Весна Проковић

У просторијама Народне библиотеке „Свети Сава“ чланови Удружења грађана «Баштина и будућност – Аранђеловац 1859» свечано су уручили награду «Миле Недељковић» овогодишњим славодобитницима. Награду „Миле Недељковић” за 2023. годину из области савремене фолклористике добила је проф. др Данијела Поповић Николић, за књигу „На светом месту и око њега: фолклор у слојевима културе”, коју је издао Филозофски факултет из Ниша (2022).

-Свакоме ко се бави областима којима се бавио и Миле Недељковић, ова награда мора да представља изузетну част. Лично је доживљавам са посебном радошћу и пијететом. Моје искуство говори да у свакој генерацији студената увек има десетина заинтересоване деце за фолклористику и традицију и увек је задовољство радити са таквом децом, рекла је Данијела Поповић Николић подсећајући да је довољно поменути неколико Недељковићевих кључних наслова која су капитална издања и у овом времену, али у временима која долазе, а пре свега је издвојила „Годишњи обичаји у Срба“.

Професор Филолошког факултета у Нишу, Данијела Поповић Николић (1968), бави се и теренским истраживањима усменокњижевних феномена. Једногласну одлуку донели су чланова жирија др Јелена Јовановић, др Смиљана Белић и др Бранко Златковић, председник, који је пренео образложење комисије.

-На конкурс је приспело осам издања изузетног квалитета, а у ужи избор за награду ушли су и „Огледи из етнологије“ Гордане Горуновић, „Традиционална свирка на окарини у Ласову у Источној Србији“ Дејана Крстића и „Прамен магле поље притиснуо, необични јунаци епске усмене епике“ Драгољуба Перића. Данијела је у овој књизи о наиви, систематизовала и тематизовала девет огледа који се тичу односа, утицаја и прожимања фолклорних елемената и књижевних традиција, објаснио је Златковић.

Повељу за животно дело добио је Љубинко Раденковић (1951), филолог, етнолингвиста, фолклориста, историчар књижевности, етнолог и дописни члан САНУ на основу мишљења жирија, који чине др Иван Златковић, председник, проф. др Душан Извонар и Невенка Поповић, етнолог.

-Веома ми је драго да сам добио ово признање јер сам Недељковића познавао и изузетно га ценио. Сарађивали смо уређујући дуги низ година часопис за књижевност и културу „Расковник“. Он је тада показивао изузетну способност у стварању јасних и информативних текстова, али је био и одличан познавалац технологије штампарства и издаваштва. Његово дугогодишње новинарско искуство му је омогућавало да обликује текст тако да нема ништа сувишног, али опет да се заснива на чињеницама. Био је одличан познавалац своје области а нашу науку и културу задужио је делима од трајне вредности. Пре две године добио сам још једну награду за животно дело једног другог етнолога „Боривоје Дробњаковић“ коју додељује Етнографски  музеј у Београду, тако да ме само награђивање не чини нарочито срећним. Али, у овом случају, драго ми је што сам се подсетио доброг човека, нагласио је Раденковић.

Овом приликом је оценио да је однос младих према традицији амбивалентан и да зависи од узраста. Посебно је указао на значајну разлику између источног и западног схватања традиције. На западу је човек у центру пажње и тежња да се све „самеље“ и претвори у масу и појединце без осећања националне припадности, јер су они најбољи потрошачи „лажне“ културе и најбољи поданици било које власти, а не народ, језик и култура који нас чине препознатљивим.

Свечаности уручења присуствовли су и чланови породице чувених етнолога, Милета и Невенке, син Часлав са породицом, а наступала је и женска певачка група КУД-а «Електропорцелан».

