Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на штандовима је излагало двадесетак издавачких кућа

Идеални временски услови омогућили су да се светковина књиге у граду под Букуљом, одржи шеснаести пут у Парку Буковичке бање под отвореним небом и столетним платанима. Централна бина била је смештена под платаном кнеза Михаила Обреновића из 1867. године. Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на главној стази у парку у Алеји „Живана Сарамандића“ излагало је двадесетак издавачких кућа („Лагуна“, „Народно дело“, „Легенда“, „Граматик“, „Штампарија Макарије“, „Октоих“ Подгорица, „Алба Грека“, „Беокњига“, „Бит издаваштво“, „Отворена књига“, „Хоби спорт“, „Креативна књига“, „Прометеј“, „Беолетра“, „Вулкан“, „Индмедиа“, „Беген комерц“), укључујући и аранђеловачку Народну билиотеку и дела завичајних аутора. Организатори су поред аранђеловачког Центра за културу били и Народна библиотека „Свети Сава“ и Смотра уметности „Мермер и звуци“, уз подршку Туриситичке организациује, Јавног комуналног предузећа „Зеленило“, а под покровитељством Општине Аранђеловац.

Фестивал књиге свечано је отворио Зоран Стефановић, писац, издавач, међународни културни активиста и председник Удружења драмских писаца Србије који је посебно истакао важност ово краја, као колевке српске културе и државности.

-Ово је простор који поново треба ишчитати јер је један од најплеменитијих српских простора који нас симболички обавезује да ту племенитост, естетизацију и јасноћу воље пренесемо и у будућу српску културу. Одавде су потекли и Рајко Радојковић (глумац и редитељ) и стрип мајстори Брана Николић и Дарко Перовић и многи други великани који су се бавили и драмским приповедањем и сценским и визуелним уметностима. Са великом чашћу отварам отварам 16. Фестивал као прво место које је отпочело прославу 530. годишњице издаваштва у српској култури и пола миленијума издаваштва у данашњој Србији, рекао је Стефановић.

И овог лета ова значајна градска манифестација била је садржајна и програмски богата. Првог дана представљена је прва збирка поезије „Колевка“ Владана Живаљевића (СКЗ, 2022). Период вируса короне, учинио је да се многи загледају у себе, па је тако и београдски лекар и истакнути стручњак ендокрине хирургије постао песник.

-Верујем да сваки човек целог живота пише песме, али ретко ко скупи храброст да их стави на папир и објави. Волим стих јер има кратку форму, а колевка за мене има и симболично значење и провлачиће се и у мојим наредним збиркама. У мом случају, колевка је Морава која ме је заљуљала, објаснио је Живаљевић (1967, Чачак). О песниковој поезији говорио је рецензет књиге Милета Аћимовић Ивков који је рекао да лекара у нашој књижевности скоро да и нема, а да је Живаљевић један од оних писаца који испитују људску природу и судбину, а чије песме садржавају универзализована антрополошка значења и говоре сугестивно.

Своје стваралаштво представио је и Енес Халиловић (1977), приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник који слови за младог писца са највише награђених књига. Повод за његово гостовање била је „Велика награда Иве Андрића“ коју је добио за збирку песама „Секвоја“.

-Шеснаест књига писао сам са љубављу, страхом и чежњом. Књиге су пут да дођемо до себе и смисла зашто смо ту. Срећан сам што сам и песник и прозаиста и што имам прилику да сипам садржај у форму језика, стиха, стила, ритма који поезија и проза носе. Моје име Енес је арапског порекла и значи разговорљиви, који је пријатан и воли да говори. Оно потврђује и латинску изреку да моје име јесте знак, истакао је Халиловић у чијим књижевним мотивима провејавају људске судбине, љубав, животне недаће, а романи и приче настају из његовог чуђења.

Ексклузивно, на крају првог дана, представљена је антологија „Савремена српска дуодрама“ у издању РТС издаваштва чија се делатност од самог настанка посебно издвојила преданим радом уредника Драгана Инђића. У избору Радомира Путника, приређивача, у антологији је 16 дуодрама које су настале током неколико деценија, а подељене су по жанру на мелодраме, комедије, драме и документарне драме.

-Дуодрама у којој учествују два лица на сцени, у Србији је помало скрајнута. Ова дела сам издвојио од 200 драмских текстова које сам имао прилике да прочитам. Својом жанровском разноликошћу, ова антологија треба да покаже токове и путеве дуодраме, рекао је Путник. О књизи је говорио и поменути Зоран Стефановић, у улози аутора драме „Скаска о комсмичком јајету“, а у овај избор ушла је и драма „Лујза“ Саше Симоновића из Аранђеловца.

