Карактеристика новог романа Миомира Петровића „Black light“ (Црна светлост) је, поред инсистирања на енглеском наслову и потпуна промена жанра у односу на досадашње стваралаштво овог савременог, популарног аутора. „Black light“ је дистопијски роман што значи да се његова радња дешава у блиској будућности, уз напомену да је таква будућност последица догађаја у нашем добу, којих (до сада) није заиста и било. То је нека од верзија могуће, блиске будућности.
Роман почиње као кримић – још један искорак из историјских, породичних сага на какве смо навикли – пред неколико очевидаца, који су се трудили да сакрију да су очевици, је пала и убрзо и умрла непозната жена и сада сви плету своје верзије догађаја. Главни јунак, који сазнаје све те верзије је човек кодног имена Ласица, који издржава казну због борбе у побуњеничким редовима. Кажњен је да живи потпуно сам, заувек одвојен од породице на ограниченом делу Дорћола, у Београду, који контролише Поредак, као и највећи део остатка света. Поредак челичним стегама и драконским казнама управља својим територијама и да би опстао, укида све слободе, од слободе кретања у одређено време и у одређеним границама до одабира ТВ канала и обавезног праћења истог.
Одлично написан, роман је до краја неизвестан у погледу субдине главног јунака, Београда, Европе па и света јер, да наведемо реченицу из књиге: „шта урадити када не можете да издржите више а нема гаранције да је победа могућа?“