Ова признања носе име једног од наших најзначајнијих етнолога, проучавалаца народне баштине и историје, публицисте и педагога, уредника нашег листа,  «Политика Експрес» и многих других Милета Недељковића (1941-2009) и додељена су 14. и 13. пут. Досадашњи лауреати Награде су Александар Бачко (2010), Бошко Сувајџић, Сања Радиновић, Валентина Питулић, Светлана Брашњевић Торњански, Никола Ф. Павковић, Немања Радуловић, Владета Коларевић, Гордана Гарић Петровић, Снежана Самарџија, Данијела Петковић, Драгана С. Ђурић, И Бојан Јовановић, а повеље за животно дело Драгослав Девић (2011), Петар Влаховић, Јасна Бјеладиновић Јергић, Ненад Љубинковић, Нада Милошевић Ђорђевић, Мирјана Дрндарски Љубинковић, Драгољуб Златановић, Сретен Петровић, Момчило Златановић, Зоја Карановић, Марија Клеут и Димитрије Големовић.

Народна библиотека „Свети Сава“ у сарадњи са Удружењем истраживача «Трагови» организовала је промоцију књиге „Гатара“ Слађане Марковић у четвртак, 7. децембра 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.
Други роман и четврти наслов наше суграђанке Слађане Марковић, познатог педијатра, објављен је у издању Удружењa истраживача «Трагови» преко општинског конкурса пројеката у култури.
Роман „Гатара“ је прича о животу четири другарице, које везује дружење од детињства. У живот улазе пуне идеала, нада и снова и свака мисли да зна како ће живети. Период љубави, сазревања, заснивања породица догађа се у бурном периоду инфлације и рата на Балкану. Снови остају иза њих, али топлину за дружење не губе. Остају повезане и искрене у дружењу, а њихов ослонац управо постаје девојка, жена која и не зна одакле потиче.
Др Слађана Марковић рођена је 1957. године у Аранђеловцу. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду 1982. године. Специјалиста је педијатрије од 1990. године. Поред романа „Гатара“, до сада је објавила збирке прича и романе „Деца Каинова“ (2011), „Тамо и овде“ (2018) и „Сусрет“ (2019).
Поред ауторке, о књизи су говорили др Иван Златковић, књижевник и Војислав Веселиновић, председник Удружења истраживача „Трагови“, а одломке из књиге читала је Милена Стојановић.

Догађај је изазвао велико интересовање аранђеловачке публике.

Народна библиотека „Свети Сава“ организивала је у петак, 24. 11. 2023. године трибину „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ проф. др Првослава Јовановића о значају пешачења за здравље и природним лепотама Србије.

Предавање је обухватило путописне забелешке и фотографије о пешачењима и туристичким путовањима чланова групе „Прле и његово јато“, као и пешацима. У периоду од 1.1.2017. до краја 2022. године имали су 57 путовања на којима су провели 104 дана и посетили 51 општину, низ културно-историјских знаменитости и подручја. Број чланова пешачке групе на крају 2022. године био је 155. Њихов мото је цитат француског лекара Тисоа да кретање може да замени многе лекове, али нити један лек не може да замени кретање.

Промотер здравог и квалитетног начина живота др Првослав М. Јовановић рођен је 3. августа 1947. године у Араповцу. Студирао је на Универзитету у Београду, где је завршио основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије. Био је професор на некадашњој Високој технолошкој школи струковних студија у Аранђеловцу, данашњој Академији и објавио је више од 40 радова и 15 уџбеника. Аутор је и реализатор бројних пројеката из области животне средине, монографије „Оплемењивање животне средине општине Аранђеловац деловањем природе, стваралаштвом уметника и радом креативних појединаца“ и рекреативно-културног приручника са пешачким стазама на подручју аранђеловачке општине „Пешачење ради здравља и културе“. Живи са супругом Снежаном и бројним члановима породице у Аранђеловцу.

У музичком делу програма учествовали су Младен Цицовић и Михаило Плећевић на гитарама, као и чланице изворне певачке групе „Прлово јато“ – Бранка, Добрила, Милијана, Злата и Нада, које и иначе увесељавају и боје пешачке маршруте.

Трибина „Светлописи и путописи Прлета и пешака“ у читаоници Библиотеке изазвала је велику пажњу публике.

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање новог романа за одрасле Александре Михајловић „Минијатуре“ и радионицу за основце „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“.