Други дан почео је приказом стваралаштва Горана Којадиновића Коикса (1964, Пожега) који је због здравствених разлога био спречен да учествује. О књижевном делу овог писца које је обједињено називом поетика коикс, говорили су Мирјана Благојевић, професор књижевности, Иван Златковић, књижевник, а одломке из романа који би жанровски могли да се подведу у дневнике, есеје и  кроз које се провлачи филозофија, математика, етика, наука, логика, апсурд, бајка, љубав, душа, читала је Оливера Којадиновић, ауторова супруга. Занимљивост је да је овај аутор инжењер електротехнике који се бави унапређивањем софтверске технологије.

Књижевник, сатиричар и дечији писац, Бојан Љубеновић (1972) имао је прилику да представи свој књижевни опус кроз причу о настанку његових афоризама, романа и наслова за најмлађе, истичући да је његова мисија у стваралаштву да насмеје људе. У књигама за децу оживео је заборављен свет ћопићевских романа.

-Сатиру често упоређујем са операцијом катаракте после које човек прогледа, прокоментарисао је Љубеновић настанак својих афоризама и посебно истакао лепоту парка Буковичке бање, примећујући да наши људи често нису свесни природних лепота које нас окружују.

У оквиру Фестивала књиге одржан је и књижевни сегмент Смотре уметности „Мермер и звуци“, а гост је био Владимир Кецмановић (1972), мајстор маште и различитих приповести. Повод за представљање његовог дела је овогодишња „Виталова“ награда, а овом приликом писац је открио публици да је преко оца повезан са овим крајем Шумадије јер му је бака рођена у оближњем Раниловићу. Кецмановић је ексклузивно најавио завршетак поеме о Светом Васијију Острошком и рад на телевизијској адаптацији дела Данка Поповића „Књига о Милутину“.

Представљен је и књижевни опус Горана Петровића (1961) који се посебно осврнуо на циклус романа „Делта“  на којима ради већ 23 године и чија су два наслова („Папир“ и „Иконопис“) објављена крајем 2022. године.

-Награде јесу лепе и значе, али је за мене суштина у раду и стваралаштву и да сваког дана имам неколико нових реченица. До краја године треба да буде објављена и трећа књига из „Делте“ под називом „Палета на девет погледа“ која припада средњевековном циклусу. Идеја је да у овом циклусу буде десетак или 15 романа који могу да се читају одвојено. Романи доносе и једну новину јер су просторно и временски веома раширени, а трудио сам се да градови о којима пишем и „лично познајем“, то јест да сам у њима и боравио, казао је Петровић који је открио да воли сусрете са публиком јер су књижевне вечери прилика да се види и осети нешто у другим очима.

Музички програм гудачког квартета „Аурора“ и композиције класичних и филмских хитова оплеменио је Фестивал и учинио га интердисциплинарним. Сусрет са књигом затвориле су драмске уметнице Љиљана Стјепановић и Мина Лазаревић музичко-сценским програмом „Боја ноћи“. Стјепановић је овом приликом надахнуто говорила своју упечатљиву поезију, а Лазаревић је изузетно отпевала бројне хитове из домаћих и страних филмова.

Књига је ипак успела да у ово надреално техолошко доба буде један од најзначајнијих културних феномена водећи бројну заинетересовану публику у чаробне светове поезије, прозе, драме и животе књижевника. Ово је била и лепа прилика да се до неаслова дође по значајним попустима.

. 

Текст: Весна Проковић

Фотографија: Валерија Чоловић

Аранђеловац– У оквиру Јулских свечаности, обележавања Дана града под Букуљом, Народна библиотека «Свети Сава» организовала је предавање на тему „Кнез Михаило Обреновић – владар, реформатор, мецена“ проф. др Данка Леовца, a повод је и 200 година од кнежевог рођења.

За град који је име добио по арханђелима, анђелима чуварима, а пре свега по Аргхангелу Гаврилу Благовеснику, одувек су везане обе наше краљевске династије Карађорђевића и Обреновића. Поред Карађорђа, највољенији владар овог краја је био и остао кнез Михаило Обреновић (4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868) који је и назаслужнији што је Буковичка бања постала најпопуларнији и најпознатији бањски центар.

