Резултати са Општинског такмичења у рецитовању за средњошколце (старији узраст)

Дана 18. марта 2022. године у организацији Народне библиотеке “Свети Сава” први пут у онлајн формату, одржано је Општинско такмичење у рецитовању за ученике средњих школа.

            Учествовало је 9 ученика  из две средње школе. 

            Награђени на овом такмичењу су:

1. место: Љубица Ћировић, IV, Гимназија “Милош Савковић”

2. место: Милица Станић, II, Економско-угоститељска школа “Слободан Минић”

3. место: Марија Станичић, I, Гимназија “Милош Савковић”

            Такмичаре је оцењивао жири у саставу професора српског језика и књижевности – Биљана Проковић, Нина Ракоњац и Никола Настић. Најбољи ће бити награђени захвалницом и књигом и сви су се пласирали на Регионално такмичење.

Окружни жири заседа у суботу, 26. марта 2022. године у Рачи.

Уручење награда награђеним рецитаторима на Општинском такмичењу је у среду, 23. марта 2022. године у 12 часова у читаоници Библиотеке.

На овогодишњем такмичењу учествовало  је 26 ученика – 8 млађег узраста, 9 средњег и 9 старијег узраста.

Резултати са Општинског такмичења у рецитовању за основце (млађи и средњи узраст)

Дана 18. марта 2022. године у организацији Народне библиотеке “Свети Сава” први пут у онлајн формату, одржано је Општинско такмичење у рецитовању за ученике основних школа.

            Учествовало је 17 ученика (8 из млађег узраста и 9 из средњег узраста)  из свих 9 основних школа.

            Награђени на овом такмичењу су:

за млађи узраст (од I до IV разреда)

1. Петра Јовановић, II, ОШ “Свети Сава”, Аранђеловац

2. Јана Каран, IV, ОШ “ Милан Илић Чича“, Аранђеловац

3. Антонија Крстић, IV, ОШ “Светолик Ранковић”, Аранђеловац

за средњи узраст (од V до VIII разреда)

1. Николија Јовановић, VIII, ОШ “Славко Поповић”, Даросава

2. Лана Милошевић, VII, ОШ “Љубомир Ненадовић”, Раниловић

3. Анђелија Савић, VII, ОШ „Милан Илић Чича“, Аранђеловац

            Такмичаре је оцењивао жири у саставу професора српског језика и књижевности – Ана Чакаревић, Биљана Милановић као и представника Библиотеке. Најбољи ће бити награђени захвалницом и књигом и сви су се пласирали на Регионално такмичење.

Окружни жири заседа у суботу, 26. марта 2022. године у Рачи.

Уручење награда награђеним ученицима на Општинском такмичењу је у среду, 23. марта 2022. године у 12 часова у читаоници Библиотеке.

Резултати Литерарног конкурса “Месец књиге 2021”

          На литерарном конкурсу за ученике основних и средњих школа који је Народна библиотека „Свети Сава” у Аранђеловцу расписала у прошле године поводом Месеца књиге 2021, учествовало је 38 ученика из 7 основних (6 аранђеловачких  и 1 младеновачкa школа)  и 3 средње школе (2 аранђеловачке и 1 београдска школа).

У млађем узрасту било је 14 учесника, средњем 18 и старијем узрасту 6 ученика. Ученичке радове је оцењивао жири у саставу професора српског језика и књижевности, Биљане Кнежевић Проковић и др Иван Златковић, као и представника Народне библиотеке „Свети Сава“. Жири је и образложио радове сваког узраста.

За ученике нижих разреда (1 – 4) основних школа тема је: Библиотека је место где књиге никада не спавају

Сви учесници овог узраста су одговорили на тему. Ђачки радови су били инспиративни и креативни и опште је видљива љубав према књизи и читању. Радови су веома писмени, а најбољи су били:

1.Анђелија Лазовић, 4/1, ОШ „Милан Илић Чича“

2. Лазар Антонијевић, 4/2, ОШ „Живомир Савковић“, Ковачевац, Младеновац (учитељица Светлана Савковић; библиотекар, Александра Стојановић)

3. Андреј Марковић, 4/2, ОШ „Милош Обреновић“

За ученике виших разреда (5 – 8) основне школе тема је била: Библиотека је дом најлепших идеја