Дечија недеља је била повод да се основци подсете наше славне историје, а „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“ није само књига о највећем српском јунаку, већ прилика да се млади читалац упозна и са историјским околностима и са народним предањем, али и да употреби своју креативност, размисли, доцрта, допише, реши и забави се кроз учење о Марку Краљевићу и његовом добу на оригиналан начин. Поред тога, ова књига је веома занимљива за сваки узраст.

Нови роман за одрасле „Минијатуре“ (Кључ издаваштво, 2022) говори о списатељици Искри која потиче из познате јувелирске породице чија историја досеже до Змаја Огњеног Вука, то јест, Вука Бранковића (1471-1485) и његове жене Барбаре Франкопан, прве владарке са ових простора која је имала јувелирску радионицу на свом двору. Сага о јувелирској породици и њеним везама са дворовима, манастирима, о породичним тајнама, моћи једног прстена, злочинима и снази жена повезује средњи век и садашњост.

Александра Михајловић рођена је 7. јануара 1969. године у Београду. Завршила је Филолошки факултет у Београду на катедри Опште и српске књижевности са српским језиком. Докторанд је на истом факултету и списатељица. Објавила је и романе “Запричавање. Заваравање. Завиривање.” (2012) и „Кроз прстохват цимета“ (2015), „Софијине мудролије с Марком Краљевићем-приче за допуњавање и преправљање“за децу, песме „Јуче сам имала сусрет са собом“, енциклопедију о 27 владарки „Знамените владарке средњег века“ у коауторству са др Катарином Митровић и сада роман „Минијатуре“. Овог септембра добила је прву награду у Зворнику за необјављени дечији роман „Принцезе са тавана“. Живи у Панчеву, предаје књижевност у Гимназији „Урош Предић”, педагошки је саветник, учествовала у многим пројектима, књижевним колонијама, аутор бројних стручних текстова, водила туристичке и едукативне програме широм Европе и Америке.

Радионице за основце „Софијине мудролије с Марком Краљевићем“  одржане су у четвртак, 5. октобра 2023. године у 14 за ОШ „Свети Сава“ и 15,30 часова за ОШ „Светолик Ранковић“, а нови роман за одрасле „Минијатуре“ представљен је у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је промоцију књиге „Кротитељи времена“ – Миомира Петровића.

У свом новом роману у издању београдске ИК „Лагуна“ чији је слоган „Нека знања повлаче за собом незамисливе казне“, Петровић је кроз сензуалне описе атмосфере београдских ноћних клубова 1938. године и наговештаје Другог светског рата исплео слојевиту причу о амбицији да се освоји неосвојиво и губитку и крхкости људског бића. Време је један од главних ликова и покретач радње у овом штиву у којем се преплиће историјски роман и магични реализам.

Писац, приповедач, драматург, теоретичар уметности, проф. др Миомир Петровић (Београд, 1972) дипломирао је Факултету драмских уметности у Београду на Одсеку за драматургију (1995), магистрирао је на Одсеку за театрологију (1999) и докторирао на Одсеку за интердисциплинарне студије при Ректорату Универзитета Уметности у Београду (2008). Радио је као главни драматург позоришта Атеље 212, заменик директора драме и драматург Народног позоришта у Београду (2001-2002). Био је доцент на предмету Драматургија на Академији уметности Београд, ванредни професор на предметима Креативно писање и Теорија жанрова на Факултету за културу и медије у Београду. Редовни је професор на предметима Естетика и Историја сценске уметности на Институту за уметничку игру у Београду и Факултету савремених уметности у Београду, а предавао је и Креативно писање и Медијску културу у Уједињеним Арапским Емиратима (2019-2021). Аутор је бројних драма, научних монографија и романа („Лисичије лудило“, „Стаклена прашина“, „Бакарни бубњеви“, „Галеријеве ватре“, „Мирис мрака“, „Кућа од соли“, „Средишња пустиња“…). Добитник је Октобарске награде града Београда (1996), награде „Лаза Костић“ и Ордена вожда Ђорђа Стратимировића за допринос српској култури. До сада су његови романи били девет пута у ширем или ужем избору за НИН-ову награду. Члан је Српског књижевног друштва.