Његова посета Бањи током 1866/67. године у пратњи Илије Гарашанина, тадашњег попечитеља внутарњих дела, потрајала је неко време. Прва каптажа (хватање) минералне воде почела је тада, па је старији извор добио име Књаза Милоша, а нови извор назван је по Кнезу Михаилу. Тада је заградио и планину Венчац и издао наредбу да се шума не сатире, а на брду Рисовачи поставио је четири топа, а „гађато је у нишан, који је био намештен под Венчацем“. Забележено је да су тада Аранђеловчани сазнали за долазак младог кнеза само осам дана раније, па су са 70 мајстора за 7 дана саградили конак за његов боравак који је касније употребљавала музика за време бањске сезоне. На његову иницијативу, подигнут је симбол нашег града „Старо здање“ (1868-1872) за који је кнез подигао кредит, али завршетак изградње није дочекао. Управо зато, предавање је изавало велико интересовање публике.

-Кнез Михаило је пропутовао целу Европу и упознаво многе истакнуте владаре, личности из света високе аристократије и знао како функционишу различити државни европски системи. За време његове друге владавине, Србија је постала центар Балкана, центар окупљања балканских народа и то у заједничкој мисији ослобођења од турске власти. Европа га је гледала као личност која би могла да им парира у смислу владарских дужности, па се ту створио и круг  кнежевих непријатеља, истакао је професор др Леовац.

Иако је владао кратко, у два наврата, Кнез је био и један од највећих владара који су својим бројним реформама променили слику Србије 19. века. Створио је народну војску, уставно уредио земљу и укинуо Турски устав. Био је велики мецена, добротвор и покровитељ. Његовом заслугом отворена је прва модерна болница у Београду, први пут су уведени дворски церемонијали, аудијенција, а судство је добило више слободе.

-Да није било кнеза, не би било ни многих истакнутих културних делатника, као што су Вук Караџић, Ђура Даничић, Бранко Радичевић, па ни видљивог стваралаштва странаца попут Франца Миклошића и Људевита Штура, а онда не бисмо ни познавали ни многа дела из књижевности и уметности која су објављивана захваљујући њему. Питање саме завере против кнеза Михаила, интригантно је и данас јер се знало да је клупко завере било прилично широко. Многи, па и сам кнез, знали су за заверу, али нико ништа није учинио по питању побољшања безбедности, рекао је професор Данко Леовац износећи низ занимљивости о овом чувеном владару, као што је да данашњој најпознатијој пешачкој зони у Београду, Кнез Михаиловој улици, од дана када је добила име (1870), нити једна власт јој никада није променила назив. 

Историчар Одељења за историју Филозофског факултета у Београду, Данко Леовац, рођен  је 16. новембра 1986. године у Прибоју, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је, магистрирао и докторирао историју на факултету на којем и ради и бави се историјом Србије од 16. до 20. века. Аутор је бројних стручних радова, књиге „Србија и Русија за време друге владавине Кнеза Михаила 1860-1868“ (2015), научне монографије о Кнезу Михаилу и бројних уџбеника историје. Члан је више струковних и научних група и удружења (Нови Зеланд, Канада, САД, Турска). Иначе, Леовац је завршио рад на монографији о Кнезу Михаилу, а њено објављивање очекује се до октобра ове године.   

Весна Проковић

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је трибину „Свет у 21. веку“, а предавачи су покушали да одговоре из углова својих професија на бројна питања која нам се намећу више од две деценије.

О томе колико се свет променио и шта нам је донео продор нових технологија, интернета, какви су међуљудски односи, како брзина и мноштво информација утиче на наше здравље, које су предности, а шта су мане новог доба, говорили су академици проф. др Вишеслав Крсмановић, социолог и проф. др Зорица Сарах Митић, пензионисани анестезиолог, активни траума терапеут и интернационални учитељ.

Да је овај век пун неизвесности, несигурности и страха у народу, показали су многи догађаји са којима смо се сусрели од 2000. године. Људи се питају шта ће се десити и како преживети.

