Чувени сликар спојио је два града, а Аранђеловчани имају прилику да до половине априла виде његове цртеже

У Савременој градској галерији Дворане „Парк“ половином марта представљена је монографија „Илија Шобајић – између историјског и митског“ Луке Ђукановића и уједно отворена изложба слика „Из биљежнице ликовног хроничара – цртежи Илије Шобајића“. Догађај су организовали Народна Библиотека „Свети Сава“ и Центар за културу Аранђеловац у сарадњи са Јавном установом Музеји и галерије Никшић.

Обимну студију о Илији Шобајићу (Даниловград, 15. август 1876 – Београд, 29. јул 1953) објавила је ЈУ Музеји и галерије Никшић прошле године поводом 70 година од смрти овог великог уметника, када су установили и ликовну награду која носи његово име и која већ дуже од пет година актуелизује стваралаштво ове породице.

– Породица Шобајић је Никшићу донела културни препород, а Илија је покретањем установа културе, удружења и организација, наставио ту мисију. Бавио се цртањем, био далтониста, а његова породица нам је после смрти предала његове радове, тако да наш музеј поседује легат са преко 400 радова. У обавези смо да његово име помињемо и вратимо га у ликовне токове Црне Горе и целог региона. Са Аранђеловчанима смо први контакт имали прошле године преко постхумне изложбе слика Аранђеловчанина Немање Богдановића коју смо организовали у граду подно Требјеса. Успоставили и људску и професионалну сарадњу, а изложба слика и промоција монографије која је настала као уздарје једном ствараоцу и члановима његове шире породице, јесу наши први кораци у том смислу, рекла је Весна Тодоровић, директор ЈУ Музеји и галерије Никшић, професор српског језика и уредник издања, која је овом приликом пренела и поздраве градоначелника Општине Никшић, Марка Ковачевића.

Ђукановићев научни рад претворио се у обимно дело и подробну студију која је обухватила целокупно стваралаштво уметника. И раније је објављивана грађа о њему, али су то биле информације енциклопедијског типа. Двојезична српско-енглеска монографија о једном од од најобразованијих црногорских и српских академских сликара, цртача, графичара, примењених уметника и педагога, рађена је истраживачки и промишљено. Грађа је поређана хронолошки и линеарно на 300 страна, кроз 11 поглавља и са преко 200 репродукција.

– Можемо само замислити шта је Илија Шобајић значио за тадашњу Црну Гору, разорену ратовима и немаштином која је стагнирала и која је тек почела да поприма обрисе модерне државе. Припадао је групи уметника по којима се може пратити континуитет академског ликовног израза на подручју Црне Горе. Треба истаћи и утицај његовог пријатеља Јована Јовановића Змаја који је препознао његов уметнички потенцијал и саветовао га да се бави сликарством, остане уз свој народ и буде на трагу поетике академског реализма. Ова свестрана историјска личност школовала се у Никшићу, Котору, Београду, Бечу, Паризу и Минхену. Био је ерудита, полиглота, професор француског и немачког језика и творац црногорског перпера и папирног и кованог почетком 20. века, као и поштанских маркица, открио је публици Лука Ђукановић, аутор и сликар – кустос и додао да је стварање овог дела трајало годину и по дана.

– Ова вредна монографија темељи се не само на анализи велике збирке цртежа и скица које чува наша установа, већ и на постојаном и студиозном научно-истраживачком раду заснованом на доступној архивској грађи, уметничкој литератури, новинским чланцима, личним писмима али и на сведочењима уметникових наследника. Рад је изискивао сарадњу са бројним домаћим и страним институцијама, појединцима који поседују било Шобајићева дела, било битне податке о њему, истакао је Милосав Милатовић, сликар-кустос и одличан познавалац црногорског сликарства.

– Сарадња наше три установе представља изузетно значајан корак ка повезивању и размени културних вредности и наслеђа Никшића и Аранђеловца. Кроз развој културног туризма, размену садржаја, упознавања традиције Шумадије и Црне Горе биће омогућено чвршће повезивање и разумевање двеју локалних заједница, а људи ће имати прилику да деле јединствене перспективе, традиције и вредности које су од вајкада исте или веома сличне. Размена знања и искуства допринеће богатијем културном програму и садржају оба града, и као најважније, очувању културне баштине и преношењу наслеђа на будуће генерације, казала је Катарина Маринковић, вд директора аранђеловачке Народне библиотеке „Свети Сава“, која је и отворила изложбу речима да су за Илију Шобајића тврдили да се такмичио са фотоапаратом и да је из те трке, велики уметник изашао као победник.

