,,Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ учитељице Жељане Радојичић Лукић

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је промоцију књиге ,,Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ Жељане Радојичић Лукић.

Промоција је почела кратким филмом „Све нам могу узети, осим знања и образовања“ који је укратко представио ауторку.

,,Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ је прва књига из едиције „Чаробно село“, чија је ауторка вишеструко награђивана српска учитељица и једна од најбољих наставника света. Ово дело стварала је из потребе афирмације срећног учења за децу Србије и српске дијаспоре. Књига је писана за златни троугао – децу, родитеље и учитеље/васпитаче. Пружа знања, развија креативност, одговорност, упорност, оригиналност и посвећеност, мотивише и инспирише, а темељ књиге чине поменуте људске врлине.

Књига обилује сјајним илустрацијама Ане Григорјев (1974), која је до сада илустровала више од 200 високотиражних књига за децу, око 50 сликовница и 20 уџбеника за домаће и стране издавачке куће.

Поред аутора, о књизи су говориле и Милијана Марићевић Петровић, учитељица, директор ОШ „Први српски устанак“ у Орашцу и представник ЕдуБалкан заједнице и Ана Вујић, учитељица и сарадник у настајању овог дела.

Изненађење ове аранђеловачке промоције је управо наша Вила Босиљчица коју је успешно представила Даница Ивановић, ученица 2/2 разреда ОШ „Милан Илић Чича“.

Жељанино чаробно село има и своју химну која се чула на овом догађају и у чијем споту су учествовали аранђеловачки основци.

Учитељица Жељана Радојичић Лукић је лидер је образовања у региону западног Балкана. Прешла је дуг пут од улоге учитеља до помоћника министра образовања. Вишеструко је награђивана током 30 година рада у учионици. Проглашена за једну од 50 најболијх наставника света (Global Teacher Prize 2018, Global Teacher Avards 2019). Њен ауторски пројекат „Чаробно село“, концепт учења под отвореним небом, заснован је на иновативним наставним ресурсима блиским дечјим интересовањима и њиховој култури учења.

Инсистира да деца у Дечијем образовном центру „Чаробно село“ у Бањи Врујци код Мионице добију прилику да сагледају ширу слику света путем целовитог приступа учењу и залаже се да се тај принцип угради у будуће реформе образовања.

Аутор је и реализатор неколико акредитованих програма на тему интегративне наставе, целовитог учења и међупредметних компетенција. Tо су теме којима је посветила своју учитељску каријеру. Аутор је и дугогодишњи директор фестивала Креативна чаролија, највећег образовног фестивала на Балкану. Онсивач је великог међународног пројекта „Магична интеркултурна пријатељска мрежа“ кроз који је умрежила око 30 хиљада ученика из 70 земаља света. У тој мрежи налазе се и ученици са подручја наше Општине.

Тренутно је посвећена умрежавању наставника Балкана кроз два пројекта: Асоцијација најбољих наставника бивше Југославије и Балканску наставничку мрежу.

 В. П.

Представљање књиге “Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ Жељане Радојичић Лукић