         Представљање књиге „Кротитељи времена“ – Миомира Петровића одржано је у четвртак, 28. септембра 2023. године у 19 часова у читаоници Библиотеке.

Народна библиотека „Свети Сава“ организовала је представљање стваралаштва Бориса Трбића и књиге „На крају алеје липа – триптих о последњим данима“ (2022) коју је Трбић објавио са Јеленом Туцаковић.

Књига говори о судбинама Данице Јовановић, Саве Шумановића и игумана Рафаила Момчиловића, троје српских сликара, који су страдали у репресалијама над становништвом окупираног Срема у Првом и Другом светском рату.

Овом приликом, Трбић је говорио и о сусретима и разговорима са својим суграђанином из Мелбурна, Сретеном Божићем Вонгаром (Горња Трешњевица, 1932), својој културној продукцији и истраживачкој специјалности-блиско-источном филму и кинематографији мањих земаља које су у сличној продукцијској позицији као и Србија, као и о серији разговора са

Борис Трбић (1966) је одрастао у Југославији и Јужној Америци. Београдски ФДУ уписао је са 16 година као један од најмлађих студената у историји катедре за драматугију. После награда за публицистику и радио драму и рада у Позоришту на Теразијама, отишао је у Мелбурн (Аустралија) у којем живи и ради скоро три деценије. Магистрирао је документаристику, докторирао на тему палестинског филма и двадесетак година ради као предавач у мелбурншким филмским школама и Универзитету Свинбурн. Косценариста је филмова Горана Радовановића „Чекајући Хандкеа“ и „Случај Макавејев или Процес у у биоскопској сали“, радио је на аустралијским кратким филмовима, објавио је неколико књига („Било једном на Блиском Истоку“, „Лука у манастирима“…). Објавио је бројне текстове о филму у аустралијским, америчким, српским и корејанским магазинима. Ради на два подкаста „Љубав је хладнија од филма“ и „Мишоловка“.

Представљање стваралаштва Бориса Трбића, књиге „На крају алеје липа“ и ауторовим сусретима са Вонгаром одржано je у четвртак, 14. септембра 2023. године у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Народна библиотека «Свети Сава» организовала је представљање новог наслова Ивана Златковића „Сиротна књига“ која је изашла у оквиру београдске Издавачке куће „Народно дело“.
Овај роман је други наслов из Златковићеве завичајне серије и говори о деци коју је судбина окупила у сиротном дому за сирочад у Буковику на падинама Букуље. „Павиљон краљице Марије“ је само полазна тачка из које се прича шири и временски и просторно. Аутор у овом делу пуном језичке и визуелне аутентичности,вешто преплиће прошлост, садашњост и будућност, сан и јаву, игру и збиљу, документарност и фикцију.
Књижевник и посвећени истраживач народне књижевности др Иван Златковић, рођен је 7. јула 1962. године. До сада је објавио коауторску Антологију народних песама о Марку Краљевићу са Миланом Лукићем (1996), „Епска биографија Марка Краљевића“ (2006), песничку збирку „Шума“ (2007), романе „Повратак“ (2003), „Синтетичари“ (2010) и „Црно пиле које бежи“ (2013), прилог типологији и индексацији ликова у српској народној прози „Ликови у шаљивим приповеткама“ (Српски генеалошки центар, Београд, 2017), о хумору у народним причама „Ка поетици смеха“ (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2017) и антологију народних безобразних причa „Честоскок“ (Лагуна, Београд, 2016), „И жив и мртав“ (Лагуна, Београд, 2021) . Аутор је бројних текстова, чланака, рецензија и стручних радова. Живи и ради у Аранђеловцу.
Поред аутора, о књизи је говорио и Војислав Несторовић, уредник ИК „Народно дело“.
Представљање нове књиге Ивана Златковића „Сиротна књига“ одржано је у четвртак, 7. септембра 2023. године у 19 часова у Читаоници библиотеке.

Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на штандовима је излагало двадесетак издавачких кућа

Идеални временски услови омогућили су да се светковина књиге у граду под Букуљом, одржи шеснаести пут у Парку Буковичке бање под отвореним небом и столетним платанима. Централна бина била је смештена под платаном кнеза Михаила Обреновића из 1867. године. Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на главној стази у парку у Алеји „Живана Сарамандића“ излагало је двадесетак издавачких кућа („Лагуна“, „Народно дело“, „Легенда“, „Граматик“, „Штампарија Макарије“, „Октоих“ Подгорица, „Алба Грека“, „Беокњига“, „Бит издаваштво“, „Отворена књига“, „Хоби спорт“, „Креативна књига“, „Прометеј“, „Беолетра“, „Вулкан“, „Индмедиа“, „Беген комерц“), укључујући и аранђеловачку Народну билиотеку и дела завичајних аутора. Организатори су поред аранђеловачког Центра за културу били и Народна библиотека „Свети Сава“ и Смотра уметности „Мермер и звуци“, уз подршку Туриситичке организациује, Јавног комуналног предузећа „Зеленило“, а под покровитељством Општине Аранђеловац.

Фестивал књиге свечано је отворио Зоран Стефановић, писац, издавач, међународни културни активиста и председник Удружења драмских писаца Србије који је посебно истакао важност ово краја, као колевке српске културе и државности.

-Ово је простор који поново треба ишчитати јер је један од најплеменитијих српских простора који нас симболички обавезује да ту племенитост, естетизацију и јасноћу воље пренесемо и у будућу српску културу. Одавде су потекли и Рајко Радојковић (глумац и редитељ) и стрип мајстори Брана Николић и Дарко Перовић и многи други великани који су се бавили и драмским приповедањем и сценским и визуелним уметностима. Са великом чашћу отварам отварам 16. Фестивал као прво место које је отпочело прославу 530. годишњице издаваштва у српској култури и пола миленијума издаваштва у данашњој Србији, рекао је Стефановић.

И овог лета ова значајна градска манифестација била је садржајна и програмски богата. Првог дана представљена је прва збирка поезије „Колевка“ Владана Живаљевића (СКЗ, 2022). Период вируса короне, учинио је да се многи загледају у себе, па је тако и београдски лекар и истакнути стручњак ендокрине хирургије постао песник.

-Верујем да сваки човек целог живота пише песме, али ретко ко скупи храброст да их стави на папир и објави. Волим стих јер има кратку форму, а колевка за мене има и симболично значење и провлачиће се и у мојим наредним збиркама. У мом случају, колевка је Морава која ме је заљуљала, објаснио је Живаљевић (1967, Чачак). О песниковој поезији говорио је рецензет књиге Милета Аћимовић Ивков који је рекао да лекара у нашој књижевности скоро да и нема, а да је Живаљевић један од оних писаца који испитују људску природу и судбину, а чије песме садржавају универзализована антрополошка значења и говоре сугестивно.

Своје стваралаштво представио је и Енес Халиловић (1977), приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник који слови за младог писца са највише награђених књига. Повод за његово гостовање била је „Велика награда Иве Андрића“ коју је добио за збирку песама „Секвоја“.

-Шеснаест књига писао сам са љубављу, страхом и чежњом. Књиге су пут да дођемо до себе и смисла зашто смо ту. Срећан сам што сам и песник и прозаиста и што имам прилику да сипам садржај у форму језика, стиха, стила, ритма који поезија и проза носе. Моје име Енес је арапског порекла и значи разговорљиви, који је пријатан и воли да говори. Оно потврђује и латинску изреку да моје име јесте знак, истакао је Халиловић у чијим књижевним мотивима провејавају људске судбине, љубав, животне недаће, а романи и приче настају из његовог чуђења.

Ексклузивно, на крају првог дана, представљена је антологија „Савремена српска дуодрама“ у издању РТС издаваштва чија се делатност од самог настанка посебно издвојила преданим радом уредника Драгана Инђића. У избору Радомира Путника, приређивача, у антологији је 16 дуодрама које су настале током неколико деценија, а подељене су по жанру на мелодраме, комедије, драме и документарне драме.