Радови који су стигли у средњем узрасту су изненађујуће зрели . И код ових учесника се примећује да воле да читају и да схватају значај књиге,  библиотеке и читања. Најбољи су били:

1. Ирина Теодосић, 5/3, ОШ „Милан Илић Чича“, (Нина Ракоњац)

2. Елена Булатовић, 8/1, ОШ „Светолик Ранковић“, (Никола Настић)

3. Неда Јаковљевић, 8/2, ОШ „Милош Обреновић“

За ученике средњих школа тема је била: Одлазак у библиотеку је као ходочашће

Стигло је најмање радова, али квалитет није изостао. У радовима се види потенцијал за будуће романописце. Занимљив је есејистички приступ и одлично познавање литературе. Велика је могућност да се од ових учесника конкурса издвоје прозни ствараоци. Најбољи су били:

1. Василије Пантелић 2/10, Трећа београдска гимназија (Ненад Гугл)

2. Исидора Московљевић, 4 р., Гимназија „Милош Савковић“, (Јулијана Златковић)

3. Марија Васиљевић, 3/1, Гимназија „Милош Савковић“, (Ана Чакаревић)

Додела награда је током следеће недеље, о чему ћемо вас благовремено обавестити.

Ивану Негришорцу уручена Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“ за родољубиво песништво

Програм сретењских свечаности почео је у Народној библиотеци „Свети Сава“ књижевном академијом, посвећеној овогодишњем лауреату награде за родољубиво песништво „Одзиви Филипу Вишњићу“ Ивану Негришорцу из Новог Сада. Задужбинско друштво „Први српски устанак“ из Орашца доделило је ово признање 27. пут. Овим поводом, Друштво је издало песникову збирку поезије „Жеравица са огњишта“ коју је аутор начинио избором властитих песама.
– Наслов збирке се наметнуо као семантичка шифра која покушава да обједини да морамо да знамо шта нам је огњиште, које чини породични простор и да ватра зна да се и разгори, али и загаси, тиња, што значи да живот иде даље и ми се за то боримо. Почаствован сам овом наградом и много ми значи. Одавно сам се декларисао као песник са родољубивом димензијом, али осим ње, можда је присутнија духовно-историјска димензија која се поклапа са родољубивом. Од детињства откривам вредности српске културе и велике подвиге које је српски народ остварио, јер оно што је српски народ и његово национално биће бранило јесу апсолутно светске вредности. За мене родољубива поезија укључује и димензију припадности колективу који свесно и заједнички градимо. Био сам почаствован и кад сам видео састав жирија, који чине људи које познајем и веома поштујем. Њихов суд ме обавезује да помислим да можда нису погрешили у свом избору, рекао је лауреат награде чије право име јесте Драган Станић (1956), новосадски песник, књижевник, књижевни теоретичар и критичар и председник Матице српске.
Све до 2019. године Награда се додељивала на централној свечаности прославе Дана државности, на Сретење у Марићевића јарузи. Због промене у протоколу, то се у последње време чини у оквиру књижевне академије. Знаменито признање, уручио је председник Скупштине ЗД „Први српски устанак“ проф. Др Јован Филиповић, који се лауреату награде захвалио што је омогућио да се одазовемо Филипу Вишњићу, што је својим делом и стихом указао како ми, као колективитет и појединци, треба да се одазивамо нашим великанима и прецима и што нас је опоменуо да када се одазивамо нашим прецима, то треба да чинимо лично, а не да дозволимо туђину да то чини кроз плаћене рекламе, поготову личностима као што су Тесла, Пупин и Милунка Савић.
Поред аутора о књизи је говорио др Драган Хамовић, аутор поговора Негришорчевој књизи, књижевник, књижевни критичар и такође, лауреат ове родољубиве награде за 2019. годину.
– Одзиви су срећна реч за врсту процеса који подразумева песничко стварање. Пре 30 година (1992) изашло је једно од најважнијијх дела српске поезије, збирка „Писмо“ Ивана В. Лалића у којој стоје стихови „… свет траје јер значи и обнавља се у пламену…“. Тако је и у стваралаштву Ивана Негришорца управо садржано оно што је најважније – трајање, значење, обнављање. Он урања у простор предаштва, породичног, завичајног и народног и хоће да остане оно што су му преци били, истакао је Хамовић.
У образложењу пише, да се ово признање додељује „за епски озарен и лирски обасјан исказ ововременог родољубља, које на поетски упечатљив начин осликава и узноси репрезентативне призоре продубљене српске повесне, културне и духовне вертикале, по чему је достојан следбеник славног узора песника буне“, а одлуку о Награди донео је жири у саставу: академик Матија Бећковић (председник); чланови: академик Милосав Тешић, Драган Лакићевић, др Драган Хамовић и др Иван Златковић.
Весна Проковић

Ветрушка “долетела” у град под Букуљом

Аранђеловац – У аранђеловачкој Народној библиотеци „Свети Сава“
одржана је пета промоција романа „Ветрушка које опет има“ новинарке Политикe и писца, Мирјане Никић. Према оцени рецензентикње Радмиле Кунчер, роман привлачи пажњу причом о одбрани малог народа од светских ветрова и јунаку који би могао да буде свако од нас, који одсања свој сан на Беверли Хилсу и неочекивано се враћа на тле са ког је побегао од недаћа, освешћен сазнањем да се срећа не гради у белом свету и условима живота, већ у нама самима.

-Ово јесте роман о многима са ових простора, као што је и јунак ове књиге. Ветрушка из наслова, птица са Ратног острва, нестала је пре извесног времена, да би се пре годину дана поново појавила у свом станишту на радост аласа, поштовалаца ретких врста и на моју радост. Зато сам је употребила као симбол неуништивости и жилавости свих хероја са наших простора. У стваралачком смислу, новинарство ми је највише помогло да овладам речју и техником писања, тако да сам дело писала у форми дијалога што је уједно и најтежи облик стварања романа, рекла је ауторка.

Несвакидашњи крај романа обећава и наставак приче која је почела са првим делом овог двокњижја, под називом „Излет прице из тврђаве“ (2002). Поред аутора, у програму је учествовао и Стефан Јолдић, награђивани аранђеловачки рецитатор и млади глумац.

Пре Аранђеловца, ауторка је књигу представила у Београду, Суботици, Ужицу и Бајиној Башти.

В. Проковић

Представљање романа Мирјане Никић “Ветрушка које опет има”

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге „Ветрушка које опет има“ Мирјане Никић.

Пета књига ауторке која је изашла у издању београдске ИК „Чигоја штампа“ је други роман који је написала и наставак је дела „Излет птице из тврђаве“ из 2002. године. Насловљена је према ветрушки, ишчезлој птици  која је живела на Ратном острву и говори о опстанку и жилавости јунака са ових простора. Ветрушка, симболизује главног јунака који је помислио да је одласком у далеку западну земљу успео да побегне од лоших успомена.

Мирјана Никић је писац и новинар дневног листа „Политика“, члан је Удружењa књижевника Србије, аутор већег броја наслова и добитник многих награда и признања. Рођена је у Београду и завршила је светску књижевност. Написала је и збирке поезије „Плашљива реч“ (1998) и кратке прозе „Хиљаду лица Београда“ (2001) и „Мудрост из бачије“ (2013).

         Представљање књиге Ветрушка које опет има“ – Мирјане Никић је у четвртак, 23. децембра 2021. године у 18 часова у читаоници Библиотеке.

Промоција књиге прича “YUGOвање”Данијеле Вулићевић

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге прича „YUGOвање: свакодневни експеримент којим се доказује да је Шумадија округла“ Данијеле Вулићевић.

Књига прича у издању крагујевачке Установе културе „Кораци“ изашла је почетком године. Иако наслов асоцира на нашу бившу државу, реч је о 25 аутентичних и биографских прича о ауторкиним пустоловинама у свом аутомобилу на релацији између Аранђеловца и Лапова.

Наша суграђанка, Данијела Вулићевић, рођена je 13. марта 1971. у Крагујевцу. По образовању је дипломирани дефектолог – логопед, по занимању библиотекар, ради као директор Општинске библиотеке „Слово“ у Лапову. Данијелине песме и приче објављиване су у зборницима и књижевним часописима. Пише поезију и прозу.

До сада је објавила – „Тотем“ (1999) песме, „Пропаст једног бенџамина“ (2001) роман, „Полупуна чаша полупразна“ (2002) приче, романе за децу „Пролећни лимбо денс“ (2010) „Шашави летњи плес“ (2014) и„Изненађење на Сретење“ (2015), збиркe поезије „Мартине ватре“ (2017), „Пећина без одјека“ (2018), приче „Прстохват ничега“ (2019), заступљена је у збиркама кратке приче „Древни Илири“ и „Илирско краљевство“. Један је од приређивача књиге „Ратни дневник 1914-1918“ Видоја Совачког. Према мотивима својих романа за децу одржала је око 70 креативних радионица за децу у основним школама и јавним библиотекама. Двоструки је добитник признања Скупштине општине Лапово за културу и књижевност. Члан је Књижевног клуба “Милорад Бранковић”, Лапово и Удружења књижевника Србије.

Поред аутора, о књизи говори и Стеван Стефановић, књижевник.

Књижевно вече je у уторак, 7. децембра 2021. године у 19 часова  у Читаоници библиотеке.

Представљање књиге “Речи су сенке дела” Душка Лопандића

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге Речи су сенке дела“  Душка Лопандића.

Књига је публикована у саиздаваштву Архива Војводине и Издавачке куће „Мали Немо” из Панчева и говори о развоју дипломатије и међународних веза од 15. до 20. века. Лопандић пише о изасланицима, државницима, мислиоцима  у дипломатији од Макијавелија па све до Вудроа Вилсона, али и о улози дипломатије у међународним односима и српским дипломатама.

Др Душко Лопандић, дипломата и бивши амбасадор Републике Србије у Португалији стручњак је за европске студије. Докторирао је европско право на Сорбони у Паризу. Уз десетак стручних књига, објавио је више дела из области популарне историје („Летопис великих жупана“, „Пурпур империје“, „Династије које су владале Европом“, књигу која је представљена код нас 2019. године, „Немањићи: владари и време српског средњег века“) као и бројне чланке у часопису „Политикин забавник“.

Поред аутора, о књизи говоре и др Милан Орлић, уредник издања и оснивач издавачке куће „Мали Немо”, др Невен Цветићанин, рецензент књиге, виши научни сарадник у Институту друштвених наука и политички аналитичар и наш суграђанин др Душан Пророковић, инжењер организационих наука и дипломирани економиста чија је област интересовања геополитика, међународна и регионална безбедност и теорија међународних односа.

         Представљање књиге Речи су сенке дела“  Душка Лопандића је у четвртак, 2. децембра 2021. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

„Средишња пустиња“ представљена у Аранђеловцу

Нова књига Миомира Петровића читаоце наводи на преиспитивање и врста  је путописног водича кроз арапски свет

***

Док је кроз својих пет романа писао о оријенту, пустињи и арапском свету, у међувремену је пустиња призвала њега, па је после две године живота и рада у Уједињеним Арапским Емиратима, светлост дана угледао нови роман Миомира Петровића „Средишња пустиња“ у издању београдске Лагуне чије представљање је организовала најстарија културна установа у граду под Букуљом, Народна библиотека „Свети Сава“, 25. новембра 2021. године.

У новој књизи, Петровић је уобличио нова и неиспитана искуства и сензације које му је живот донео у најисточнијој тачки до које је у свом животу стигао, док је радио као професор филмске естетике, креативног писања и филмске нарације на елитном женском колеџу у Фуџаири. „Средишња пустиња“ је слојевита, као и пустињски песак и може да се посматра на три начина.

-Пустиња јесте важна сценографија за мене јер је веома плодоносна. Тамо се очна јабучица окреће на унутра и пошто немате шта да видите, почињете да сагледавате и преиспитујете себе, јер толико неплодну околину, ваш интелект не може да појми. Роман се бави и нашим људима који тамо живе и проучавањем носталгија. Наглашавам да роман није југоносталгичарски, већ је прича састављена од људи који су рођени на тлу СФРЈ. Када сте 5000 километара удаљени од познатих слика свога дома ви сте исто толико удаљени и од свога унутрашњег бића. Други нанос књиге говори о потрошачкоом друштву, конзумеризму, неолибералном, готово „фашизму“, о савременој трауми која поставља питање „а где је душа и духовност?“. Емираћани у свему имитирају амерички начин живота, али ово је дело и о Пакистанцима, Индијцима, Непалцима, Тибетанцима, Филипинцима и свима онима који силом прилика тамо живе и раде, а најмање о Арапима. Трећи приступ роману је пустињска природа са својим фасцинантним небом, флором и фауном, логоровањем у пустињи, прегледом звезданог неба, каже аутор.

Петровић је написао књигу коју ће најбоље разумети они који живе ван Србије, а волеће они који одувек желе да кроче у неки нови свет, на шта писац коментарише да овај роман најпре јесте за оне који би волели да оду из своје земље, али је и молба да се још једном размисли о том одласку.

-За све оне који мисле да је тамо негде иза дуге постоји бољи свет, имам интелектуалну потребу да кажем – ставите прст на чело, погледајте, проходајте, ходочастите, видите и сами оцените, али, хладне главе, поручује писац, приповедач, драматург, теоретичар уметности и театролог, Миомир Петровић.

Како је ово роман најаутобиографскији до сада, прокоментарисао је своје утиске и однос између западног и арапског света. Тамо је отишао без великих очекивања и са личном заблудом да познаје арапски свет и језик. Доживео је нешто потпуно надреално и чудно, везано за људе –  а то је живот раса повезаних у класу. Са једне стране су они који владају, а на другој сви они који раде, укључујући и Европљане у белим кошуљама. То је најбоље приметио његов син средњошколског узраста који је закључио да у кући имају два „екрана“. Кроз један прозор стана у којем су живели видео се живот са разгледнице, док је на другој страни, окно гледало на пакистанске раднике на грађевини који се не могу видети ни на једној туристичкој брошури. Тако нешто вас и отрезни и збуни, закључио је Петровић, говорећи о свом најновијем роману и боравку у Емиратима.

Миомир Петровић (1972) је добитник Октобарске награде града Београда (1996) и награде “Лаза Костић” за роман Кућа од соли (2017). До сада су његови романи били десет пута у ширем или ужем избору за НИНову награду. Висок тираж његових романа, нарочито од почетка континуиране сарадње са ИK „Лагуна“, од 2005. године до данас, с једне и бескомпромисна поетика, с друге стране, говоре о помирењу комуникативности његовог дела и заступљености у широј читалачкој публици.

У Аранђеловцу је увек радо виђен гост, а промоцији књиге присуствовао је и Аранђеловчанин који је боравио у истом арапском граду и дружио се са јунацима Петровићевог романа.

Весна Проковић

Промоција књиге „Средишња пустиња“ – Миомира Петровића

Народна библиотека „Свети Сава“ организује промоцију књиге „Средишња пустиња“ – Миомира Петровића.
У свом новом роману у издању београдске ИК „Лагуна“ Петровић је уметнички уобличио нова и неиспитана искуства, сензације, културолошке разлике и сличности које му је донео живот у Емиратима. Елегантни прозаиста и пажљиви посматрач сложене стварности у овом роману пренео је атмосферу личне и глобалне пустиње 21. века. Поред тога што је ова књига врста водича кроз Арабијско полуострво, она исказује и озбиљну забринутост над галопирајућим инструментима глобалистичког и потрошачког света у којем живимо.
Писац и драматург, проф. др Миомир Петровић рођен је у Београду 1. марта 1972. године. Дипломирао је на одсеку за Драматургију на Факултету драмских уметности у Београду (1995), магистрирао је на одсеку за Театрологију на ФДУ у Београду (1999) и докторирао на одсеку за Интердисциплинарне студије при Ректорату Универзитета Уметности у Београду (2008). Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212 у Београду, заменик директора драме и драматург Народног позоришта у Београду. Био је доцент на предмету Драматургија на Академији уметности Београд, ванредни професор на предметима Креативно писање и Теорија жанрова на Факултету за културу и медије у Београду. Тренутно је редовни професор на предметима Естетика и Историја сценске уметности на Институту за уметничку игру у Београду и Факултету савремених уметности у Београду. Аутор је романа „Кућа од соли“, „Мирис мрака“, „Black Light“, „Галеријеве ватре“, „Бакарни бубњеви“, „Стаклена прашина“, „Лисичије лудило“ и многих других. Добитник је Октобарске награде града Београда (1996) и награде “Лаза Костић” за роман Кућа од соли (2017). До сада су његови романи били девет пута у ширем или ужем избору за НИН-ову награду. Члан је Српског књижевног друштва.
Представљање књиге „Средишња пустиња“ – Миомира Петровића је у четвртак, 25. новембра 2021. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.