Народна библиотека «Свети Сава» организује промоцију књиге ,,Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ Жељане Радојичић Лукић.
Ово је прва књига из едиције „Чаробно село“, чија је ауторка вишеструко награђивана српска учитељица и једна од најбољих наставника света. Као и све остале из ове едиције, ово дело стварала је из потребе афирмације срећног учења за децу Србије и српске дијаспоре. Књига је писана за златни троугао – децу, родитеље и учитеље.
Током читања деца сазнају како изгледа природа у јесен и како жива бића живе и проживаљавју ово годишње доба на селу; породице схватају колико је кративност и посвећеност деци важна за њихово одрастање и на које све креативне начине могу попунити један породични јесењи дан; учитељи добијају прилику да истражују целовити приступ учењу; али и да тестирају своје идеје користећи образовне материјале из књиге за осмишљавање пројектне наставе засноване на целовитом приступу учењу. Место дешавања радње свих прича је Лука годишњих доба. То место заиста постоји у једном скривеном комадићу Србије. Чудесно је и скроз другачије од свих села! Главни јунаци Митра и Лука су ђаци виле Босиљчице која је синоним за учитељицу, која уме да мотивише и инспирише, која је нежна и брижна, али и доследна и захтевна. Темељ књиге су људске врлине, те ће деца кроз читање пожелети да и сами буду, попут Митре и Луке, оригинални, упорни и одговорни.
Жељана Радојичић Лукић је лидер је образовања у региону западног Балкана. Прешла је дуг пут од улоге учитеља до помоћника министра образовања. Вишеструко је награђивана током 30 година рада у учионици. Проглашена за једну од 50 најболијх наставника света (Global Teacher Prize 2018, Global Teacher Avards 2019). Њен ауторски пројекат „Чаробно село“, концепт учења под отвореним небом, заснован је на иновативним наставним ресурсима блиским дечјим интересовањима и њиховој култури учења.
Инсистира да деца у Чаробном селу добију прилику да сагледају ширу слику света путем целовитог приступа учењу и залаже се да се тај принцип угради у будуће реформе образовања. Аутор је и реализатор неколико акредитованих програма на тему интегративне наставе, целовитог учења и међупредметних компетенција, и то су теме којима је посветила своју учитељску каријеру. Аутор је и дугогодишњи директор фестивала Креативна чаролија, највећег образовног фестивала на Балкану. Онсивач је великог међународног пројекта А Магицал Интерцултурал Фриендсхип Нетwорк кроз који је умрежила око 30 хиљада ученика из 70 земаља света. Тренутно је посвећена умрежавању наставника Балкана кроз два пројекта: Асоцијација најбољих наставника бивше Југославије и Балканску наставничку мрежу.
Поред аутора, о књизи говори и Милијана Марићевић Петровић, учитељица и директор ОШ „Први српски устанак“ у Орашцу.
Промоција књиге ,,Јесења гозба са вилом Босиљчицом“ Жељане Радојичић Лукић је у петак, 5. новембра 2021. године у 18 часова у читаоници Библиотеке.

“Дете је дете, да га волите и разумете”

Поводом Дечије недеље која се обележава сваке године почетком месеца октобра, Народна библиотека „Свети Сава“ припремила је пригодан попуст.

За све ученике основне школе који већ јесу корисници Народне библиотеке „Свети Сава“, од понедељка  4. октобра, до петка 8. октобра 2021. године, важи попуст од 50% за обнову чланарине која истиче у овом периоду, тако да обнова чланарине ове недеље износи 300 динара.

 За новоучлањене Библиотека поклања бесплатне чланарине.

За предшколце и ученике првог разреда, чланарина је увек бесплатна.

Одлажу се радионице за децу и представљање сликовнице ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић

ОБАВЕШТЕЊЕ

Најављене радионице за децу и представљање сликовнице ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић  које је Народна библиотека «Свети Сава»  требало да реализује у сарадњи са Предшколском установом „Дуга“, одлаже се због болести аутора.

Благовремено ћемо вас обавестити о следећим терминима.

Радионице за децу и представљање сликовнице ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић

Народна библиотека «Свети Сава» у сарадњи са Предшколском установом „Дуга“ организује радионице за децу и представљање сликовнице ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић.

Сликовница ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ наше суграђанке Ане Драговић Дрљевић која је изашла у оквиру издавачке куће „Креативни центар“ намењена је деци у узрасту од четири до седам година, као и за оне који се упуштају у авантуру читања с децом. Најмлађи ће   

Баку и унуку дели 27 улица, 11 солитера и 49 кућа. Девојчица Нада и бака много воле да се играју и да читају бајке заједно, па бака зато сваког дана путује чак с другог краја града до унуке. Када јој се једног дана на том путу испречи вештица, бака се храбро и домишљато бори с разноразним смицалицама што јој их на путу до унуке приређује вештица и успут је натерала да и сама заволи бајке.