-Промене су толико велике да је народ неприпремљен и питање је да ли човек може да се припреми. Зато правимо серију ових трибина по Србији са намером да из различитих углова и научних области посматрамо те промене како би у тој мултидимензионалности проблема нашли решење и светлу тачку. Највећи социолошки проблем данас јесте што је цела структура друштва у распаду. Некада смо имали препознатљиве моделе друштва у којем се нека земља налази, у којој се знало како се образује друштвени положај људи, какви су друштвени односи, како се организују групе, институције, која ће занимања бити актуелна. Данас је тај уопштени систем угрожен јер се завршила и индустријска епоха и дошли смо у једно постиндустријско, дигитално, умрежено и информатички повезано доба, али са недовољно елемената за његово разумевање. Народи и државе су збуњени, а са друге стране, распада се познати униполарни свет који из којег треба да никне неки нови светски поредак, рекао је професор Крсмановић и истакао да без сазнања различитих аспеката и наука, нема ни решења. Познати социолог каже да треба поћи од појединца ка држави да би се стигло до одговора где данашњи свет иде, цитирајући Добрицу Ћосића, да старији живе у туђем веку, у којем се млађи боље сналазе.

Са друге стране, академик проф. др Зорица Сарах Митић, сц. медицине, анестезије и реанимације, психофизиолог, писац и преводилац, после више од 20 година боравка у Норвешкој, каже да се медицина 21. века тиче човека појединца и човека групе.

-Ако говоримо о човеку појединцу он практично трчи за променама на које треба да се прилагоди, а то прилагођавање није увек успешно. И када говоримо о обољењима, психофизичким, менталним, онда говоримо о нашим неприлагођеностима. Логично је да ми, старији људи немамо ту способност прилагођавања као млађи, али, као активни траума и антистрес терапеут, верујем у нашу природу и њену способност проналажења пута, у природу појединца која се прилагођава, истакла је докторка. Објаснила је и то да ће бити периода када ће се оосба повући, отићи у анксиозност, али ће се из тог стања вратити. Навела је пример вируса корона који нам је донео додатну количину страха којег ћемо морати да се ослободимо, ма колико буде времена требало, јер су све цивилизације имале сличне тренутке.

– Преживели су само они који су се прилагодили. Оно што се показало као делотворно и најважније јесте кретање којим се ослобађамо свих блокада. Треба да научимо да комбинујемо задовољство и одмор са свакодневним стресовима и да се вратимо природи, закључила је докторка Митић.

Трибина је изазвала велико интересовање публике која је имала прилику да поставља питања, изражавајући задовољство због лековитих одговора. 

Најављени гости, проф. др Стојан Раденовић, математичар, народни посланик и наш најцитиранији научник у свету, као и академик проф. др Миљко Ристић, кардиохирург и универзитетски професор, нису учествовали јер су били оправдано спречени.

Неповољни временски услови, карактеристични за мај месец, допринели су да се први „АР СТРИП ФЕСТ“ који је одржан 25. и 26. маја 2023. године у организацији Народне библиотеке „Свети Сава“, Центра за културу Аранђеловац, Канцеларије за младе Општине Аранђеловац и Туристичке организације Аранђеловца, а под покровитељством локалне самоуправе, прилагоди сталним пљусковима и повинује мајским кишним облацима. Фестивал је ипак окупио бројне љубитеље девете уметности, седам издавача и три стрип цртача, а програм се кроз школу стрипа, радионице, издавачке излоге и трибине прилагођавао задатим условима. Иако је било замишљено да Фестивал буде одржан на отвореном, у поподневним сатима првог дана, сви планирани догађаји са градског трга пресељени су у читаоницу Народне библиотеке «Свети Сава».

Дводневну манифестацију свечано је отворио чувени стрип мајстор, аниматор и илустратор Дарко Перовић (1965), који је иначе рођен у Аранђеловцу и чија је мајка родом из старе мисачке породице Прековић, надомак града под Букуљом. Овом приликом изразио је велико задовољство што је сада и његов родни град на мапи стрип догађаја.

– Ево нас и ето вас, парафразирао је Перовић оснивача града Аранђеловца Милоша Обреновића, отварајући прву манифестацију ове врсте и надајући се да АР Стрип Фест неће бити «изоловани инцидент» већ да ће и потрајати дуги низ година јер Стрип фестивал сваком граду даје посебан зачин.

Фестивал није био у могућности да посети чувени Брана Николић Бранели, у свету стрипа познат и као Дерек Финеган («Нинђа»), Франк Ларами («Док Холидеј»), Реј Колонс, Брандон Ник, Валсин Арб и многи други. Зато је ова жива легенда стрипа, рођена у Аранђеловцу 1936. године као једанаесто дете Јаћима и Радојке, поводом отварања фестивала, својим суграђанима и организаторима послала поруку подршке из Ваљева у којем данас живи.