Аранђеловачни су са Никшићанима потписали и протокол о будућој сарадњи, а идеја је размена културних програма и узајамна посета стваралаца. Један од најзначајнијих овогодишњих културних догађаја у граду под Букуљом изазвао је велику пажњу, како аранђеловачке, тако и публике из суседне Тополе. Изложба слика под називом  „Из биљежнице ликовног хроничара – цртежи Илије Шобајића“ садржи 25 слика на којима су заступљене све главне тематске целине из свих фаза Шобајићевог стваралаштва и траје месец дана.

@Весна Проковић

Весна Проковић

У просторијама Народне библиотеке „Свети Сава“ чланови Удружења грађана «Баштина и будућност – Аранђеловац 1859» свечано су уручили награду «Миле Недељковић» овогодишњим славодобитницима. Награду „Миле Недељковић” за 2023. годину из области савремене фолклористике добила је проф. др Данијела Поповић Николић, за књигу „На светом месту и око њега: фолклор у слојевима културе”, коју је издао Филозофски факултет из Ниша (2022).

-Свакоме ко се бави областима којима се бавио и Миле Недељковић, ова награда мора да представља изузетну част. Лично је доживљавам са посебном радошћу и пијететом. Моје искуство говори да у свакој генерацији студената увек има десетина заинтересоване деце за фолклористику и традицију и увек је задовољство радити са таквом децом, рекла је Данијела Поповић Николић подсећајући да је довољно поменути неколико Недељковићевих кључних наслова која су капитална издања и у овом времену, али у временима која долазе, а пре свега је издвојила „Годишњи обичаји у Срба“.

Професор Филолошког факултета у Нишу, Данијела Поповић Николић (1968), бави се и теренским истраживањима усменокњижевних феномена. Једногласну одлуку донели су чланова жирија др Јелена Јовановић, др Смиљана Белић и др Бранко Златковић, председник, који је пренео образложење комисије.

-На конкурс је приспело осам издања изузетног квалитета, а у ужи избор за награду ушли су и „Огледи из етнологије“ Гордане Горуновић, „Традиционална свирка на окарини у Ласову у Источној Србији“ Дејана Крстића и „Прамен магле поље притиснуо, необични јунаци епске усмене епике“ Драгољуба Перића. Данијела је у овој књизи о наиви, систематизовала и тематизовала девет огледа који се тичу односа, утицаја и прожимања фолклорних елемената и књижевних традиција, објаснио је Златковић.

Повељу за животно дело добио је Љубинко Раденковић (1951), филолог, етнолингвиста, фолклориста, историчар књижевности, етнолог и дописни члан САНУ на основу мишљења жирија, који чине др Иван Златковић, председник, проф. др Душан Извонар и Невенка Поповић, етнолог.

-Веома ми је драго да сам добио ово признање јер сам Недељковића познавао и изузетно га ценио. Сарађивали смо уређујући дуги низ година часопис за књижевност и културу „Расковник“. Он је тада показивао изузетну способност у стварању јасних и информативних текстова, али је био и одличан познавалац технологије штампарства и издаваштва. Његово дугогодишње новинарско искуство му је омогућавало да обликује текст тако да нема ништа сувишног, али опет да се заснива на чињеницама. Био је одличан познавалац своје области а нашу науку и културу задужио је делима од трајне вредности. Пре две године добио сам још једну награду за животно дело једног другог етнолога „Боривоје Дробњаковић“ коју додељује Етнографски  музеј у Београду, тако да ме само награђивање не чини нарочито срећним. Али, у овом случају, драго ми је што сам се подсетио доброг човека, нагласио је Раденковић.

Овом приликом је оценио да је однос младих према традицији амбивалентан и да зависи од узраста. Посебно је указао на значајну разлику између источног и западног схватања традиције. На западу је човек у центру пажње и тежња да се све „самеље“ и претвори у масу и појединце без осећања националне припадности, јер су они најбољи потрошачи „лажне“ културе и најбољи поданици било које власти, а не народ, језик и култура који нас чине препознатљивим.

Свечаности уручења присуствовли су и чланови породице чувених етнолога, Милета и Невенке, син Часлав са породицом, а наступала је и женска певачка група КУД-а «Електропорцелан».

Ова признања носе име једног од наших најзначајнијих етнолога, проучавалаца народне баштине и историје, публицисте и педагога, уредника нашег листа, «Политика Експрес» и многих других Милета Недељковића (1941-2009) и додељена су 14. и 13. пут. Досадашњи лауреати Награде су Александар Бачко (2010), Бошко Сувајџић, Сања Радиновић, Валентина Питулић, Светлана Брашњевић Торњански, Никола Ф. Павковић, Немања Радуловић, Владета Коларевић, Гордана Гарић Петровић, Снежана Самарџија, Данијела Петковић, Драгана С. Ђурић, И Бојан Јовановић, а повеље за животно дело Драгослав Девић (2011), Петар Влаховић, Јасна Бјеладиновић Јергић, Ненад Љубинковић, Нада Милошевић Ђорђевић, Мирјана Дрндарски Љубинковић, Драгољуб Златановић, Сретен Петровић, Момчило Златановић, Зоја Карановић, Марија Клеут и Димитрије Големовић.

Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача «Трагови» организовала је промоцију књиге „Гатара“ Слађане Марковић у четвртак, 7. децембра 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Други роман и четврти наслов наше суграђанке Слађане Марковић, познатог педијатра, објављен је у издању Удружењa истраживача «Трагови» преко општинског конкурса пројеката у култури.
Роман „Гатара“ је прича о животу четири другарице, које везује дружење од детињства. У живот улазе пуне идеала, нада и снова и свака мисли да зна како ће живети. Период љубави, сазревања, заснивања породица догађа се у бурном периоду инфлације и рата на Балкану. Снови остају иза њих, али топлину за дружење не губе. Остају повезане и искрене у дружењу, а њихов ослонац управо постаје девојка, жена која и не зна одакле потиче.
Др Слађана Марковић рођена је 1957. године у Аранђеловцу. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Специјалиста је педијатрије од 1990. године. Поред романа „Гатара“, до сада је објавила збирке прича и романе „Деца Каинова“ (2011), „Тамо и овде“ (2018) и „Сусрет“ (2019).
Поред ауторке, о књизи су говорили др Иван Златковић, књижевник и Војислав Веселиновић, председник Удружења истраживача „Трагови“, а одломке из књиге читала је Милена Стојановић.

Догађај је изазвао велико интересовање аранђеловачке публике.

Народна библиотека „Свети Сава“ организивала је у петак, 24. 11. 2023. године трибину „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ проф. др Првослава Јовановића о значају пешачења за здравље и природним лепотама Србије.

Предавање је обухватило путописне забелешке и фотографије о пешачењима и туристичким путовањима чланова групе „Прле и његово јато“, као и пешацима. У периоду од 1.1.2017. до краја 2022. године имали су 57 путовања на којима су провели 104 дана и посетили 51 општину, низ културно-историјских знаменитости и подручја. Број чланова пешачке групе на крају 2022. године био је 155. Њихов мото је цитат француског лекара Тисоа да кретање може да замени многе лекове, али нити један лек не може да замени кретање.

Промотер здравог и квалитетног начина живота др Првослав М. Јовановић рођен је 3. августа 1947. године у Араповцу. Студирао је на Универзитету у Београду, где је завршио основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије. Био је професор на некадашњој Високој технолошкој школи струковних студија у Аранђеловцу, данашњој Академији и објавио је више од 40 радова и 15 уџбеника. Аутор је и реализатор бројних пројеката из области животне средине, монографије „Оплемењивање животне средине општине Аранђеловац деловањем природе, стваралаштвом уметника и радом креативних појединаца“ и рекреативно-културног приручника са пешачким стазама на подручју аранђеловачке општине „Пешачење ради здравља и културе“. Живи са супругом Снежаном и бројним члановима породице у Аранђеловцу.

У музичком делу програма учествовали су Младен Цицовић и Михаило Плећевић на гитарама, као и чланице изворне певачке групе „Прлово јато“ – Бранка, Добрила, Милијана, Злата и Нада, које и иначе увесељавају и боје пешачке маршруте.

Трибина „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ у читаоници Библиотеке изазвала је велику пажњу публике.