-Дуодрама у којој учествују два лица на сцени, у Србији је помало скрајнута. Ова дела сам издвојио од 200 драмских текстова које сам имао прилике да прочитам. Својом жанровском разноликошћу, ова антологија треба да покаже токове и путеве дуодраме, рекао је Путник. О књизи је говорио и поменути Зоран Стефановић, у улози аутора драме „Скаска о комсмичком јајету“, а у овај избор ушла је и драма „Лујза“ Саше Симоновића из Аранђеловца.

Други дан почео је приказом стваралаштва Горана Којадиновића Коикса (1964, Пожега) који је због здравствених разлога био спречен да учествује. О књижевном делу овог писца које је обједињено називом поетика коикс, говорили су Мирјана Благојевић, професор књижевности, Иван Златковић, књижевник, а одломке из романа који би жанровски могли да се подведу у дневнике, есеје и  кроз које се провлачи филозофија, математика, етика, наука, логика, апсурд, бајка, љубав, душа, читала је Оливера Којадиновић, ауторова супруга. Занимљивост је да је овај аутор инжењер електротехнике који се бави унапређивањем софтверске технологије.

Књижевник, сатиричар и дечији писац, Бојан Љубеновић (1972) имао је прилику да представи свој књижевни опус кроз причу о настанку његових афоризама, романа и наслова за најмлађе, истичући да је његова мисија у стваралаштву да насмеје људе. У књигама за децу оживео је заборављен свет ћопићевских романа.

-Сатиру често упоређујем са операцијом катаракте после које човек прогледа, прокоментарисао је Љубеновић настанак својих афоризама и посебно истакао лепоту парка Буковичке бање, примећујући да наши људи често нису свесни природних лепота које нас окружују.

У оквиру Фестивала књиге одржан је и књижевни сегмент Смотре уметности „Мермер и звуци“, а гост је био Владимир Кецмановић (1972), мајстор маште и различитих приповести. Повод за представљање његовог дела је овогодишња „Виталова“ награда, а овом приликом писац је открио публици да је преко оца повезан са овим крајем Шумадије јер му је бака рођена у оближњем Раниловићу. Кецмановић је ексклузивно најавио завршетак поеме о Светом Васијију Острошком и рад на телевизијској адаптацији дела Данка Поповића „Књига о Милутину“.

Представљен је и књижевни опус Горана Петровића (1961) који се посебно осврнуо на циклус романа „Делта“  на којима ради већ 23 године и чија су два наслова („Папир“ и „Иконопис“) објављена крајем 2022. године.

-Награде јесу лепе и значе, али је за мене суштина у раду и стваралаштву и да сваког дана имам неколико нових реченица. До краја године треба да буде објављена и трећа књига из „Делте“ под називом „Палета на девет погледа“ која припада средњевековном циклусу. Идеја је да у овом циклусу буде десетак или 15 романа који могу да се читају одвојено. Романи доносе и једну новину јер су просторно и временски веома раширени, а трудио сам се да градови о којима пишем и „лично познајем“, то јест да сам у њима и боравио, казао је Петровић који је открио да воли сусрете са публиком јер су књижевне вечери прилика да се види и осети нешто у другим очима.

Музички програм гудачког квартета „Аурора“ и композиције класичних и филмских хитова оплеменио је Фестивал и учинио га интердисциплинарним. Сусрет са књигом затвориле су драмске уметнице Љиљана Стјепановић и Мина Лазаревић музичко-сценским програмом „Боја ноћи“. Стјепановић је овом приликом надахнуто говорила своју упечатљиву поезију, а Лазаревић је изузетно отпевала бројне хитове из домаћих и страних филмова.

Књига је ипак успела да у ово надреално техолошко доба буде један од најзначајнијих културних феномена водећи бројну заинетересовану публику у чаробне светове поезије, прозе, драме и животе књижевника. Ово је била и лепа прилика да се до неаслова дође по значајним попустима.

. 

Текст: Весна Проковић

Фотографија: Валерија Чоловић