-Умем да цртам. Умем да пишем. Умем да смишљам. Умем да фантазирам. Али не умем да држим говоре и пригодне поздраве. Зато свака част Фестивалу стрипа у мом родном, незаборавном граду и никад избледелим успоменама на време када сам ходао између Ђуниса и Парка. Ма у којим годинама био и ма у ком месту боравио, ја сам остао у облацима Букуље, на изворима Јешовца, на стазама и клупама парка, на музичким вечерима где сам «лупао» бубњеве уз колеге Живана Сарамандића, Ацу Рељића, Микицу Анића, Сташу Николића, Милана Гуштера, Драгана Јанаћковића… Фестивалу стрипа и свако стрип-добро онима који воле, читају и чувају стрип. И са подножја и са врха Букуље и Венчаца, таласи каишева доброг стрипа нека се сливају у срца младих читалаца и заљубљеника. Стрип одувек и заувек, поручио је Брана, аутор Мије Силеџије и Вампира са Рисоваче, као и Бенџа Косте и десетине других ликова.

Од најављених шест аутора, учествовала су три велика мајстора стрипа, илустрације и анимације – Дарко Перовић, Алекса Гајић и Ивица Сретеновић, који су урадили немогуће и «спасили» планирани фестивалски програм, с обзиром на то да су уметници стрипа и илустрације Сибин Славковић, Бранислав Керац, као и Дејан Стојиљковић, били оправдано спречени да учествују. На радионицама су објаснили како настаје стрип, од чега се почиње, како тече карактеризација ликова и како настаје стрип-анимација. Перовић је показао и поступак прављења стрипа на примеру подизања Првог српског устанка у Орашцу, а најмлађу публику је учио како да размишља и ствара причу.

Поред разноврсне публике која је била најразличитијег узраста, од 7 до 77 година, догађај су посетили и полазници Предшколске установе «Дуга» и ученици аранђеловачких основних и средњих школа. Они млађи, на Фестивал су дошли прерушени у своје омиљене стрип јунаке, па се на градском тргу могла видети галерија ликова из стрипова – Спајдермен, Супермен, Текс Вилер, Загор, Мандрак, Жена-Мачка, Бетмен и многи други.

Од пријављених десет издавача, излагало је седам («Систем Комикс», «Голконда», «300 чуда», „Локомотива“, „Макондо“, „Феникс прес“, «Дарквуд“), а лоше време покварило је ближе упознавање са издавачима. Ипак, у оквиру стрип излога, било је речи о условима на тржишту, тиражима, подухватима, серијалима и едицијама. Поставило се и питање да ли су осамдесете године прошлог века биле «златне године» стрип издаваштва.

Игор Марковић, уредник издавачке куће «Систем Комикс» представио је делатност и наслове овог издавача који од 2001. године објављује стрипове домаћих аутора, албуме наших стрип-мајстора који нису били доступни домаћој читалачкој публици, као и књижевне адаптације.

-На издавачком небу стрипа, места има за све. Волео бих да је продукција већа и да стипови буду јефтинији. Мислим да су златне године стрипа управо данас јер стрипови излазе свакодневно и тешко је испратити шта је све објављено. Осмадесете су по мени биле «златно доба» стрипа у свету појавом аутора који и данас јесу стрип-величине, као што су Мебијус и Ричард Корбен. Мада, о овом питању, многи имају различита гледишта, рекао је Марковић.

Бојан Ризнић из београдске издавачке куће «Голконда» објаснио је да је њихову делатност током пет година постојања препознао добар део публике. «Голконда» је покрила и француску и италијанску и америчку и јапанску школу стрипа, а посебно су поносни на то што је превазиђен дисконтинуитет издања Лунов Магнусовог стрипа који су почели да објављују. Изразио је велико задовољство што је његов родни Аранђеловац организовао овакву манифестацију.

Посебно интересовање изазвале су трибине у оквиру које је публика имала прилику да поставља питања. Првог дана су Марковић, Перовић, Гајић и Сретеновић говорили о стрипу некад и сад. После подсећања на своје стрип почетке, аутори су изнели своја гледишта о деветој уметности. Сложили су се и истакли да стрип аутори имају сличне животне приче – углавном почињу да цртају у раном детињству, морају стално да се образују јер стрип захтева много знања, вештина, читања, учења, познавање историјских прилика и документаристике.

