетенција, и то су теме којима је посветила своју учитељску каријеру. Аутор је и дугогодишњи директор фестивала Креативна чаролија, највећег образовног фестивала на Балкану. Онсивач је великог међународног пројекта А Магицал Интерцултурал Фриендсхип Нетwорк кроз који је умрежила око 30 хиљада ученика из 70 земаља света. Тренутно је посвећена умрежавању наставника Балкана кроз два пројекта: Асоцијација најбољих наставника бивше Југославије и Балканску наставничку мрежу.
Поред аутора, о књизи говори и Милијана Марићевић Петровић, учитељица и директор ОШ „Први српски устанак“ у Орашцу.
Промоција књиге ,,Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ Жељане Радојичић Лукић је у петак, 5. новембра 2021. године у 18 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека «Свети Сава» у сарадњи са Предшколском установом „Дуга“ организује радионице за децу и представљање сликовнице ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић.

Сликовница ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ наше суграђанке Ане Драговић Дрљевић која је изашла у оквиру издавачке куће „Креативни центар“ намењена је деци у узрасту од четири до седам година, као и за оне који се упуштају у авантуру читања с децом. Најмлађи ће   

Баку и унуку дели 27 улица, 11 солитера и 49 кућа. Девојчица Нада и бака много воле да се играју и да читају бајке заједно, па бака зато сваког дана путује чак с другог краја града до унуке. Када јој се једног дана на том путу испречи вештица, бака се храбро и домишљато бори с разноразним смицалицама што јој их на путу до унуке приређује вештица и успут је натерала да и сама заволи бајке.

Ана Драговић Дрљевић је рођена 1980. године. Завршила је Факултет политичких наука у Београду, новинарски смер. Писала је за дневне новине, научне часописе и недељнике. Радила је као ПР менаџер и web-уредница Standup.rs, прве организације која је радила на успостављању овог позоришног и сценског правца код нас. Коаутор је књиге Мешовита храна, о здравијем приступу исхрани и прилагођавању традиционалне кухиње и лечења савременом животу. Ауторка је блога Анине цаке, где бележи савете и трикове из свог искуства, као и своје приче. Откад јој се родила ћерка Нева, фокус се пребацио на читање и маштања с дететом, из чега се родила њена прва прича за децу (и одрасле).

Књигу је илустровала Марица Кицушић која је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, Одсек примењена графика.

Радионице за децу и представљање сликовнице ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић су уторак, среду и четвртак, 21, 22. и 23. септембра 2021. године у 10 и 10,30  часова  у читаоници Библиотеке.