Ана Драговић Дрљевић је рођена 1980. године. Завршила је Факултет политичких наука у Београду, новинарски смер. Писала је за дневне новине, научне часописе и недељнике. Радила је као ПР менаџер и web-уредница Standup.rs, прве организације која је радила на успостављању овог позоришног и сценског правца код нас. Коаутор је књиге Мешовита храна, о здравијем приступу исхрани и прилагођавању традиционалне кухиње и лечења савременом животу. Ауторка је блога Анине цаке, где бележи савете и трикове из свог искуства, као и своје приче. Откад јој се родила ћерка Нева, фокус се пребацио на читање и маштања с дететом, из чега се родила њена прва прича за децу (и одрасле).

Књигу је илустровала Марица Кицушић која је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, Одсек примењена графика.

Радионице за децу и представљање сликовнице ,,Како је Века Вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић су уторак, среду и четвртак, 21, 22. и 23. септембра 2021. године у 10 и 10,30  часова  у читаоници Библиотеке.

Стрип радионица “Оживљавам слике речима”

Од Николе Тесле и науке до стрипа

Народна библиотека «Свети Сава» у сарадњи са Основном школом „Свети Сава“ организовала је радионицу о стрипу ,,Оживљавам слике речима“ Бојане Петронијевић.
У радионици су обједињени уметност стрипа, наука и култура изражавања. Почетна тачка за израду стрипа је подсећање на живот и рад Николе Тесле. Кроз одломке аутобиографије и његово сећање на детињство за које је истакао да је управо тај период био веома значајан за сагледавање природе и њених законитости. Сваки ученик је добио портрет славног научника који је позиционирао на свој цртеж у одређеном контексту. Ђачки задатак је био да се заврши започета прича цртајући и пишући уз поштовање законитости стрипа. У форми говорних вежби анализирани су њихови радови. Нов метод и начин рада омогућио им је учење кроз игру и врсту изазова да сами осмисле своју причу. Стрип сапада у девету уметност и извор је забаве за све генерације. Међутим он није само забава, то је пре свега уметност, првенствено ликовна, али не може се занемарити ни списатељска уметничка црта, истакла је ауторка радионице.
Бојана Петронијевић је професор српског језика и књижевности у ОШ „Рајак Павићевић“ у Бајиној Башти, а радионица је намењена деци од осам до тринаест година. Циљ радионице је да деца кроз креативне задатке дођу до закључка шта је то стрип, како настаје, на који начин се ти елементи обједињују у целину и зашто је важан као облик културног изражавања.
Циљ радионице је да деца кроз креативне задатке дођу до закључка шта је то стрип, како настаје и на који начин се ти елементи обједињују у целину и зашто је важан као облик културног изражавања. Кроз које су обједињени уметност стрипа, наука и култура изражавања.
Радионица је изведена на Међународном фестивалу сликовница ,,Чигра“ у Народном музеју у Зрењанину, у Спортско-културном центру у Пожеги, у Образовно-културном центру у Богатићу, на Међународном фестивалу дечјих и омладинских позоришних представа ДОПС у Јагодини и у оквиру библиотека у Чајетини и на Златибору. 

Весна Проковић

Национална идеја Срба Војводине и присаједињење Краљевини Србији

Сарадња Архива Војводине са библиотекама централне Шумадије

***

Поклон књиге, трибина и представљање монографије о националној идеји Срба у Војводини и присаједињење Краљевини СХС, обележили су сарадњу аранђеловачке и тополске библиотеке са Архивом Војводине

После Јужне Србије, Архив Војводине се представио и у Шумадији. У сарадњи са најстаријом аранђеловачком културном установом, Народном библиотеком „Свети Сава“, организована је трибина под називом „Национална идеја Срба Војводине и присаједињење Краљевини Србији 1918. године”. Овом приликом, представљена је и књига „Од присаједињења до прекрајања, Војводина у Краљевини СХС/Југославији 1918–1941“ аутора и предавача др Саше Марковића. Монографија је штампана у издању Архива Војводине и подсећа на вековну борбу српског народа да живи у заједничкој држави.
-Желео сам да о овој теми причамо и у централној Шумадији где је створена модерна српска држава. Повод за трибину је књига која је резултат мојих вишедеценијских истраживања српске националне идеје на простору Војводине и њених преплитања са идејама Срба из матичне државе. Она представља својеврстан ударац многим идеолошким и политикантским конструктима који постоје и у модерним временима. Указује и на догађаје из 1868. године – чувену мајску скупштину у Сремским Карловцима када је основано Српско војводство и када је почела афирмација српства, преко Велике народне скупштине, 11. новембра 1918. године у Новом Саду и присаједињења Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, па све до почетка Другог светског рата, истакао је Саша Марковић, историчар и аутор монографије. Предмет његовог истраживачког интересовања су рефлексије европских културних, друштвених и образовно-васпитних идеја код Срба у 19. и 20. веку, као и утицај друштвене мисли на стварање националног, политичког и ширег културног идентитета
На трибини је било речи и о положају српског живља у тим тешким временима, када је њихов идентитет био препознаван само током ратова, док је у миру бивао заборављен, затим о сукобу интереса различитих држава које су опстајале на простору Војводине и у окружењу и биле стална претња тежњама српског народа. Марковић је поред победа, подсетио и на заблуде, грешке и разочарења на том путу и појаснио корице монографије на којој је с разлогом налази монументални споменик симболу међуратне Југославије, Краљу Александру Карађорђевићу, дело вајара Антуна Аугустинчића. Ово дело постаљено у Сомбору 1940. године, срушила је мађарска војска већ наредне године, али за које данас постоји иницијатива да се обнови.
Циљ сарадње Архива Војводине са библиотекама у Шумадији јесте боље представљање националних идеја Срба из Војводине Србима из централне Шумадије, а потекла је на иницијативу Небојше Кузмановића, директора војвођанског Архива. Трибина је одржана и суседној Тополи у Народној библиотеци „Радоје Домановић“. Обе библиотеке добиле су на поклон издања Архива Војводине.
Проф. др Саша Марковић je редовни професор из области историјских наука на Катедри за друштвене науке Педагошког факултета у Сомбору на којем је изабран за декана, а ову дужност преузиума од 1. октобра 2021. године. Аутор је више научних монографија и више десетина научних радова које је објавио у земљи и у иностранству.

Весна Проковић 

Књиге и издавачи на киселој води међу платанима

14.  Фестивал књиге ове године одржан је у парку Буковичке бање уз богат књижевни, музички и сценски програм

Епидемиолошка ситуација условила је да се септембарска светковина књиге одржи средином овог месеца и на новој локацији, у парку Буковичке бање. У организациј Центра за културу и образовање, Народне библиотеке „Свети Сава“ и Смотре уметности „Мермер и звуци“, а под покровитељством Општине Аранђеловац, током два дана, међу столетним платанима и на извориштима киселе воде, преко 20 издавачких кућа понудило је бројној читалачкој публици своје наслове, промовисана су дела петнаестак аутора уз пригодан музичко-сценски програм.

Књижевне двери престижне манифестације под вишевековним платаном,  засађеног рукама кнеза Михаила Обреновића, отворио је завичајни писац др Иван Златковић, који је организаторима упутио похвалу за истрајност и упорност, а гостима и издавачима изразио захвалност што попут ходочасника долазе у град под Букуљом, бивају гости и постају домаћини књижевности.

-Нека моје речи звуче попут фанфара за све оне људе који верују у књижевност, који верују да је књижевност врлина и који сматрају да књижевност може да промени свет и да управо она има ону антропејску моћ да нас сачува од свеколиког зла, нагласио је Златковић уместо пресецања врпце.

Светковину отварања увеличао је пригодним класичним нумерама гудачки квартет из Новог Сада „Стринг лејдис“. Најбољим учесницима Другог онлајн луткарског фестивала који је овог пролећа организовао аранђеловачки Центар за културу, награде је уручила Милијана Петровић, координтор.

Александар Дунић, глумац Београдског драмског позоришта упечатљиво је извео и изнео монодраму Милована Витезовића „Књаз Милош“ која представља кратак животопис највећег државника 19 века и оснивача града Аранђеловца.

Прва књига која је представљена била је издање Народног музеја у Аранђеловцу „Почнимо од погаче : култура исхране у Шумадији (традиционално и савремено)“ Лиле Дробац Крстић и Зорице Петровић.

Бранкица Дамјановић која већ седам година маршира књижевним небом, има на хиљде пратилаца на друштвеним мрежама и пише о љубави која зрачи, представила је својих девет књига, са посебним освртом на дела која су настала у последњих пар година „Рекла ми је, волим те“ и „Сетило се мајке“.

-Сусрети са публиком у овако великом броју су за мене више и од писања и од књига и захвална сам што ми је ово дато, а дато ми је да бих дала и ја, сама. Пишем да бих себе исцелила, а исцељују се и читаоци и моји пратиоци на друштвеним мрежама, рекла је Бранкица и поручила да се не бојимо јер нам се неће догодити ништа што не можемо издржати.

Промовисан је и књижевни опус Владимира Ђурђића, новинара бројних београдских редакција па и нашег листа и књижевника који је за „Порталибрис“ написао „Урошеве хронике: Господари и жупани и Између три мача“. Његова љубав према археологији коју је студирао одвела га је у време пре Немањића и потрагу за њиховим прецима, о којима се мало зна.

Други дан фестивала књижевне чаролије почео је радионицом за децу „Креативни распуст младог уметника“. Представљена је и књига Драгована Лазаревића „Балон киселе воде“ која садржи и фотографије старог Аранђеловца из приватне колекције некадашњег чувеног професора историје Милана Илића Кине. „Албтрос Плус“ је радо прихватио да буде издавач 20 киселоотпорних прича о ауторовој неисцрпној инспирацији и једином граду који лежи на киселој води – Аранђеловцу. Овај наслов је у неку руку наставак претходне збирке „Шумадијски чај у пола пет“ и говори о људима и њиховим судбинама, наравима, варошким догађајима између два рата и послератног периода подсећајући на житеље, препознатљиве по духовитости и планачком шеретлуку.

Стални гости Фестивала, Књижева омладина Србије, представила је своје ауторе – Бобана Адамовића из Пожаревца, Катарину Ђурђевић из Београда, Милана Гроздановића из Ниша и Срђана Кондића из Пожаревца. Овом приликом, поменути списатељи говорили су о својим књигама и разлозима због којих су открили свој таленат.

Ненад Благојевић, туристички водич, новинар и покретач новинарског предузетништва „Приче са душом“ представио је свој туристички водич кроз Аранђеловац, Тополу и Крагујевац „50 најлепших места у Шумадији“ који обилује мноштвом фотографија, истичући да кроз Шумадију не треба да се жури, већ све треба да се лагано густира, ослушкује, истражује, успори време и да се ужива у мирисима, укусима, односно, у спором, зеленом и здравом туризму који је епидемија короне веома убрзала. Књига је за кратко време доживела и друго издање.

Списатељица Љиљана Шарац која већину својих романа заснива на домаћој историји, чињеницама и историјским личностима, представила је последњи наслов „Ђурђевим стопама“ (Лагуна, 2021), али и роман „Златна жила“ (Евробук, 2020) који је је због епидемије неправедно „запостављен“. Смедеревка се новом књигом на неки начин књижевно одужила својим Бранковићима, с обзиром на то да у свом првом роману говори о Ирини Бранковић Кантакузин, супрузи Ђурђа Бранковића, у народу познатијој као Проклета Јерина.

Добродошлицу на Агапе трпезу под платаном Михаила Обреновића, бројној публици пожелео је Александар Гајшек. Овом приликом подсетио је на садржај прве четири књиге Агапе антологија, издвајајући најупечатљивије интервјуе из њих. Акценат је ставио на пету књигу која је настала после смрти академика Владете Јеротића са њихових 12 разговора из телевизијског серијала „Агапе“ и шесту (Агапе, 2020) о филмској уметности, насталу из сусрета са професором Марком Бабцем, оснивачем свих катедри за монтажу у некадашњој заједничкој држави, под називом „Метафизика на филму“. У њој су анализирана дела редитеља који су обележили светску конематографију са циљем бољег разумевања чувених филмских остварења. Гајшек је истакао важност храбрости да се суочимо са самима собом, да опростимо другима и себи, да негујемо сопствене снове и кренемо у остваривање сопствених идеала, подсећајући да нас томе прво уче бајке у којима главни јунаци остварују немогуће управо због храбрости.

Мултимедијално је представљена књига „Бода: Слушај сине, ове велике речи“  Јовице Тишме о великом глумцу Боди Нинковићу кроз коју читалац проживљава и своје детињство. О књизи су говорили и аутор и главни јунак, а наспупао је и бенд „ОПС“ у којем су поред двојице поменутих свирали и Браца Мартић, Миодраг Надашковић, Зоран Лазаревић и Лазар Пантић и тако затворили ову књижевну манифестацију која пружа увид у стваралаштво и представу о нашој и светској савременој књижевној сцени.

Одмах по затварању, публика је могла да пружи само неколико корака и да се већ нађе на Отвореној сцени популарне Шкољке и погледа представу Београдског драмског позоришта „Дан када ја више није било ја“ у режији Таре Манић, а у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци“.

Показало се да је пресељење Фестивала у чувени парк и музеј мермерних скулптура на отвореном пун погодак за све, а посебно за велики број учесника и посетилаца који су могли да се сакрију од јаког сунца под крошњама платана, а жеђ од врелог августовског ваздуха утоле чувеном киселом водом. Аранђеловчани су коментарисали како Алеја Живана Сарамандића врви од истинских љубиетља уметности, баш као у најсјајније доба почетка Смотре уметности.   

Весна Проковић

Промоција књиге “Буковик, село које је подигло град” Радомира и Владимира Милошевића

У оквиру Јулских свечаности, у Парку Буковичке Бање, 27. јула 2021. године представљено је најновије издање Народне библиотеке “Свети Сава”, хроника села Буковик под називом “Буковик, село које је подигло град” аутора Радомира и Владимира Милошевића.

Владимир (1978) је наставио и завршио двадесетпетогодишњи истраживачки рад свог оца Радомира (1939-2017). Књигу су посветили својим прецима, потомцима, Буковичанима и Аранђеловчанима и тако дали свима прилику да дођу до нових сазнања.

Пред многобројном публиком говорили су рецензент Борисав Челаковић, председник СМЗ Буковик и привредник Слободан Лаловић и аутор Владимир Милошевић.

У пратећем музичком и културном програму су учествовали Миливоје Лазовић познатији као Лаза свирач, Драгомир Главашевић Драган Главаш, Јована Јеремић и Петар и Димитрије Милошевић.

Историчар Борисав Челиковић истакао је да се о селима не пише много и да је у последњих неколико деценија штампано око 400 хроника.

Саша Илић и Мира Бртка спојили књижевност и уметност и отворили свечаности обележавања Дана Аранђеловца

Јулске свечаности поводом Дана града подно Букуље, које су и ове године заједнички приредиле културне установе, отворили су књижевник Саша Илић и изложба чувене југословенска уметнице Мира Бртка. 

Промоција књиге “Пас и контрабас” Саше Илића, 23. јула 2021. године

У оквиру књижевног програма 56. сезоне најзначајнијег уметничког фестивала у Шумадији, Србији, али и целом региону, Народна библиотека „Свети Сава“ и Смотра уметности „Мермер и звуци“ организовали су књижевно вече Саше Илића, добитника НИН-ове награде 2019. године за роман „Пас и контрабас“, 23. јула 2021. године. Књига је изашла у оквиру едиције Ноћ републике новосадске издавачке куће „Орфелин“, а овај књижевни сусрет био је наставак прошлогодишње сарадње јер је роман требало да буде представљен још пре годину дана.

Саша Илић, открио је да је роман стварао четири године, од којих је две провео у истраживању и припреми. С обзиром на то да су рефлексије сагледавања романа вишеструке – музика и џез као симбол слободе, јунаци романа који губе државе на различитим меридијанима и нивоима, национална заглављеност у времену и простору, аутор је истакао да цео његов роман представља џез варијацију на песму «Ена» Дарка Рундека и групе Хаустор.

Саша Илић

-Награде сам постао свестан тек после неког времена. Мислим да живимо у времену велике ревизије прошлости, нарочито деведесетих и моја књига се, као и сва моја претходна остварења, бави тим периодом. Ово дело се супротставља доминантним процесима у друштву. Сматрао сам да је ревитализација антифашизма веома значајна и у књижевности. Психијатријска установа у роману дала ми је добар полигон и метафору за обликовање света о којем пишем. Ипак, у роману сам одлучио да будем заговорник антипсихијатрије др Франка Базаље и његових заборављених метода још из давних осамдесетих година прошлог века, тако да сам их наново вратио у неки јавни дискурс, рекао је Илић.

Са ове дистанце, прашина која се дигла око 66. лауреата НИН-ове награде показала се неоправданом и безразложном. Биће да се Илић, условно речено, нашао «на погрешном месту у погрешно време» јер свако ко прочита роман, схватиће да је награда више него заслужена и да, поред тешке тематике, ово дело представља нешто ново у српској књижевности.

Исте вечери у оквиру ликовног програма Смотре „Мермер и звуци“ отворена је и изложба слика и скулптуре непоновљиве Мире Бртке (1930-2014), сликарке, редитељке, вајарке, дизајнерке и у јавности недовољно афирмисане југословенске уметнице.

Отварање изложбе Мире Бртке у Галерији Алек Ђоновић: Валентина Недељковић, Јозеф Јошка Клаћик, директор Фондације Мира Бртка, Тијана Гогић, селектор ликовног програма Смотре уметности, Јерко Јеша Денегри, историчар уметности и Катарина Перовић, директор Смотре уметности “Мермер и звуци”

Изложбу је отворио историчар уметности и ликовни критичар Јерко Јеша Денегри, који је овом приликом рекао да је Мира Бртка, формирајући се у Риму, остварила разуђен опус мање познат широј јавности, којим је ушла на велика врата српске послератне уметности. Током боравка у Риму, посебно је била омиљена код познатих филмских дива, попут Изабеле Роселини, које су најрадије носиле њене уникатне хаљине, назване „словенске кошуље“ због карактеристичних мотива, веза и боја.

Јозеф Јошка Клаћик, директор Фондације Мира Бртка открио је снагу Мире да понесе тешкоће и уметности и живота. Трагичан губитак супруга (Драган Кресоја) и сина (Милош Стефан Кресоја) у хеликоптеркој несрећи током снимања филма „Сутон над Београдом“ (1996) .

Академски сликар и члан Фондације Мире Бртке, Тијана Гогић која је уједно и селектор ликовног програма Смотре уметности, подсетила је да се ове године навршава пола века од првог самосталног представљања ове несвакидашње ауторке у Србији.

-После ретроспективе «Рефлексије» у Музеју града Београда, поставка у Аранђеловцу  представља завршницу опуса Мире Бртке која до сада није приказана самостално, а циљ је био да се прикаже колико је ова ауторка била авангардна и савремена, правећи танку линију између скулптуре, објекта и слике, објаснила је селекторка.

Изложба у Галерији „Александар Алек Ђоновић“ у Парку Буковичке бање трајала је до 18. августа.Весна Проковић