-На ауторском, цртачком и сценаристичком плану, Србија је велесила у односу на једну Француску која има исти број аутора као што имамо ми и која има 300 фестивала стрипа годишње. Занимљиво је да се стрип данас мења јер улази у друге медије и меша се са другим облицима уметности, што млади радо прихватају. Сматрам да сваки цртач стрипа мора својој музи да посвети дневно бар осам сати рада, а у мом случају, стрип нисам бирао ја, већ он мене, закључио је Дарко Перовић.

Ивица Сретеновић је изнео како је развој интернета омогућио равноправно такмичење домаћих и страних стрип мајстора у свету, док је Алекса Гајић истакао значај постојања «Бикић студија» који је омогућио повезивање свих љубитеља и мајстора ове врсте уметности. Поред бројних радионица, другог дана Фестивала представљен је и први део стрипа «Дуге ноћи црне заставе» који је објављен по истоименом књижевном делу Дејана Стојиљковића.   

„АР СТРИП ФЕСТ“ организован је са циљем да се ова уметност приближи млађим генерацијама. Ово је била лепа прилика да се упознају актуелна достигнућа и могућности стрипа, као и људи којима је стрип животни позив. Љубазношћу Банета Керца, његов познати стрип јунак «Били Д Пљуц» постао је заштитни лик аранђеловачог Стрип фестивала.

Весна Проковић

У Народној библиотеци «Свети Сава» одржана је промоција збирке прича „И равнодушност је убила мачку“ Тамаре Ђенадић, коју је је прошле године објавила београдска Издавачка кућа „Отворена књига“.

Љубитеље популарне културе и натприродног, ангажоване књижевности, а пре свега класичне кратке приче, књига не оставља равнодушним. Ова несвакидашња збирка од десет прича је први ауторкин наслов и преноси читаоца из оквира реалности у низ крајње нетипичних, а увек непредвидивих фантастичних окружења. Ипак, ово удаљавање од стварности је само привидно. Реч је о својеврсном „апстрохавању“ свакодневнице којем ауторка прибегава, вешто баратајући фантастичним елементима, сатиром и опробаним механизмима приповедања.

Промоција је била изузетно занимљива и интерактивна са публиком, а поред аутора, о књизи је говорио и Петар Николић, уредник издања.

Књига је представљена 27. априла 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Поводом Националног дана сећања на све жртве фашизма и геноцида који се обележава 22. априла, у оквиру сарадње културних и васпитно-образовних установа Општине Аранђеловац, Народна библиотека „Свети Сава“ у Аранђеловцу је са Музејeм жртава геноцида у Београду организовала пројекције играно-документарних филмова, али и предавања и трибине Биљане Марцојевић, историчара, кустоса и музејског педагога.

У Економско-угоститељској школи „Слободан Минић“, одржани су пројекција играно-документарног филма о српској Ани Франк – „Пето писмо Хилде Дајч“ и предавање на тему «Старо сајмише, пут душегупке», а у Основној школи „Милан Илић Чича“ осмаци су имали прилику да одгледају играно-документарни филм о стрељању ђака у Крагујевцу под називом «Србија већа од страха: Предавање о тишини професора Павловића» и чују предавање на тему „Крвави октобар 1941“. За одрасле, у читаоници Народне библиотеке „Свети Сава“ приређени су пројекција поменутог играно-документарног филма о чувеном професору крагујевачке гимназије и трибинa «Српске хероине бакланских и светских ратова» предавача Биљане Марцојевић.

-Наша одговорност према прошлости лежи у томе да се сећамо и да знамо шта се десило. Настојимо да обиђемо што више установа и школа по Србији и да страдања свих оних због којих ми данас живимо у слободи, отргнемо од заборава. Циљ нам је да умрежимо основне и средње школе, наставнике и професоре историје, као и сродне предмете, а од маја припремамо и обуку за предаваче историје, како би сви били што упућенији у новија истраживања, рекла је Биљана Марцојевић кустос Музеја жртава геноцида.

Историчар, кустос и музејски педагог и наш предавач Биљана Марцојевић, рођена је 1990. године у Чачку. Дипломирала је на Катедри за Историју Југославије на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2015. године. Звање мастер историчара стекла је 2016. године на Катедри за Савремену историју. Уписала је докторске академске студије 2021. године на Филозофском факултету, Катедра за савремену историју Универзитета у Београду.

Државни дан сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма посвећен је сећању на Србе, Роме и Јевреје и све друге народе које су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији.

Реализацију предавања омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида.